Razvojno savetovalište Doma zdravlja “Novi Sad” poseti nedeljno oko 400 dece uzrasta do deset godina, dok godišnje bude urađeno oko 7.000 logopedskih pregleda i tretmana.
Po rečima logopeda Doma zdravlja “Novi Sad” Zinaide Bosnić Stevanov, sve je veći broj dece predškolskog uzrasta koja imaju neka odstupanja u govorno-jezičkom razvoju.
“U Razvojno savetovalište najčešće dolaze deca s nerazvijenim govorom ili nedovoljno razvijenim za uzrast. Kod dece se javljaju različite nepravilnosti u govoru, kao što je nepravilan izgovor glasova, teškoće s usvajanjem gramatičkih struktura, siromašan fond reči, teškoće u sklapanju rečenice, poremećaj tečnog govora, odnosno mucanje, i brzoplet govor“, objasnila je Bosnić Stevanov.
Kako proceniti da je trenutak da simpatično tepanje prestane, jedna je od najčešćih dilema roditelja, a neretko se dogodi da se na prvi pregled kod logopeda zakasni.
“Dete bi trebalo sve glasove da izgovara pravilno do pete godine života. Moramo konstantno govoriti o tome šta možemo učiniti da bi naša deca pričala pravilnije i imala bogatiji rečnik“, rekla je Zinaida Bosnić Stevanov: “Roditelji su najvažniji učitelji za govor svoje dece. Jezik se postepeno razvija u interakciju s društvom, a dok je dete još malo, razvoj jezika zavisi od toga koliko će mu vremena posvetiti roditelji“.
Najčešća greška koju roditelji prave je tepanje. Iz potrebe da svom detetu pokažu ljubav, mame i tate se svojim mališanima obraćaju maznim i tepavim glasom, ne razmišljajući o tome da deca uče oponašajući i da takav govor može samo da ih zbuni. Veoma je važno da se od samog rođenja koristi pravilan izgovor, prvi je savet koji se može čuti od logopeda.
Granica da se nepravilan govor ispravi je sedma godina života, neposredno pred polazak u školu. Na osnovu pregleda i razgovora s detetom, svaki logoped će propisati vežbe, ali je od velikog značaja da roditelji budu uključeni u taj proces. Pošto je prevencija najbolji lek, svaka aktivnost koju roditelji rade s decom treba da bude propraćena govorom.
“Nije važno koliko će se vremena provesti s detetom, već da to vreme bude kvalitetno ispunjeno i da se tada posveti samo detetu. Deca žele da ih gledamo u oči i da osete da nas zaista interesuje to što zajedno radimo. Takođe, treba biti oprezan kada su u pitanju crtani filmovi i gledanje televizije, kao i igranje igrica na tabletu“, rekla je Bosnić Stevanov za Dnevnik: “Danas deca provode previše vremena ispred televizora i kompjutera. Roditelji ga često koriste kao dadilju i deca su time izložena neprikladnim sadržajima, koji ne deluju podsticajno na razvoj govora i jezika. Važno je ograničiti vreme koje se provodi uz ekran, uz kontrolisani sadržaj“.
Čitanje priča dosta pomaže u razvoju rečnika, savetuju lekari. Deci takođe treba stalno postavljati pitanja jer ih tako stimulišemo da reaguju i da daju odgovor. Treba imati na umu da su u osnovi govora dve sposobnosti: da se razume i da se produkuje. Što je najvažnije, govor je u sprezi s razvojem mišljenja i razvojem motorike, a posledice nerazvijenog govora nisu zanemarljive.
Autor: Dnevnik
