Više od dva i po miliona ljudi u Srbiji živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti (36,7 odsto), što znači da su “izrazito materijalno uskraćeni ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada”, poslednji su podaci Republičkog zavoda za statistiku, a tiču se 2017. godine.
“Dnevnik” piše da je među njima nešto više od 18.000 ljudi kojima je prosečna starost 38 godina, a koji se vode kao beskućnici, što znači da ili nemaju krov nad glavom ili žive u prihvatilištima i prihvatnim stanicama.
– Poslednjih godina imamo sve veći broj starijih osoba koje traže smeštaj u našem prihvatilištu, a sve više je i onih koji imaju završenu srednju i visoku školu”, navodi koordinatorka Prihvatilišta za beskućnike u Futogu Gerontološkog centra “Novi Sad” Anđelka Barać i dodaje da, uprkos duplom povećanju kapaciteta, i dalje imaju veliki broj ljudi na listi čekanja.
– Trenutno imamo 57 korisnika na smeštaju, što je za 80 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci nam govore da je sve više ljudi koji su sami i nisu u stanju da se snađu, naročito muškarci koji su radili u novosadskim firmama i ostali bez posla… – kaže Barać.
Razne neprilike koje mogu da zadese čoveka lako dovode do bolesti zavisnosti, najčešće do alkoholizma, narkomanije i kocke, zbog čega ta osoba sve dublje zapada u probleme i dođe u situaciju da izgubi krov nad glavom. Među njima je, ističe Balać, najviše ljudi mlađe i srednje životne dobi.
Važno je i napomenuti da daleko veći broj ljudi traži utočište u Dnevnom boravku, odnosno Svratištu za beskućnike koji je, takođe, pri Gerontološkom centru, gde dobijaju suvi obrok, priliku da se okupaju, promene odeću i učestvuju u radnim terapijama. Među njima je i Novosađanin Avdilj Grik (53) koji je rođen u samom centru grada, a životne okolnosti su ga odvele na periferiju gde živi u trošnoj kućici sa ženom, troje maloletne dece i bratovljevom porodicom.
– Nemam kome da se žalim – kaže za “Dnevnik” Grik koji svakodnevno prosi na ulicama Novog Sada, dok ga policija ne otera.
– Koliko mi dozvole, toliko i budem ovde. Šta da vam kažem… Zdravlje mi je slabo, jedva hodam, zbog hladnoće sam ostao bez jednog prsta, a leva ruka mi je povređena od žara. Žena dobija neku socijalu, a meni ne daju jer nemam ličnu kartu.
Dnevno nekad sakupi i do 2.000 dinara, zavisi koliko su prolaznici darežljivi i da li mu daju novac ili kupe hranu. Ipak, šoferi i kontrola u gradskom autobusu mu izlaze u susret i ne naplaćuju mu kartu.
Gledano sa strane socijalnopatološke literature, skitnja, prosjačenje i beskućništvo su fenomeni koji se često označavaju istim pojmom – “vagabundaža”. Budući da su to pojave koje imaju istorijski kontinuitet, društveni stav prema takvim osobama se menja i, kako ističe sociološkinja Jovana Čikić, ono se kreće od ignorisanja, preko osude do pomaganja i podrške, i obrnuto.
– U sociološkom smislu, pod vagabundažom se podrazumeva stanje osoba koje su isključene iz društvenih procesa, te imaju veoma nizak društveni status i koje svoju egzistenciju obezbeđuju mimo sfere rada. Ono što im je zajedničko jeste orijentacija na život od danas do sutra, nepostojanje stalnih i sigurnih izvora prihoda, odsustvo društvene zaštite, kao i (samo)izolacija. Te osobe mogu, čak, i da postanu delikventi iz nužde. Skitnice, beskućnici i prosjaci smatraju se tipičnim žrtvama tranzicije u društvima (polu)periferije – navodi Čikić.
Združena akcija “Krov nad glavom” kroz solidarne akcije pomaže ljudima da zadrže i obezbede sebi pravo na adekvatno stanovanje, budući da je ono postalo privilegija i problem velikog dela naše populacije.
– Osnovni ciljevi su nam ukidanje privatnih izvršitelja i izmena zakona o obezbeđenju i izvršenju, čime bismo, nadamo se, sprečili redovne zloupotrebe privatnih izvršitelja koji zarađuju milionske sume preko leđa ljudi koji su najugroženiji u našem društvu – naglašava za “Dnevnik” Miran Pogačar iz ZA “Krov nad glavom”, dodajući da štetu takvih, često mahinacija i prevara, najpre trpe građani, a samim tim i država.
Nedavno je, tačnije 20. februara, bio Međunarodni dan socijalne pravde zbog čega je Savez samostalnih sindikata Novog Sada i opština skrenuo pažnju na činjenicu da socijalna pravda znači zalaganje da svi ljudi treba da žive dostojanstveno i da je cilj dostizanje stanja u kom svi članovi društva imaju ista osnovna prava, mogućnosti, obaveze i socijalne beneficije. Stoga su naglasili da “dok je korupcija u porastu, socijalna pravda je u slobodnom padu, raslojavanje društva postaje sve veće, a nezadovoljstvo nadolazeće generacije tera iz zemlje”.
Izvor: Dnevnik
Foto: Ilustracija/Pixabay
