Radovi na sanaciji reni bunara 1 na izvorištu vode Štrand upravo je završena, čime će ovaj bunar sada davati i do 100 litara vode u sekundi umesto dosadašnjih 20-30 litara po sekundi.
Reč je o najstarijem bunaru u Novom Sadu, koji je svojevrsni “prvak” po tehnologiji kojom je rađen na području čitave Jugoslavije.
Novi drenovi su uvučeni u dužini od 45 metara prema Dunavu, a analize pokazuju da se dobija zdrava i pitka voda, poručuje direktor “Vodovoda i kanalizacije” Gvozden Perković.
“U planu je da nastavimo sa rekonstrukcijom bunara 4 na Ratnom ostrvu, a dogovorili smo sledeće godine radove na bunaru 2 na Štrandu i na bunaru 9 na Ratnom ostrvu – od toga zavisi snabdevanje Novog Sada vodom”, kaže Perković.
Ovaj bunar nije bio u upotrebi od 2008. godine, navodi gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Kako kaže, šteta je što pojedini bunari godinama unazad nisu održavani, a oni na ratnom ostrvu pravljeni su devedesetih, kad uslovi za njihovu izgradnju nisu bili povoljni.
“Zub vremena je ostavio traga. Dobili smo sada uveravanja od izvođača radova da je u ovaj bunar ugrađena oprema čiji je vek trajanja i do 100 godina”, kaže Vučević.
On je prošle nedelje sa predsednikom Pokrajinske vlade dogovorio ulaganje Pokrajine u iznosu od 40 miliona dinara za izgradu projekta i tehničke dokumentacije za novu fabriku vode u Petrovaradinu, koja bi trebalo da stabilizuje vodosnabdevanje na sremskoj strani grada, ali i da bude podrška radu izvorišta “Štrand”.
“Gruba procena na današnji dan je da bi nas ta fabrika koštala oko 10 miliona evra. Naravno, to će detaljnija razrada projekta pokazati. U okviru projekta ‘Čista Srbija’ potpisan je ugovor o stručnom nadzoru jer kreće velika rekonstrukcija kanalizacionog sistema na Limanu 1 i 2, te u ovom delu grada više neće biti neprijatnih mirisa, bakterioloških zagađenja i drugih incidentnih situacija”, kaže Vučević.
Takođe, “Vodovod i kanalizacija” upravo ugovara izgradnju magistralnog voda ka Futogu, za šta je obezbeđen novac nedavnim rebalansom. To znači da se kreće u spajanje vodovodnog sistema koji će obuhvatiti Begeč, Futog i Veternik, a građani će o tome biti detaljnije upoznati kroz informativne flajere u distribuciji “Vodovoda”.
“Četiri godine Mesna zajednica Begeč nije želela da nam preda svoj autonomni sistem. Begeč ima sopstveni bunar i rezervoar – koji je bio zagađen, a pumpe u bunaru nisu reparirane 12 godina. Protekli vikend smo oba dana radili novu pumpu za Begeč”, navodi Perković.
View this post on Instagram
Izvor: 021.rs
Foto: Grad Novi Sad
