Poslanici Skupštine Vojvodine usvojili su predlog Pokrajinske vlade da se kao Dan Vojvodine od sada svečano obeležava 25. novembar, dan kada je 1918. Velika narodna skupština u Novom Sadu proglasila prisajedinjenje vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji.
Usvojeno je i da se u Vojvodini, kao datumi od pokrajinskog značaja, obeležavaju 15. maj, dan kada je održana Majska skupština u Sremskim Karlovcima 1848. godine, na “kojoj je proglašeno stvaranje Srpske Vojvodine”, te 10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava, kada su Ujedinjene nacije 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Utvrđeni su i datumi značajni za manjinske zajednice čiji jezici su u službenoj upotrebi u Vojvodini, a rasprava o svim datumima bila je burna.
Opozicione partije Srpska radikalna stranka (SRS) i Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) uoči sednice su ocenile da ne postoji pravni osnov za donošenje ovakve odluke, kao i da “njen sadržaj ne odgovara istorijskim činjenicama”. SRS je uoči sednice naveo da Statut Vojvodine ne može biti pravni osnov za utvrđivanje ovih datuma, a LSV da to ne može biti ni Statut, ni Ustav Srbije, dok za predlog nije glasao ni DS.
LSV je na predlog podneo dva amandmana, koji nisu usvojeni, u kojima je predloženo da se u važne datume uvrsti i 31. jul 1945. godine kada je Skupština izaslanika naroda Vojvodine donela odluku da Vojvodina kao autonomna pokrajina uđe u sastav federalne Srbije, jedne od federalnih članica tadašnje Jugoslavije, kao i donošenje Ustava iz 1974. godine.
Poslanik te stranke Bojan Kostreš ocenio je da “ovakvom odlukom pokrajinska naprednjačka vlast pokušava da izbaci antifašizam iz vojvođanske istorije”.
“Nismo čuli objašnjenje zašto su 25. novembar i 15. maj značajniji od 31. jula. Umesto toga, čuli smo nipodaštavanje vojvođanske antifašističke tradicije i pokušaj da se antifašisitčka borba kojoj su Vojvođani dali ogroman doprinos, izjednači sa zločinima počinjem u prvim posleratnim godinama nad građanima Vojvodine nemačke i mađarske nacionalnosti”, rekao je Kostreš.
On je ocenio da je to najgrublje falsifikovanje istorije, napominjući da je isto učinjeno prilikom donošenja odluke o “takozvanoj tradicionalnoj zastavi Vojvodine koja nema nikave veze s vojvođanskom tradicijom”.
“Suština je drugačija: današnja Vojvodina je naslednica socijalistčke AP Vojvodine koja je nastala odlukom Pokrajinskog antifašističkog odbora. Naprednjaci izmišljaju novu istoriju i pokušavaju da izbrišu 45 godina postojanja socijalističke Vojvodine, iako je i današnje postojanje Vojvodine i njenjih instutucija, tekovina odluke donete 31. jula 1945. godine”, kazao je Kostreš.
DS je protestovao zbog činjenice da su predlog ove odluke dobili u “petak uveče”, te da nisu imali dovoljno vremena da pripreme amandmane i kvalitetnu raspravu, a poslanik te stranke Miroslav Vasin je ocenio da se predloženim datumima “zanemaruju i zaboravljaju antifašističe tekovine pokrajine”.
Poslanica Svetlana Kozić, koja je izabrana na listi Pokreta Dosta je bilo, rekla je da je osnovna greška u tome što su predloženi “politički datumi” i svega pet onih koji se odnose na pet manjinskih grupa koje žive u Vojvodini, te da će zato “uvek neko ostati nezadovoljan”.
“Mogli smo usvojiti recimo dan kada je krenula prva parna lokomotiva ili slično, a mi smo se uhvatili ovih političkih datuma i jednog međunarodnog datuma koji bi trebalo da umiri nezadovoljne”, rekla je Kozić.
Šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov je uoči sednice odbacio sve kritike opozicije na predlog važnih datuma, navodeći da su amandmani “LSV apsolutno neprihvatljivi zbog totalitarnog režima za vreme komunizma”. Jovanov je rekao i da pravni osnov nije sporan, jer pokrajina daje saglasnost na utvrđivanje važnih datuma u lokalnim samoupravama, pa “po toj logici može da utvrdi i svoje važne datume”.
Izvor: Beta
Foto: Skupština Vojvodine
