Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u saradnji sa Odeljenjem za suzbijanje visokotehnološkog kriminala SBPOK, u nastavku akcije Armagedon, uhapsili su 12 osoba zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, piše u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova. Među uhapšenima su i dvojica Novosađana. Kada je u pitanju interenet i korišćenje društvenih mreža kod dece, uvek se postavlja pitanje koliko roditelji znaju o tome šta njihovo dete radi na interentu i da li je dovoljno bezbedno. Tim povodom za nsuživo govorila je Ana Mirković, psihološkinja i jedna od autorki priručnika za roditelje za medijsku pismenost.
Roditelji moraju da razgovaraju sa decom, a prvi put u civilizaciji razvoja roditeljstva oni ne smeju da daju rigidne savete jer ne znaju šta se sve dešava u onlajn svetu, posebno na društvenim mrežama koje deca najviše koriste i putem kojih stupaju u kontakte sa pedofilima.
– Roditelji moraju da ih slušaju, pitaju, sa njima razgovaraju otvoreno, a ono što je najvažnije roditelji moraju da motre na promene u ponašanju svog deteta, pa tako te promene mogu da budu u ishrani, spavanju, raspoloženju ili da dete izbegava da drži telefon a prethodno je telefon mnogo više koristilo – istakla je Mirković.
Ove navedene promene pokazatelj su da se dogodio neki vid uznemiravanja deteta, a prema rečima psihologa ono što je bitno kako bi roditelji zaštitili svoje dete jeste da od rođenja, kontinuirano kod deteta razvijaju četiri veštine. Jedna od tih veština jeste empatija, sposobnost da sagledamo svet iz tuđih cipela i da možemo da saosećamo sa ljudima koji imaju određenu vrstu problema.
Druga veština jeste tolerancija. Društvo se mnogo razlikuje i netolerantno je i samim tim kada se neko izdvoji bude „odsečen“ iz društva, društvo ga „otprati“ ili „sakrije“ i vređa na društvenim mrežama, samim tim se na ovaj način počinje proces digitalnog nasilja.
Samokontrola predstavlja treću veštinu u nizu. Deca moraju da nauče da ne mogu da dobiju sve odmah i da pre nego što napišu nešto na internetu ili odgovore nekome na neki komentar, udahnu duboko, izbroje do 10. Danas je samokontrola, pa tako na primer imamo kada malo dete zaplače roditelji mu odmah daju telefon ako neku vrstu „digitalne cucle“.
Poslednja veština u nizu je samoaktuelizacija. Postoje situacije kada roditelji moraju da dozvole deci da nekada i sami reše svoje probleme. To se razvija od mlađeg uzrasta, još u vrtiću. Na primer kada se deca posvađaju oko slatkiša ili igračke.
– Deca mogu da razgovaraju o veoma kompleksnim temama, samo ukoliko to postavite na njihov jezik i shodno razvojnom nivou na kom se nalaze. Nakon toga možemo da pričamo o sistematičnoj prevenciji, jer roditelji znaju mnogo manje od dece – rekla je psihološkinja i dodala da deca u većini slučajeva znaju sve o tehnologiji, ne znaju da obuzdaju svoje nagone kao i da nemaju logičko razmišljanje, a ono najvažnije da ne vide posledice svog ponašanja.
Vrbovanje na internetu počinje veoma bezazleno, deca komuniciraju sa nepoznatim osobama. Ono što je bitno napomenuti jeste da su „grumeri“, za koje se na kraju ispostavi da su pedofili, veoma staloženi ljudi i spremni su da sa detetom komuniciraju satima bez ikakvog zahteva da pošalju neku nagu fotografiju ili nešto slično. Ono što je opasno kod „grumera“ je to da oni vrlo pažljivo slušaju i razumeju decu.
– Grumeri su najčešće majstori manipulacije, predstavljaju se lažno da su vršnjaci. Često na mrežama zaprate i drugare deteta kako bi videli šta se dešava u okruženju i pokreću teme koje su detetu zanimljive – istakla je psihološkinja i dodala da se odnos grumera i deteta po nekada gradi i mesecima kao i da se dete najčešće i otvori nepoznatoj osobi sa nekim nagim fotografijama ali isto tako i ta osoba šalje detetu vulgarne fotografije i tu se stvara začarani krug.
U ovakvim situacijama često dolazi do ucenjivanja deteta, da će se njihove fotografije pokazati njima bliskim ljudima. Dete se uplaši i upadne u kandže takozvanih grumera i postaje instrumentalizovano.
– Sa decom je od samog starta bitno razgovarati o tome da sadržaj koji oni ne bi hteli da vide na televiziji u udžbenicima nikada ne šalju nepoznatim osobama – savet je Mirković.
Stalna edukacija i osnaživanje su neophodni u ovakvim situacijama, a školama je potrebno više časova o digitalnoj pismenosti. A nakon toga i roditelji moraju da obrate više pažnje kada su u pitanju ovakve stvari.
Izvor: nsuzivo.rs
Foto: Pixabay
