Od januara republika kroz sredstva koja je obezbedila u svom buyetu za 2017. godinu počinje sa otkupom zemlje, rešavanjem imovinskih problema na trasi Fruškogorskog koridora, poručuje predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.On za “Dnevnik” kaže da otkup zemlje na trasi od Mišeluka, preko Petrovaradina do Žeželjevog mosta, kasni. Međutim, očekuje da se ubrzo procedura koja se tiče urbanističkih rešenja na toj trasi, dok će idejni projekat doći na kraju.
“Sve ovo ostalo je već spremno kada je reč o pripremi projektne dokumentacije i sada je stvar na Vladi Republike Srbije, na Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i urbanizam da u dogovoru sa potencijalnim izvođačima, kroz ili kredit ili koncesiju, a naravno u dogovoru sa Pokrajinskom vladom, u jednom sada već roku koji se može videti, koji je tu pred nama, pronađe partnera koji bi učestvovao u tom poslu”, navodi Mirović za “Dnevnik”.
“Fruškogroski koridor” je uvršten u prioritetne saobraćajnice Pokrajinske vlade zbog svoje važnosti, a procenjena investiciona vrednost je oko 400 miliona evra. Prostiraće se od Kaćke petlje na putu Novi Sad – Zrenjanin, s auto-putem E-75 se ukršta kod benzinske pumpe “Minut”. Koridor sa novom saobraćajnicom dalje vodi prema Dunavu, zatim preko Fruške gore do auto-puta Beograd-Zagreb. Na Sremsku stranu će preći preko novog mosta koji bi tek trebalo da bude izgrađen i od Crkve Marije snežne u Petrovaradinu (Tekije) dalje će voditi prema Bukovcu ispod Fruške gore kroz tunel dug 3.470 metara.
Predsednik Pokrajinske vlade navodi da kritičari koji u ovom poslu ne vide ekonomsku opravdanost nisu dobro računali i da je to isplativ posao, pa su to računice koje potencijalni investitori za izgradnju ovog puta imaju u vidu u smislu vraćanja uloženog novca.
“Posao je isplativ jer se naplatom na ulazu u tunel s jedne i druge strane, uz očekujući novi saobraćaj jer će to biti najsavremenija saobraćajnica sa najdužim tunelom u Srbiji, može za nekih 25 do 30 godina vratiti sve što je uloženo. Jer jednostavnim pregledom sajta ‘Puteva Srbije’ vidite da na toj trasi imamo između 11 i 12 hiljada vozila dnevno, od čega 700 teretnih vozila. U odnosu na neke prosečne cene u regionu za prolazak kroz tunele te veličine, lako se može izračunati da je to isplativ posao. Zbog toga često govorimo o modelu da uloženo može da nam se vrati. A to je različit model u odnosu na Fond za razvoj novih tehnologija gde imamo mnogo uloženog novca koji ne možemo da vratimo, ili Fond za kapitalna ulaganja u odnosu na sanaciju Razvojne banke Vojvodine gde smo takođe uložili, a ništa se nije vratilo. Svi oni koji nas sad kritikuju, a znam da ima i takvih koji se podsmevaju toj trasi Novi Sad-Ruma pa se često šale sa tim tunelom, oni treba da znaju da je to isplativ posao”, poručuje Mirović.
Podsetimo da je sredinom septembra idejni projekat Fruškogorskog koridora predstavljen čelnicima kineske građevinske kompanije “China Shandong International Economic & Technical” koja se pominje kao potencijalni partner u izgradnji koridora. Više o tome možete pročitati OVDE.
Od poluatoputa do koridora
Podsetimo to da se gradnja Fruškogorskog koridora pominje godinama u nazad. Dugo se selio iz projekta u projekat, pa je još 2007. godine Bojan Pajtić najavio izgradnju poluautoputa, uključujući tunel ispod Iriškog venca. Izgradnja je trebalo da bude gotova 2013. godine, ali se to nije dugodilo.
Kako piše “Istinomer”, godinu dana kasnije ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić najavljuje gradnju autoputa od Novog Sada do Zvornika, kao i da je počela izrada tehničke dokumentacije za taj projekat. U 2009. godinu Fond za kapitalna ulaganja ulazi raspisivanjem tendera za “Studija opravdanosti puta Temišvar – Novi Sad – Ruma”, ali se manje od mesec dana kasnije saznaje da ovaj put nije u potpunosti unet u Prostorni plan Srbije. Posle nesuglasica Izvršnog veća AP Vojvodine i Minsitarstva infrastrukture, 4. juna 2009. godine oglašava se Vlada Srbije navodeći da se planira put Novi Sad – Šabac.
Prvi koji dovodi u vezi izgradnju tunela kroz Frušku goru i kineske kompanije bio je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, koji je u Pekingu predstavio ovu ideju domaćinima. U kasnijim godinama zvaničnici nekoliko puta navode kako je izgradnja puta od Novog Sada do Šapca jedan od najvećih prioriteta Vlade, kao i da će izgradnja biti gotova do 2013. godine. Posle toga rokovi za početak radova na izgradnji se pomeraju.
Ipak, kada je došla 2013. godine, te kada je postalo očigledno da od tunela kroz Frušku goru, kao i puta koji povezuje Novi Sad i Šabac, još uvek nema ništa, nešto realističniju izjavu dao je ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić. Prema njegovim rečima, koridor će biti gotov tek kroz pet do 10 godina, navodi portal “Istinomer”.
Današnji premijer Vojvodine, a tadašnji ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Igor Mirović u vezu sa izgradnjom koridora se prvi put dovodi 2013. godine. Godinu dana kasnije, kao ministar, poručuje da će izgradnja ovog projekta početi krajem 2015. godine.
Iste godine, 2014, premijer Aleksandar Vučić predstavlja svoj ekspoze. Kao projekat od izuzetne važnosti u ekspozeu stoji i Fruškogorski koridor. U međuvremenu se daju novi rokovi za početak radova, ali konkretnih koraka nema. Sa promenom vlasti u Vojvodini i dolaskom Mirovića na mesto predsednika Pokrajinske vlade, fokus se ponovo stavlja na projekat izgradnje koridora, a premijer Vučić tokom zajedničke sednice Vlade Vojvodine i Srbije navodi da je dogovoreno izdvajanje sredstava iz budžeta za Fruškogorski koridor.
Autor: Dnevnik, 021, Istinomer
