Više od šest godina otkako je pokrenuta istraga privatizacije Naftne industrije Srbije (NIS), nadležno tužilaštvo ocenilo je da u postupku privatizacije nije bilo elemenata krivičnog dela, otkriva Radio Slobodna Evropa (RSE).
“Shodno prikupljenim podacima, nakon sveobuhvatnog rada i detaljne analize svih prikupljenih podataka radim ovog tužilaštva i policije, ocenjeno je da za sada nema osnova sumnje da je u postupku privatizacije izvršeno neko od krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti”, navelo je Više javno tužilaštvo u Beogradu u odgovoru na upit RSE.
Tužilaštvo navodi i da je “u cilju provere i utvrđivanja eventualnih zloupotreba” preduzelo sve radnje u svojoj nadležnosti.
“Tužilaštvo je od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije zahtevalo provere radi utvrđivanja svih činjenica i dokaza da je izvršeno neko od krivičnih dela koruptivne prirode”, navodi se u odgovoru.
Naftna industrija Srbije, koja je do tada bila javno preduzeće, 2008. bez tendera je prodata ruskoj državnoj kompaniji “Gasprom Njeft” za 400 miliona evra.
MUP dostavio izveštaje, odluka na tužilaštvu
Istragu o privatizaciji NIS-a pokrenuo je u avgustu 2014. lično tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović, formiranjem Specijalnog istražnog tima.
Šest godina kasnije, na zahtev za informacije od javnog značaja Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) navodi za RSE da je zadatak tog tima bilo “preduzimanje mera na utvrđivanju okolnosti i činjenica u vezi sa privatizacijom NIS-a”.
“Specijalni istražni tim je postupao po zahtevima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za prikupljanje potrebnih obaveštenja i navedenom tužilaštvu dostavio izveštaje na dalju nadležnost i odluku”, navodi se u odgovoru MUP-a Srbije.
Većinski paket od 51 odsto akcija srpske državne naftne kompanije NIS prodato je ruskoj kompaniji Gasprom Njeft 2008. godine bez tendera, za 400 miliona evra, u okviru naftno-gasnog aranžmana između Srbije i Ruske Federacije koji su 24. decembra 2008. sklopili tadašnji predsednici dveju zemalja Boris Tadić i Dmitrij Medvedev.
Tadić i Medvedev bili su potpisnici takozvane “predsedničke izjave” i krovnog sporazuma o energetskoj saradnji Srbije i Ruske Federacije, koji je trebalo da bude garant za izgradnju gasovoda “Južni tok” kroz Srbiju i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
Ujedno, energetska saradnja bila je uvod u bližu saradnju Srbije i Rusije u političkom smislu, što je ujedno i jedna od glavnih prepreka Srbije ka njenom evropskom putu.
Projekat “Južni tok”, kojim je vlast na čijem čelu su bile demokrate pravdala prodaju većinskog paketa državnog naftnog giganta, nikada nije realizovan, nakon što je Rusija odustala od izgradnje gasovoda u decembru 2014. godine zbog toga što nije bila u mogućnosti da ispoštuje pravila Evropske unije, po kojima jedna kompanija ne može biti vlasnik i gasa i gasovoda.
Tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja u drugoj Vladi premijerke Ane Brnabić formiranoj krajem oktobra 2020. ponovo vodi resor energetike, u izjavi od decembra 2014. navela je da je Srbija time direktno izgubila 300 miliona evra, dok su indirektni gubici iznosili ukupno oko 700 miliona.
Srbija je krajem 2019. završila izgradnju deonice gasovoda na svojoj teritoriji kojim bi trebalo da se priključi na Turski tok, koji je praktično naslednik propalog projekta Južni tok. Gasovod gradi mešovito rusko-srpsko preduzeće “Gastrans” u kom ruski državni “Gasprom” ima 51 odsto udela u vlasništvu, a javno preduzeće “Srbijagas” 49 odsto.
Srbija svoj udeo u finansiranju izgradnje gasovoda pokriva kroz kredite kod Komercijalnih banaka, za koje garanciju daje država.
Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, iz poslednjeg godišnjeg izveštaja o radu, Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa, uzimajući u obzir činjenicu da iz domaće proizvodnje može da podmiri 12,6 odsto potreba, dok sve preostale neophodne količine uvozi iz Ruske Federacije.
Celu priču čitajte na sajtu RSE.
Izvor: RSE
Foto: NSHronika
