“Šta ti je, zašto kukaš? Pa tek će da te boli”, reči su koje su, prema svedočenjima objavljenim u izveštaju o akušerskom nasilju, upućene porodilji u Betaniji.
Izveštaj o akušerskom nasilju su radile tri pravnice koje su i pokrenule tim za pomoć ženama žrtvama ginekološko-akušerkog nasilja Marina Mijatović, Ivana Soković Krsmanović i Jelena Stanković.
Klinika za ginekologiju i akušerstvo “Betanija” jedna je od četiri zdravstvene ustanove u kojima je, prema izveštaju o akušerskom nasilju koji su sačinile tri pravnice, bilo najviše prijava ovog vida nasilja.
Osim “Betanije”, takvi slučajevi najčešće su prijaviljivani u Ginekološko-akušerskoj klinici “Narodni Front” u Beogradu, Univerzitetskom kliničkom centru Niš, Klinici za ginekologiju i akušerstvo i Klinici za ginekologiju i akušerstvo “Višegradska”.
“Anestezija je misaona imenica”
Žena koja je prvi porođaj imala u “Betaniji” za ovo istraživanje je svedočila da je u porodilištu provela “celu noć pakla”.
“Doktori su me obilazili samo kada bih ih uplašeno dozivala, ne bih li znala šta se dešava. Naravno, svi su bili krajnje neljubazni tokom čitavog porođaja. Nisam mogla da se krećem, vodu nisam dobila do sedam ujutru kada sam se porodila. I kada bi neko došao da me pogleda, nisam dobila nikakvu informaciju osim brojke koliko sam otvorena”, navela je ona.
Navodno, kada su krenuli napori i kada je dozvala pomoć, doktor i sestra sa njom su bili samo na kratko.
“Nisam znala kada treba da guram, kada da dišem, niko mi nije rekao. Plašila sam se, normalno, nikog nije bilo tu da mi kaže da će sve biti u redu”, prisetila se ova žena.
Kako je opisala, na porođajnom stolu su joj vezali noge, što je “možda normalno”, ali joj niko nije rekao da će to da se desi.
“I sekli su me, naravno, bez saglasnosti ili prethodnog nagoveštaja. O anesteziji da ne pričam, to je misaona imenica”, tvrdila je ona.
U izveštaju se navodi da su žene koje su se porađale u “Betaniji” doživele navodno verbalno nasilje, Kristelerov zahvat, epiziotomija, porođaj bez anestezije, nasilno bušenje vodenjaka, uključivanje indukcije i uskraćivanje hrane i vode.
Ušivanje bez anestezije
Prijave za akušersko nasilje upućene su lekarima i medicinskim sestrama/tehničarima, a lekari su bili izvršioci nasilja u najvećem broju slučajeva.
“U ginekološko-akušerskim zdravstvenim ustanovama komunikacija između zdravstvenih radnika i pacijentkinja je na veoma niskom nivou, što ima za posledicu verbalno nasilje koje uključuje vređanje, psovanje, ponižavanje, urlanje, nazivanje pacijentkinja pogrdnim imenima. Medicinske mere se preduzimaju bez informisanog pristanka i pacijentkinje nemaju informacije o svom zdravstvenom stanju, planiranim medicinskim merama i posledicama koje se mogu očekivati”, piše u izveštaju.
U izveštaju se navodi da se pacijentkinje tokom porođaja vežu kaiševima u slučaju da se žale na bolan porođaj, a da nakon porođaja bivaju izložene ušivanju bez anestezije, uz “argumente” poput “da bude kao nova za muža” i “da se muž raduje”.
U izveštaju se ističe i nalaz da se medicinski tretmani primenjuju tako da se pacijentkinje izlažu dodatnoj patnji i bolu, te da se ne preduzima nijedna mera koja bi dovela do olakšanja patnje i bola.
Kako je utvrđeno na osnovu više svedočenja, pacijentkinjama se preporučuje da ne uzimaju hranu i vodu “za njihovo dobro”, a često im se i potpuno zabranjuje uzimanje hrane i vode.
“Mnoge pacijentkinje su gladovale i bile su žedne za sve vreme porođaja, iako je porođaj trajao duže od 12 časova”, naglašeno je.
Kada su u pitanju uslovi i kapaciteti smeštaja, ističe se da su toaleti nefunkcionalni, da nema osnovnih sredstava za higijenu, da im posteljina i spavaćice nisu menjani po nekoliko dana, kao i da su često bile pokrivane krvavim ćebadima.
Kod pobačaja je uočeno da su pacijentkinje ostavljane same, bez nadzora zdravstvenog radnika, odnosno bile su prinuđene da pobace u krevetu pred drugim trudnicama/porodiljama ili u kupatilu, tako što izbace plod u vece šolju ili lopatu.
