Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) u saradnji sa kompanijom Color Media Communications, realizovao je akciju sadnje drveća na Divčibarima u okviru projekta „Zelena Srbija“.
Sadnja se realizovala duž ski staze Crni vrh zasađene su zimzelene biljke, uglavnom belog i crnog bora, koje su karakteristične za ovaj predeo Divčibara.
Ovom prilikom projekat „Zelena Srbija“ sa velikim zadovoljstvom priključio se projektu „BIOS ART – Ekologija kao kulturna politika“ koji je pokrenuo Zavod za proučavanje kulturnog razvitka sa idejom da se podigne nivo svesti o značaju ekološkog pitanja i da se razviju nove društvene prakse koje bi doprinele održivim oblicima ponašanja u društvu. U okviru meseca juna, kao meseca razvoja kulture ekološke svesti, organizovano je više događaja u nekoliko tematskih celina od kojih su prve posvećene biofiliji kao odnosu između umetnosti i prirode.
Maglian kampus sa Divčibara se priključio projektu i nosilac je dela aktivnosti posvećenih temi digitalnog nomadizma i uopšte digitalne mobilnosti koja doprinosi razvoju nove kulture sa novim sistemom vrednosti i oblicima ophođenja prema prirodi. Odnosno novom razumevanju interakcije između ljudske zajednice i okruženja u kojem ona funkcioniše.
„Prisustvujemo jednoj velikoj društvenoj promeni, koja se u poslednje dve godine odigrava veoma intezivno u kojoj osvešćujemo svoju potrebu da se vratimo u ono što mi zovemo prirodno stanje, Maglian kampus je podignut upravo na ovim principima u ovom okruženju primamo timove u glavnom iz IT industrije kojima omogućavamo maksimalnu produktivnost u prirodnom okruženju. U šumi u kojoj je smešten kampus nalaze se platforme okružene sa paprati u kojima pojedinci i timovi mogu da rade, a čitav objekat podignut je u skladu sa principima biofilije koji imaju za ishod da se osoba koja boravi u zatvorenom prostoru oseća vrlo slično kao da vreme provodi u prirodi. Aktivnosti koje se ovde organizuju takođe su u najbliskojoj vezi sa ekologijom i neposrednom doživljaju prirode, znači da organizujemo aktivnosti koje dovode čoveka u stanje aktivnog odnosa sa prirodnim okruženjem”, istakla je Marijana Jovanović iz Maglian kampusa.
Đorđe Čolić ispred JP „Agrorazvoj – valjevske doline“ povodom današnje sadnje izjavio je da je obilaskom terena oko skijališta na Divčibarima, u saradnji sa šumarskom inspekcijom, utvrđeno da postoji izvestan broj stabala crnog bora koji je pod uticajem potkornjaka stoga će biti preduzete sve neophodne mere za uklanjanje takvih stabala i sadnju novih sadnica.
“Sva naša pažnja biće usmerena na zaštiti i oživljavanju biodiverziteta Divčibara, želimo da ukažemo široj zajednici koliko je važno očuvati životnu sredinu i ovom sadnjom poručimo da nam je svako stablo bitno”, istakao je Čolić.
Predrag Ivanović iz Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije ustavnove koja je nosilac projekta „Zelena Srbija“ prilikom sadnje istakao je da mu je veoma drago što se sadnja realizovala u saradnji sa projektom „BIOS ART- Ekologija kao kulturna politika“. Umrežavanje kompanija, pojedinaca i zajednica koje se bave razvojem ekološke svesti građana i održivim oblicima ponašanja doprinosi jačanju nivoa svesti svih članova društva, stoga će Direktorat u okviru svojih akcija uvek podržati ovakve projekte.
“Danas smo zasadili sadnice crnog i belog bora, koje su karakteristične za Divčibarski region. Borovi kao jedna od najrasprostranjenijih vrsta zimzelenog drveća u našoj zemlji su veličanstvena biljna vrsta koja može da preživi u izuzetno teškim uslovima, unutar gotovo svake kategorije zemlje i u temperaturnom opsegu od -50 do +50 stepeni Celzijusa, ovu sposobnost preživljavanja poseduje retko koja druga biljka. Borova šuma daruje čoveku čist vazduh jedinstvenog mirisa “borovine” sa značajnim medicinskim učinkom, stoga verujemo da će borovi zbog svog pozitivnog uticaja na zdralje ljudi i izuzetnih sposobnosti preživnjavanja u svim vremenskim uslovima biti strateški izbor prilikom budućih pošumljavanja naše zemlje”, rekao je Ivanović.
U okviru projekta „Zelena Srbija“, koji se već treću godinu zaredom sprovodi, sadnja drveća se organizuje u 10 gradova i opština Srbije na godišnjem nivou. Divčibare su 23. lokacija po redu gde se sadnja realizovala.
Projekat su podržale kompanija Eurobank Direktna i Javno preduzeće „Vojvodinašume“.
