Zemljište je jedan od najvrednijih resursa koje Srbija ima. Moderna poljoprivreda i teška mehanizacija zemljište nabijaju i ispošćuju, pa stručnjaci apeluju da se zemlji vrati ono što biljke iz nje izvuku, pre svega korišćenjem prirodnog stajnjaka. Predlažu takozvanu regenerativnu obradu jer čuva plodnost, sprečava eroziju i smanjuje zagađenje.
Može da bude ispošćena i jalova, da spava, može da rađa, da se goropadi – za zemlju se kaže i da je majka koja nikad ne umire. U Srbiji je živa, ali umorna, i treba je lečiti. Od šezdesetih godina izgubili smo najmanje milion hektara obradivog zemljišta. Četrdeset odsto vojvođanskih oranica spalo je na jedan odsto humusa, nekada je prosek bio četiri.
Stručnjak za poljoprivrednu mehanizaciju i zemljište, dr Luka Radoja, ističe da je praksa pokazala da je moguće održavati nivo humusa u zemljištu kada se koriste biljni ostaci i zeleno đubrenje. Ako se taj postupak neprekidno i uredno radi 22 godine povećaćemo sadržaj humusa za 0,4 odsto, naglašava Radoja.
Ukazuje i na to da se mora da uspostaviti ravnoteža između biljne i stočarske proizvodnje.
Profesorka Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Snežana Simić, ističe da je to posebno važno zato što se unosom te materije popravlja stanje, odnosno da se zemljištu vraćaju funkcije. Time se čuva se njegova strukturnost, a to je posebno značajno zbog veze sa drugim oblicima degradacije, npr. sa erozijom, objašnjava Simićeva.
Plitko zaoravanje žetvenih ostataka, plodored i sejanje mahunarki koje čuvaju vlagu i plodnost – stručnjaci nazivaju regenerativnom poljoprivredom. Prepoznale su je i najveće svetske prehrambene kompanije. Poljoprivrednicima bi to uskoro mogla da bude licenca za saradnju sa njima.
Direktorka “Nestle Srbije” Marjana Davidović kaže da je zelena agenda jako velika tema svih velikih kompanija danas i da se ulažu velika sredstva da bi se postiglo to da njihovi dobavljači mogu da se bave regerativnom poljoprivredom kako bi konkurisali za subvencije EU.
Samo desetina ratara koristi mogućnost besplatne analize zemljišta
Ministarstvo poljoprivrede finansira besplatnu analizu plodnosti zemljišta, ali samo deset odsto poljoprivrednika to koristi. U 23 centra širom Srbije mogu da donesu uzorke sa čak tri parcele i provere sadržaj kalijuma, azota, fosfora.
Prof. dr Snežana Janković sa Instituta za primenu nauke u poljoprivredi ukazuje da su te analize bitne kako bi mogli da daju preporuke šta činiti sa već gotovim zasadima, kako u tim zasadima održati proizvodnju i da ona daje najveće moguće prinose uz upotrebu određenih količina, kako mineralnih tako i organskih đubriva.
Mali je i procenat poljoprivrednika koji vode Knjigu polja u koju se unose podaci o agrotehničkim merama i prinosima, na osnovu čega se planira naredna setva. Zbog toga je inicijativa Naleda da se zakonski uredi digitalna verzija Knjige polja.
“To je izuzetno značajno za lokalne samouprave i za upravljanje opštinskim zemljištem, pre svega zbog poljoprivrede, zbog što većeg iskorišćenja potencijala i naravno zbog ekoloških razloga”, kaže Tamara Penjić, predsednica Odbora za hranu i poljoprivredu Naleda.
Zemljište, šuma i voda su sudbinski povezani. Kada nanesemo štetu jednom od ovih elemenata, ugrožavamo i ostale. Dvadeset četiri odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte dolazi iz moderne poljoprivrede. U trci za profitom čovek je zaboravio da resursi nisu nepresušni i da novac ne može da se jede.
Izvor: RTV.rs
Foto: RTV.rs/Aleksandar Kurbalija
