Tokom prošle godine u Novom Sadu utvrđeno je prekoračenje ciljne vrednosti koncentracije policikličnih aromatičnih ugljovodonika izraženih kao benzo(a)piren u suspendovanim česticama PM10 – parametar, nastao kao posledica nepotpunog sagorevanja goriva, dokazani karcinogen, na mernim mestima u Kaću, na uglu Rumenačke ulice i Bulevara Jaše Tomića i na mernom mestu u Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija“ – izjavila je za „Dnevnik“ dr Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Ona ističe da je broj dana u kojima je prekoračena propisana granična vrednost koncentracije suspendovanih čestica PM10 veći od dozvoljenih 35 puta u jednoj kalendarskoj godini na dva merna mesta – Mesna zajednica Kać i ugao Rumenačke i Bulevara Jaše Tomića, kao i da rezultati za ovu godinu za sada pokazuju povećanu koncentraciju suspendovanih čestica PM10 na dnevnom nivou.
Bijelović, nakon desetogodišnje izloženosti metalima, posebno teškim metalima i organskim jedinjenjima nastalim zbog nepotpunog sagorevanja goriva, dokazano karcinogenim za čoveka, povećava se rizik od nastanka tumora pluća kod ljudi.
– Vazduh životne sredine doprinosi oboljenjima pluća, srca i krvnih sudova, a nakon dugotrajne izloženosti česticama prašine iz vazduha životne sredine povećava se rizik nastanka hroničnih opstruktivnih bolesti pluća i astme jer se česticama prenose i alergeni, a može doći i do pogoršanja zdravstvenog stanja kod osoba koje već imaju hronična oboljenja pluća. Nakon dugotrajne izloženosti gasovima i česticama iz vazduha životne sredine, bez obzira što ne prelaze propisane vrednosti, postoji rizik oboljevanja srca i krvnih sudova – navela je dr Bjelović.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, najznačajniji izvori zagađenja vazduha u Novom Sadu su individualna ložišta i saobraćaj.
– Na mestima uz saobraćajnice postoji rizik zadržavanja krupnijih i težih čestica prašine u kojima se talože metali, metaloidi i organska jedinjenja, nastala nepotpunim sagorevanjem goriva. Čovek koji je u blizini saobraćajnica više je izložen toj vrsti zagađujućih materija, dok ukoliko su čestice prašine manje, a klimatski uslovi takvi da je smanjena vlažnost vazduha, tada se manje čestice prašine podižu u više slojeve atmosfere i lako vetrovima raznose na širim razmerama -rekla je dr Bijelović.
Oko svakog individualnog izvora, posebno ložišta – dimnjak kuće, dimnjak industrije, deponije otpada, građevinski radovi, skupljaju se čestice koje sadrže metale, metaloide i organska jedinjenja, koje mogu ostati na mestu nastanka, a vremenom se mogu razneti i na veće razdaljine, što zavisi od temperature, vlažnosti vazduha, barometarskog pritiska, pravca i jačine vetra.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
