Paraglajder i student prava u Novom Sadu Ivan Pavlov na nedavno održanom Evropskom prvenstvu u Litvaniji sa reprezentacijom je osvojio zlatno, dok je u pojedinačnoj konkurenciji osvojio bronzano odličje.Iako ovaj sport nije među razvijenijima ili popularnijima u Srbiji, naši paraglajderi na takmičenjima redovno osvajaju medalje, a dvojica se nalaze među prvih deset u svetu.
I pored toga što dolazi iz ravničarskog dela Srbije, Pavlov predstavlja jednu od uzdanica ovog sporta. Za 021.rs kaže da je na prvenstvu u Litvaniji konkurencija bila jaka, te da je nadmašio svoja očekivanja.
“Kada imate 65 takmičara sa 15 reprezentacija, onda se uvek vas 25 bori za prvo mesto. Kada govorim o pojedinačnoj konkurenciji, cilj mi je bio da budem među deset najboljih, ali sam prve serije dobro leteo i na kraju sam se domogao bronze. Kada je reč o ekipnom delu, tu smo išli sa ciljem da budemo prvi i uspeli smo”, priča ovaj 21-godišnjak za naš portal.
Većinu vremenu trenira na Fruškoj gori, u Titelu ili na Čeneju, što predstavlja problem, jer se veliki broj takmičenja odvija na planinama.
“Kod nas u Vojvodini je ravnica, pa smo navikli na ravan teren, ali čim odemo na planinu to su odmah drugačiji uslovi. Zbog toga gledamo da odemo na što više takmičenja tokom godine kako bismo se prilagodili različitim terenima. Kada kroz sve to prolazite, onda ste sigurniji, a kada ste konstantno na istom mestu, onda odete na takmičenje i ne znate šta može da vam se desi. Moja velika prednost u Litvaniji je bilo to što je takmičenje bilo na ravnom terenu, pa sam se lako uklopio, ali kada se ode na planine, to je druga priča”, kaže naš sagovornik.
Ivan Pavlov skroz desno
Pavlov kaže da ovaj sport može biti i jedan od načina kako da se izleči strah od letenja. Jedan od lepših detalja jeste pogled koji se pruža sa nekoliko stotina metara visine. Iako mnogi ljudi misle kako je u pitanju ekstreman sport, Pavlov kaže da sve zavisi od osobe koja leti.
“Sve je do vas, do procene pilota da li bi trebalo da leti ili ne. Postoji nekoliko stvari o kojima vodite računa, a to je pre svega jačina vetra. Ono što može biti neprijatno su turbulencije, ali bitno je da znate svoje mogućnosti, i tu je mentalna strana ovog sporta, nauči vas da znate kada da stanete. Ako vidite da nailazi kiša ili jak vetar naravno da nećete leteti. Retko kad se dešavaju nezgode, a ako se desi onda je uglavnom reč o lošoj proceni pilota. Ovaj sport nije privilegija odvažnih, njime se može baviti ko god je zainteresovan, a pritom za rekreativno bavljenje nije potrebna neka posebna fizička forma, svima je dostupan”, navodi Pavlov.
Ono što nedostaje sportu su svakako sponzori, koji bi olakšali sportistima odlazak na takmičenja. Iako sport nije skup, oprema se menja na svake dve godine, što iziskuje određena sredstva. Ivan trenutno trenira sa kolegom, sa kojim dele sve troškove treninga.
“Kod nas postoji oko 500 paraglajdera, za razliku od Mađarske gde ima oko dve-tri hiljade, a ne razlikuje se puno od Srbije po veličini. Neke zemlje imaju pilote koji su plaćeni samo da lete, što znači da je njihovo samo da treniraju i ništa više. Takva popularnost u Srbiji je još daleko, a u pitanju je lep sport, drugačije iskustvo i smatram da bi trebalo da ga promovišemo”, zaključuje Pavlov.
Autor: 21.rs/ foto: privatna arhiv
