Novosadski suncokret seje se na površini od tri miliona hektara širom planete, pa je tako svaki osmi suncokret u svetu novosadski.
Odeljenje za poljoprivredu opštine Vrbas, u saradnji s Institutom za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, organizovalo je Savetovanje poljoprivrednika, gde su predstavnici Instituta izneli podatke o trenutnom stanju u poljoprivredi i podelili korisne savete o krmnom bilju, kukuruzu, soji i suncokretu.
Rukovodilac Odeljenja za kukuruz novosadskog instituta dr Goran Bekavac naglasio je da je najgora moguća stvar posle žetve paljenje zemlje, ističući da žetveni ostaci moraju da se zaoru. U Vojvodini se kukuruz gaji na površini od 600 hiljada hektara.
– Klasična obrada zemljišta daje najbolje rezultate, a čuvanje vlage u zemljištu je od izuzetnog značaja – kazao je dr Bekavac.
Prema njegovim rečima, Srbiji godišnje nedostaje 200 mm padavina, i bilans vlage u zemljištu je veoma loš, zato kukuruz zahteva izuzetno pažljivu setvu i agrotehniku.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo je napisao i preporuku za setvu za sve poljoprivrednike, a njegovi predstavnici naglašavaju da su dostupni za sve savete.
Rukovodilac Odeljenja za uljane kulture Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Igor Balalić kazao je da se novosadski suncokret seje na površini od tri miliona hektara širom planete, “a ako uzmemo da se na svetu prostire na 24 miliona hektara, to znači da je svaki osmi suncokret na svetu novosadski”.
– Imamo 562 hibrida suncokreta, koji se najviše izvoze u Rusiju i Ukrajinu, ali i u zemlje Evrope. Bitno je da naš suncokret nije genetski modifikovan – kaže Balalić.
Na Savetovanju se moglo čuti nešto više i o konzerviranju kabaste stočne hrane, kao i o vremenu kosidbe lucerke.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
