Radnici “Novkabela” zahtevaju smenu generalnog direktora Dragana Cvetkovića, zbog, kako su rekli, katastrofalnog stanja u kom se nalazi firma. Naime, proizvodnja jedine metalske fabrike u Novom Sadu već nedelju dana stoji, jer joj je Elektroprivreda Srbije isključila struju zbog dugova. I dalje nema zvaničnih podataka o tome koliki je dug prema EPS-u, ali radnici i predstavnici sindikata ističu da je ta cifra dostigla 52 miliona dinara.
Ukupni dug preduzeća, prema rečima direktora Dragana Cvetkovića iznosi preko 40 miliona evra, zbog čega radnici brinu za budućnost ove firme.
Predsednik sindikata zaposlenih u “Novkabelu” Čedomir Kopčanski kaže za 021.rs da će radnici nastaviti sa poslom tek kada sadašnji direktor bude smenjen.
“Naš prvi zahtev jeste smena Dragana Cvetkovića, bez obzira na to da li ćemo dobiti struju u skorije vreme. Trebalo bi da sam donese tu odluku iz moralnih razloga. Ukoliko Nadzorni odbor ili Zastupnik kapitala do petka ne donese odluku o ostavci, mi ćemo se obratiti Ministarstvu privrede koja je postavila odbor preduzeća i od njih zahtevati smenu. Sa ovim menadžmentom više ne želimo da radimo. Takođe, tražimo hitnu isplatu prvog dela majske plate i nećemo pristati na to da nam se ovih pet dana odbije od godišnjeg ili da dobijemo 60 odsto, zato što nismo mi birali da ne radimo, nego je to krivica vodstva. Sa druge strane, postoji mogućnost da tražimo otpremnine ili socijalni program”, priča Kopčanski.
I pored insistiranja radnika na ostavci, Cvetković je, pre nego što je napustio sastanak, poručio da će o tome odlučivati Nadzorni odbor, te da ne može reći da je on kriv za finansijsko stanje preduzeća.
Sudbina najstarije fabrike kablova u Novom Sadu zavisiće, prema svemu sudeći, od narednog Unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR) preduzeća, na čiju se potvrdu još uvek čeka.
“Imali smo sastanak u ministarstvu, obratili smo se državi da vidimo da li je bolje da fabrika ide u stečaj ili da probamo da funkcionišemo sa još jednim UPPR-om. Mi smo odabrali ponovo reorganizaciju, ako se UPPR prihvati, postoje šanse da fabrika radi, a ako ne, onda će biti usvojen socijalni program. Uvođenjem UPPR-a predviđeno je da se sva potraživanja prebace u kapital, čime fabrika ne bi imala finansijskih obaveza i mogla bi da se uzme kredit”, naveo je Cvetković.
On je dodao da će fabrika imati problema sa poslovanjem sve dok kupci ne budu sigurni u to da će preduzeće moći da im dostavi proizvode koje su naručili.
Iako se direktor u nekoliko navrata pozivao na član 64 Zakona o stečaju po kom EPS nije mogao da im isključi struju, Kopčanski ističe da je “Novkabel” taj koji nije ispoštovao dogovor, jer je preduzeće prema reprogramu trebalo da plaća račune.
“Sve se polaže u UPPR, a to je samo kratkotrajno rešenje. Prema reprogramu vi svakog meseca morate da plaćate onoliko novca koliko je njime predviđeno, što se ovde izgleda nije dogodilo. Ne mogu da verujem da u ovoj fabrici niko ništa ne želi da plaća. Šteta je neviđena, posla ima, ali ova fabrika ide u bankrot. Zbog toga zahtevamo ostavku Cvetkovića, jer ne možete vi imati menadžerske ugovore od 1.500 evra, a da imate milionske gubitke”, poručio je Kopčanski.
Radnici su na sastanku tražili odgovor na pitanje zašto im se skoro dve godine sa plate skida deset odsto, kao i gde su ti novci sada, na šta je Cvetković rekao da to nije njegova odluka, nego da je to regulisao zakon.
Takođe, okupljeni su zahtevali potpisivanje kolektivnog ugovora kakav su ranije imali, ali je Cvetković tvrdio da bi on bio nepovoljniji po radnike, barem kada je o njihovim pravima reč. Ostaje nejasno kako bi bio nepovoljniji, s obzirom na to da radnici žele ugovor kakav su već imali.
“Pored toga što ne znam za šta radim, ja ne znam ni za koga radim. To se ne bih pitala da redovno primamo platu i da fabrika funkcioniše normalno, ali to se ne dešava. Ovde odlično žive oni koji su dobri lovci u mutnom, dok radnici jedva preživljavaju”, rekla je jedna radnica “Novkabela”.
Radnici su najavili ponovno okupljanje ukoliko njihovi uslovi ne budu ispunjeni, a nije isključena ni mogućnost štrajka ili protesta.
Preduzeće koje je nekada zapošljavalo preko 5.000 radnika, danas opstaje zahvaljujući 300 radnika koji plate primaju sa nekoliko meseci zakašnjenja. Iza dve neuspešne privatizacije ostali su poslovanje sa gubicima i nagomilani dugovi.
Autor: Zoran Strika
Foto: 021