Preporuke za Republiku Srbiju: Sprečiti nasilje i kazniti počinioce
Na osnovu saznanja iz ovog istraživanja, utvrđeno je da bi Republika Srbija trebalo da sprovede sveobuhvatan nadzor nad radom ginekološko-akušerskih ustanova, ali i da proveri kapacitete istih. Takođe, preporuka je da se ispita kvalitet medicinskih tretmana koji se primenjuju, ali i obezbede finansijska sredstva za kvalitetnu zaštitu reproduktivnog zdravlja.
Autorke izveštaja smatraju da bi država trebalo da utvrdi uzroke sistemskog akušerskog nasilja, uzme u obzir sve prijave i ukazivanja na ovaj tip nasilja i sprovede nezavisnu istragu.
Ističe se i da su neophodne mere koje dovode do sprečavanja nasilja, ali i kažnjavanja počinilaca.
Autorke izveštaja ocenjuju da je neophodna strategija za zaštitu od akušerskog nasilja, kao i edukacija zdravstvenih radnika o pružanju usluga u ginekološko-akušerskim ustanovama.
Njihovu analizu vide kao osnov za nadležne organe da sprovedu sve mere kako bi se akušersko nasilje eliminisalo, budući da do sada nisu reagovali na javne prijave.
Podsetimo, tema akušerskog nasilja otvorila se u Srbiji kada su početkom godine dve žene iz Beograda javno objavile svoja iskustva, čime su uticale na to da se ohrabre žene koje su doživele slična zlostavljanja da prijave nehumana postupanja.
Utvrđeno je da se ne razdvajaju pacijentkinje koje borave u ginekološko-akušerskoj ustanovi zbog porođaja i one koje su hospitalizovane zbog pobačaja.
Akušersko nasilje je sistemski problem
Tim od tri pravnice je 25. februara 2022. godine otvorio posebnu elektronsku poštu za prijavu slučajeva akušerskog nasilja. Rok za prijavu akušerskog nasilja je bio 1. april 2022. godine. Do navedenog datuma je primljeno oko dve stotine slučajeva koji su potvrdili da je akušersko nasilje sistemski problem.
U Republici Srbiji žene su doživljavale 16 vrsta nasilja tokom različitih medicinskih tretmana u ginekološko-akušerskim ustanovama. Žene su doživljavale medicinske tretmane kao nasilje (Kristelerov zahvat, epiziotomija i slično) kada su oni izvršeni bez pristanka pacijentkinje, uz njeno protivljenje, pritom izazivajući veliku patnju i bol, kao i uzrokujući ozbiljne negativne posledice po zdravlje i život.
Drugi oblici nasilja čije postojanje je potvrđeno ovim izveštajem su i fizičko nasilje, telesne povrede, nepoštovanje želja za načinom porođaja, uskraćivanje vode i hrane, bolni i neprijatni pregledi, kao i porođaj bez anestezije.
Šta kažu u klinikama koje se pominju u izveštaju?
Iz Univerzitetskog kliničkog centra Niš za 021.rs povodom nalaza u ovom izveštaju navode da se konstantnim ulaganjem u opremanje svih klinika trude da poboljšaju uslove lečenja, ali da se susreću sa žalbama, koje karakterišu kao retke.
“Klinika za ginekologiju i akušerstvo je jedina klinika sa koje pacijente na otpustu pozdravljaju rečima ‘dođite nam opet’ i zaista je nedopustivo bilo šta što je navedeno u izveštaju na koji se pozivate. Strogo je zabranjeno neprofesionalno ponašanje bilo kog zaposlenog u našoj ustanovi, ali nažalost ne možemo reći da se ono nikada nije dogodilo”, navode u UKC Niš, komentarišući ovaj izveštaj.
Dodaju da se posvećeno bave analizom i rešavanjem problema i nesuglasicama koji su “kvalifikovani i opšteprihvaćeni kao akušersko nasilje”, te da reaguju na svaku prijavu.
“Svaku prijavu pacijenta koji se argumentovanom pritužbom obrati UKC, a ne medijima i na društvenim mrežama, naš pravni tim po hitnom postupku razmatra i u slučaju da je bilo ko od zaposlenih načinio grešku biva sankcionisan”, ističu.
Navode i da su često izloženi “senzacionalističkim informacijama, poput te da se pacijenti ‘drže bez hrane i vode'”.
“Odgovorno negiramo takve optužbe kada je naša ustanova u pitanju. Postoje situacije u predoperativnom periodu pa tako i pre ulaska pacijentkinje u salu u kojoj će biti izveden ‘carski rez’, kada je unošenje hrane i vode nepoželjno zbog mogućih komplikacija nakon intervencije, kao i nakon bilo koje hirurške intervencije u opštoj anesteziji, ali to se pacijentu pravovremeno objasni i svakako nije višednevno izgladnjivanje kako je predstavljeno”, objašnjavaju u UKC Niš.
Zaključuju da je Klinika za ginekologiju i akušerstvo unazad par godina u fokusu i kada je u pitanju uređenje i obnavljanje opreme.
Izveštaj u celosti čitajte OVDE.
Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay
