Gradska vlast planira da objekte u Železničkoj koloniji zameni soliterima, dok bi se stara Ranžirna stanica sa ložionicom očuvala kao spomenik i uklopila sa parkovskom površinom uz Bulevar Evrope.
Ranžirna stanica nedavno je izgubila i svoju poslednju funkciju, jer je uklonjen deo pruge koja ju je povezivala sa drugim železničkim objektima. A kako bi trebalo da izgleda u budućnosti vidi se iz Konceptualnog okvira Plana detaljne regulacije stare ložionice, koji se nalazi na ranom javnom uvidu do 3. marta.
Planom se obrađuje prostor od 16,5 hektara, a obuhvata površinu uz Bulevar Evrope, od Futoškog puta do Radomira Raše Radujkova, u okviru kog se nalazi i Ranžirna stanica, ložionica, železnički koloseci, neuređene zelene površine i ulica Železnička kolonija sa nizom prizemnih i jednospratnih stambenih objekata koji su građeni namenski za radnike železnice.
Prema ranijim urbanističkim aktima, ovaj prostor je namenjen za kulturu, radnu zonu i opštegradski centar. Planovima iz 2006. i 2009. godine maksimalna dozvoljena visina objekata bila je 13 etaža, uz mogućnost prostornih repera od 18 ili 20 spratova, što je u skladu sa visinama objekata predviđenih uz deo Bulevara Evrope između Novog naselja i Detelinare.
Dokumentom koji se sada nalazi pred građanima definisano je da se kompleks stare Ranžirne stanice čuva, jer je evidentiran kao nepokretnost koja uživa prethodnu zaštitu, a tu spadaju i ložionica, zgrada teretne stanice, šine i drugi objekti u okviru stanice. Kao što je i ranije planirano, ideja je da u ovom prostoru bude Muzej železnice, multimedijalni centri, umetnički ateljei, zanatske radionice, što će se detaljnije odrediti dodatnim projektima.
Urbanisti predviđaju da u tom prostoru budu i dečija igrališta, parkinzi, kafići, restorani, poslastičarnice, banke i drugi objekti namenjeni turističko-ugostiteljskim sadržajima.
Okolina ložionice i stare stanice biće pretvorena u park, dok se uz sam ugao Bulevara Evrope i Futoškog puta, gde su sada uglavnom stambeni objekti, planira opštegradski centar sa soliterima do 13 etaža, uz mogućnost visinskih repera od 18 ili 20 spratova. Urbanisti očekuju da se u ove zgrade smeste sadržaji iz domena kulture, obrazovanja, trgovine, komercijalni i kancelarijski prostori namenjeni za različite vrste poslovanja.
Zanimljivo je da gradski urbanisti u nacrtu nisu pomenuli i mogućnost da do 30 odsto prostora bude namenjeno stanovanju, iako to omogućavaju viši urbanistički akti. Planiraju li gradski urbanisti i vlast da dozvole ovu mogućnost saznaće se prilikom javnog uvida.
Plan obuhvata prostor od 16,5 hektara, od čega je 6,8 namenjeno kulturnim sadržaja, dok je za parkovsku površinu predviđeno 3,8 hektara. Na saobraćajne površine “otpašće” 4,4 hektara, opštegradski centar 1,2, a na ostale zelene površine 0,2 hektara.
Plan možete da pogledate detaljnije na sajtu JP “Urbanizam” ili u njihovim prostorijama, kao i u prostorijama Mesne zajednice “Gavrilo Princip”. Svi prigovori i sugestije mogu da se pošalju do 3. marta Gradskoj upravi za urbanizam i građevinske poslove, u Školskoj 3.
Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay
