Parking u Novom Sadu morao bi da postane skuplji, javni prevoz kvalitetniji, a nije nemoguće uvesti i posebnu naknadu za posedovanje dva ili tri vozila, smatraju stručnjaci Fakulteta tehničkih nauka, koji su poslednjih meseci radili detaljnu studiju saobraćajne situacije u gradu.
“Smart plan” za Novi Sad posebna je studija koja bi trebalo da posluži gradskim čelnicima da planiraju novine u gradu na kratke, srednje i duge rokove. Stručnjaci sa Fakulteta tehničkih nauka pratili su funkcionisanje javnog prevoza, putničkih vozila, biciklističkog saobraćaja, aktivnosti pešaka i stanja sa parkiralištima, u cilju da pomognu gradu u nameri da se razvije u “pametan grad” (smart city).
“Pametan grad” je potpuno okrenut funkcionalnom životu građana – podrazumeva stabilan sistem javnog prevoza, kvalitetne staze, pametno planiranje parkinga i visine naknada, što podrazumeva velika ulaganja. Evropa ima mrežu pametnih gradova, a Novi Sad, prema rečima gradonačelnika Miloša Vučevića, namerava da postane deo te mreže.
“Koncept ‘smart sitija’ je u fokusu svih nas u gradu, a problemi u okviru saobraćaja neće se rešiti sami od sebe. Povećanje broja putničkih vozila, manje korisnika javnog prevoza, problemi gradskog saobraćajnog preduzeća, nedostatak parking mesta i garaža, pitanje proširenja pešačkih zona, rad na biciklističkim stazama, traženje alternativnih vidova prevoza – to su sve hronični problemi grada. Prethodnih 20 godina je napravljeno mnogo grešaka. Čitava naselja su pretvorena u višestambenu gradnju, dozvoljena je gradnja zgrada bez izgradnje parking mesta, a ugrožen je kvalitet života građana”, naveo je Vučević na jučerašnjem predstavljanju “Smart plana”.
Kako je dodao, građani su podeljeni u stavovima prema, na primer, izgradnji javnih garaža ili kupovini autobusa, ali je jedno sigurno.
“Obećavam vam – dok radim ovaj posao, Novi Sad neće biti palanka, nećemo dozvoliti da palanački duh prevlada. Novi Sad će biti polamilionski, snažan srednjoevropski grad, a ne grad koji nam tera decu u druge države. Grad koji ne sme da ima isti onaj sadržaj koji imaju drugi gradovi u koje idemo da se divimo. Novi Sad ne bi bio ništa više do dve bašte ispred Petrovaradinske tvrđave da nije imao hrabrosti i snagu da se razvija. Hoćemo nove bulevare i zgrade, hoćemo nove mostove”, poručio je Vučević.
Novom Sadu potrebne promene
Kako je predstavio prof. dr Vuk Bogdanović sa Katedre za drumske saobraćajne puteve Fakulteta tehničkih nauka, urađena je velika studija kapaciteta i bezbednosti saobraćaja u Novom Sadu, sa analizom kvaliteta života i potencijalima koje grad ima u godinama pred nama. Prikupljena je ogromna baza podataka na terenu i na osnovu dostupnih podataka, u saradnji sa nadležnim preduzećima i upravama, a sve je stalo u nekoliko debljih knjiga koje su predate gradskoj upravi za saobraćaj i puteve.
Kako je predstavio prof. Bogdanović, u poslednjih 10 godina se značajno povećalo učešće putničkih automobila u saobraćaju, na štetu javnog prevoza i kretanja pešaka. Takođe, značajno se povećalo učešće biciklista u saobraćaju, što sa sobom donosi potrebu razvoja biciklističkih staza.
“Konkretno, u Novom Sadu imate 100 automobila više po glavi stanovnika u odnosu na period pre 10 godina. Možemo i dalje da očekujemo porast motorizacije, to nije ništa neobično, ali mora da se uzme u obzir kad razvijate model ‘smart sitija’. Takođe, imamo veliki nedostatak parking mesta i potrebno je uraditi nove zone, što je neki srednjoročni plan. Predloženo je definisanje ‘esktra’ zone parkiranja, slično Beogradu, što predstavlja prelazak iz crvene u narandžastu zonu parkiranja, dok bi plava zona postala crvena, a bela zona postala plava. Predlaže se uvođenje posebne naknade za posedovanje drugog automobila – ne po popularnoj ceni, ali po nekoj vrlo pristupačnoj, poput 1.000 dinara mesečno za stanarsku kartu. Vidljivo je da pojedine porodice imaju potri automobila, što je pokazatelj da im je ekonomski standard visok”, navodi prof. Bogdanović.
On dodaje da je potrebno u narednim godinama raditi na izgradnji parking garaža i to, preporučuje se, osam garaža u centralnoj zoni grada, pet namenskih garaža u pojedinim delovima grada (poput bloka kod Futoške pijace ili Kliničkog centra Vojvodine), kao i oko 30 garaža u sklopu stambenih blokova širom grada.
“Ovo je, naravno, samo plan, preporuka. Mapirali smo problem i u Kampusu, gde se dosta studenata parkira i ponekad im vozila ostaju na parking mestima po godinu dana. Tako zauzimaju mesto stanarima ili zaposlenima na fakultetima, s obzirom na to da bi mogli da dolaze na fakultet, recimo, biciklom ili javnim prevozom. Postoje i relativno lake mere koje mogu da se primene, poput uklanjanja napuštenih vozila, a podaci pokazuju da oko pet odsto automobila stoji na parkingu i nije voženo godinama”, napominje prof. Bogdanović.
Gradski prevoz godinama broji sve manje putnika (vidi tekst OVDE). I dalje, grad je dosta dobro pokriven mrežom autobusa i tu nema potrebe za većim promenama, osim mogućnosti da se, u nekoj daljoj budućnosti, razmišlja i o šinskom prevozu, kaže prof. Bogdanović. Kako pojašnjava, sistem kojim se trenutno služi GSP veoma je komplikovan i nije funkcionalan, a o stanju voznog parka nije potrebno dodatno govoriti.
“GSP ima komplikovan tarifni sistem i skoro 90 različitih karata. Potrebno je uvesti savremeni sistem naplate karata, kakav postoji u Evropi, jednostavnije zoniranje i informisanje putem aplikacija, kako biste uvek znali kad stižete na lokaciju i da nećete kasniti. Javni prevoz će biti brz i jeftin način prevoza koji bi, izmenom rada svetlosnih signala na semaforima, imao i prednost u odnosu na putničke automobile na raskrsnicama”, navodi prof. Bogdanović i dodaje da bi se isto moglo učiniti i za bicikliste.
Izvor: 021
Foto: Pixabay
