Posao nabavke identifikacionih kartica za učenike novosadskih škola, vredan više od 10 miliona dinara, dobila je firma čiji se vlasnik često spominje kao osoba bliska članu Gradskog veća za obrazovanje Vladimiru Jeliću.Naime, vlasnik kompanije “Media networks” je Nebojša Jovanović. Njegova druga firma “E-gimnazija”, čija reklama krasi već izrađene kartice, nalazi se na istoj adresi u Radničkoj ulici na kojoj je i sedište Srpskog pokreta obnove, stranke koja drži sektor obrazovanja u Novom Sadu.
Ujedno, u vili koja je registrovana na Jovanovića živi Jelić sa familijom. U istraživanju koje je sproveo novinar N1 televizije navodi se da je ponuda za izradu identifikacionih kartica po školi bila po ceni tik ispod granice nabavke male vrednosti od 480.000 dinara za koju nije obavezno raspisivanje tendera.
Projekat “Bezbednost pre svega” podrazumeva nabavku kartica za 20 škola u Novom Sadu, a jedna od onih koje su se našle na spisku je i Medicinska škola “7. april”. Direktorka Aleksandra Ber Božić otkriva da je nekoliko nedelja pre objavljivanja već dobila ponudu od kompanije “Media networks”, koju je kategorički odbila.
“Proces je izgledao tako da se pojavio čovek, kucnuo na vrata, i doneo kovertu sa ponudom. Ja sam, naravno, bila iznenađena i pitala kakva je to ponuda, na šta mi je odgovorio da je to za uvođenje ID kartica. S obzirom na to da školi to nije trebalo jer mi već imamo svoje identifikacione kartice, nisam uopšte razumela o čemu se radi”, priča ona.
Međutim, drugi jesu, pa su tako ostale škole listom potpisale ugovore sa firmom “Media networks”. Predsednik Gradskog odbora SPO Vladimir Jelić predsedava telom koje je naložilo kupovinu kartica i za N1 kaže da nema ničeg spornog u njegovom poznanstvu sa Jovanovićem.
“Nebojšu Jovanovića znam niz godina, išli smo u istu osnovnu školu i studirali dve godine zajedno. Jedini poslovni odnos koji nas veže je ugovor o zakupu njegove kuće, koji uredno plaćam svakog meseca. Drugih poslovnih odnosa sa njim nemam”, kaže Jelić.
Jovanović u izjavi kaže ne postoji ništa sporno u ovom poslu.
“Škole su same kontaktirale moju firmu, jer nabavku ne pokreće Grad, nego škole same traže ponude. Ne radi se o centralnoj nabavci niti bilo kakvom tenderu. Vrednost posla je oko 3.000 evra po školi i nisu nas sve škole ni zvale nego su tražile i druge dobavljače, a nisu ni sva sredstva utrošena koja su odobrena školama. Moja firma se od 2000-te bavi informacionim tehnologijama i saradjuje sa svim školama u Novom Sadu u raznim oblicima već dugi niz godina. Radio 021 je više puta pisao o našem projektu “Elektronski dnevnik” koji koriste novosadske škole što je i glavni motiv da nam se javljaju za nove IT projekte”, kaže Jovanović i napominje da je sedište firme u Turgenjevoj ulici već 15 godina.
Tvrdi da Gradska uprava za obrazovanje i Vladimir Jelić nemaju nikakve veze sa nabavkom sistema za ID kartice učenika. “Kuća u kojoj živi Jelić jeste moja, on je u zakupu duže od tri godine i to je jedini službeni odnos koji imam sa njim i to ne lično, nego preko mog advokata i agencije za nekretnine”, dodaje on.
Politikolog Duško Radosavljević smatra da se radi o već poznatoj praksi, gde partije zloupotrebljavaju novac iz javnih finansija. “Tenderi se u ovoj jadnoj i napaćenoj zemlji najvećim delom i raspisuju jednostavno kako bi se namirile partijske nomenklature i kako bi se finansirale političke partije”, objašnjava Radosavljević.
Novi Sad je inicijativu za uvođenje identifikacionih kartica pokrenuo letos, uz obrazloženje da će na taj način sprečiti one koji nisu učenici da uđu u školsko dvorište. Ideja je potekla od Koordinacinog tela za bezbednost u školama, kojim predsedava – upravo Vladimir Jelić.
Autor: 021
