Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević, koji je i predsednik Komisije tog fakulteta za utvrđivanje činjeničnog stanja o spornom doktoratu Slobodana Beljanskog, izjavio je danas da je Beljanski nezakonito doktorirao na tom fakultetu.
On je na konferenciji za novinare rekao da Pravni fakultet sa tim slučajem nije izašao u javnost, jer se “doktorati brane i osporavaju na fakultetu, a ne u javnosti”, već da je to učinio, “neuspešni kandidat za doktora nauka”.
Ristivojević je istakao da je konferencija za novinare organizovana kao odgovor na agresivnu medijsku kampanju u kojoj se, kako je istakao, “u javnost iznosi niz netačnih informacija, spekulacija, poluinformacija, neistina, pa čak i laži”.
Prema njegovim rečima, predstavnici Pravnog fakulteta su u više navrata pozivali da se prestane sa tom kapanjom i da su, kada su uvideli da je to nemoguće zaustaviti, odlučili “da preseku” i iznesu sve argumete koji govore u prilog odluke o poništavanju doktorata Slobodana Beljanskog, koju je Fakultet doneo pre nešto više od mesec dana.
Na konferenciji novinarima je podeljen pisani materijal u kome je detaljno opisan ceo slučaj, sa taksativno navedenim datumima dešavanja i iz koga se može videti da početak “problema” datira iz maja meseca 1992. godine.
“Od te prilično agresivne medijske kampanje koju je pokrenuo neuspešni kandidat za doktora nauka, od bujice reči u toj zaglušujućoj kampanji istina se jednostavno ne čuje, odnosno, do nje ne može da se dođe i ja se nadam da će posle ove konferencije istina doći do onih koji žele da čuju kako ona izgleda“, rekao je Ristivojević.
On tvrdi da Beljanski 1992. godine nije mogao da brani doktorat, jer mu je istekao rok od pet godina za odbranu doktorata od trenutka prijave, a prijavu je podneo 1987. godine i to po pokrajinskom Zakonu koji je dozvoljavao da lice koje nije magistar nauka može direktno da prijavi doktorat, napomenuvši da Beljanski nije magistar.
Osim toga Ristivojević, kao sporan navodi i vremeski period u kom je doktorat Beljanskog bio na uvidu javnosti, jer, kako je pojašnjeno u pomenutom materijalu, na osnovu Zakona disertacija se mora na uvid javnosti staviti 30 dana, a ona je stavljena 13. maja, dok je odbrana zakazana za 7. jun, što je manje od zakonom predviđenih 30 dana.
U navedenim materijalima se kaže da je rok od pet godina od odobrenja disertacije isticao 10. juna nakon čega, kako se navodi, definitivno i trajno prestaje pravo na odbranu tog doktorata.
“Dva člana komisije pred kojom je trebalo da se brani doktorat su obavestila Naučno nastavno veće da istupaju iz te komisije i vrlo jasno i nedvosimisleno su napisala svoje meritorne primedbe na sadržaj tog doktorata. Možda je i to bio razlog što je kandidat uvređeno poslao onaj akt u kome poručuje da odustaje od odbrane i da smatra ovu stvar završenom“, rekao je Ristivojević.
Obrazlažući svoju odluku o povlačenju iz komisije, pomenuta dva člana su, kako stoji u materijalima podeljenim novinarima, između ostalog napisala da su “zbog izuzetne kratkoće vremena i neuobičjanog postupka referat o podobnosti teze za odbranu potpisali iz letimičnog uvida”, a da su nakon detaljnog čitanja ustanovili da “rad ne ispunjava ni minimalne uslove koji se traže za doktorsku disetaciju”, te da “tema disertacije u svakom pogledu nije obrađena na odgovarajući način”.
Ristivojević je kazao da je definitivno jasno da je način na koji je kandidat 1992. godine pokušao da dođe do doktorske titule, “prosto i jednostavno bio nezakonit” i dodao da bi sve bilo u redu da je te 1992. godine sve urađeno u skladu sa procedurama, ali, kako je istakao, nije bilo tako.
Sledi pauza od devet godina u kojoj se, kako je rekao Ristivojević, o tom doktoratu ništa nije moglo čuti, a onda 2001. godine u atmosferi kriznih štabova “odjednom se pojavljuje odluka o odobravanju odbrane i to bez prijave doktorata”.
“Ne prijavljuje se doktorat da bi neko znao da kandidat želi da brani doktorat, već je svrha prijave je da bi se nakon nje napisala ocena podobnosti kandidata i podobnosti teme za odbranu, to je svrha prijave. Ali ovde nema ni prijave pa ni onoga što sledi a to je ocena podobnosti kandidata. Pitanje je zašto te prijave nema, a odgovor, zato što 2001. godine važi zakon po kome se ne može braniti doktorat bez statusa magistra“, pojasnio je Ristivojević.
Po njegovim rečima i 2001. godine jedna profesorica sa Pravnog fakulteta podnela je prijavu Pokrajinskoj prosvetnoj inspekciji, i dobila je odgovor da ne žele da ponište doktorat, uz, kako je istakao, krajnje neumesno obrazloženje da se “s obzirom na političku situaciju nema osnova za pravno poništavanje”.
Ristivojević je rekao da se i tada po medijima pisalo o tom doktoratu, a na pitanje novinara zašto se čekalo punih 15 godina da fakultet reaguje, on je rekao da je 2015. godine prvi put utvrđeno da Beljanski koristi tu titulu doktora, i to na pečatu koji je stavio na nekom dopisu u vezi sa jednim sporom sa Pravnim fakultetom i da je posle toga usledila reakcija.
Ristivojević tvrdi da na ranijim dokumentima u korespodenciji sa Pravnim fakultetom, Beljanski nije na pečatu koristio titulu doktora, a na pitanje da li će biti pokrenut postupak za utvrđivanje odgovornosti što je do svega došlo i što je dozvoljena bespravna odbrana doktorata i dodela doktorske titule Ristivojević je rekao da su od tri člana komisije pred kojom je 2001. godine Beljanski branio doktorat, dva nažalost preminula, a da je treći u penziji.
“Pravni fakultet je priznao da je kriv što je 2001. omogućio nazakonit doktorat i što ga ranije nije poništio, ali treba istaći da je za 60 godina na Pravnom fakultetu doktoriralo 130 ljudi i da niko, osim pomenutog kandidata nije branio doktorat bez prijave, ili nakon što je toj prijavi istekao rok“, rekao je Ristivojević, a kao dokaz da je odbrana doktorata 1992. godine otkazana, a ne odložena naveo je oglas u dnevnom listu “Dnevnik” od 6. juna 1992. godine.
Izvor: tanjug.rs
