Desetak pasa lutalica koji su, po sveodčenjima meštana Sremskih Karlovaca bili agresivni, pojavili su se u centru ovog mesta tokom protekle nedelje. Dok je reakcija nadležnih izostala, neko je ipak hvatao pse tokom vikenda.
Dragana Popović iz Društva za zaštitu životinja kaže da je problem što niko ne zna ko je hvatao te pse, što za sobom povlači drugo pitanje – gde su ti psi završili.
“Nisam dobila zvaničnu informaciju ko je hvatao pse, iako sam pokušala. Ipak, nekoliko sugrađana mi je reklo da su videli radnike JKP ‘Belila’ kako kupe pse na ulici u petak. Kako je onda moguće da nadležni ne znaju. Ja sam zvala i ‘Belilo’, oni su rekli da nisu oni kupili. Kako je moguće da šef ne zna šta rade zaposleni”, priča Popović.
Dodaje da je zvala i opštinsku upravu, a da ni tamo nije dobila zvanične informacije.
“Ne znamo ni gde su psi, ni da li po njih može da se ode”, ističe.
Navodi i da je njena prijateljica došla do nezvaničnih informacija da su zaposleni JKP “Čistoća” iz Žablja kupili pse i da su isti smešteni u njihov azil. Ne vidi, ako je to slučaj, u čemu je problem da se to otkrije.
Još jedna neobična stvar koju je naša sagovornica primetila je da se u poslednje dve, tri nedelje u Karlovcima pojavilo “mnogo novih pasa”.
“Lično znam 90 odsto pasa u Karlovcima. Znam čiji su i da li su ulični ili vlasnički. Ima tu i vlasničkih, sa kojima su se ljudi prosto ponašali neodgovorno. Ali sada viđam baš dosta pasa koje nisam viđala ranije”, dodaje ona.
Ovo je, zaključuje, sistemski problem, jer se ponavlja svake godine i to nekoliko puta godišnje. Kako ocenjuje, niko iz opštinske uprave ne reaguje i niko ne rešava uzrok problema.
Problem hvatanja i zbrinjavanja lutalica u Sremskim Karlovcima nije ništa novo. Ova opština već godinama nije sklopila ugovor o javnoj nabavci koji bi obezbedio dugotrajnu saradnju sa firmom koja bi se za to brinula, a JKP “Belilo” u čijoj je to inače nadležnosti nema kapacitete da isti posao obavlja. Kao i mnoge vojvođanske opštine, Sremski Karlovci su pre nekoliko godina imali sklopljen ugovor sa “Zoohigijenom Aza”, koja je imala običaj da hvata pse u jednoj opštini, a potom ih izbacuje u drugim, zbog čega su psi bili uplašeni i dezorijentisani i predstavljali su opasnost za bezbednost.
Posao hvatanja i zbrinjavanja lutalica na teritoriji Vojvodine, već neko vreme je problem, a čak je i Zaštitnik građana to primetio u izveštaju iz 2019. godine i konstatovao da je “primetna tendencija da jedinice lokalne samouprave koje imaju formiranu zoohigijensku službu koriste usluge preduzetnika ili javnog preduzeća sa teritorije druge lokalne samouprave radi obavljanja poslova koji su u nadležnosti zoohigijenske službe”.
Zaštitnik je konstatovao da postoji zakonska obaveza lokalnih samouprava da formiraju svoje službe zoohigijene, te da angažovanje privatnika da taj posao radi nije poštovanje zakona jer ti privatnici često ne ispunjavaju ni minimum uslova da se bave ovom komunalnom delatnošću.
Izvor: 021
Foto: Pixabay
