Kvalitet vazduha u Novom Sadu je bolji za razliku od drugih gradova u Srbiji, a jedan od razloga je i to što se nalazi u ravnici i vetrovi mogu da utiču na kretanje vazduha, saglasni su stručnjaci.
Građani stanje kvaliteta vazduha mogu da provere preko brojnih aplikacija, ali i na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV).
Indeks kvaliteta vazduha je pomoćno sredstvo informisanja koje je napravljeno da bi se građanima približila informacija o kvalitetu vazduha u gradu i kako može da utiče na njihovo zdravlje.
Najveći zagađivači vazduha u Novom Sadu, kao i u svim većim urbanim sredinama su saobraćaj, industrijska postrojenja, procesi sagorevanja goriva za potrebe rada termoelektrana, toplana i individualnih ložišta, ali i poljoprivredne aktivnosti, kao i deponije, posebno kada se zapale.
Aplikacije koje zbunjuju građane
Lekarka specijalista higijene iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Nataša Dragić objašnjava da indeks kvaliteta vazduha može da se razlikuje od države do države.
“To je zato što je metodološki pristup kreiranju indeksa kvaliteta vazduha prvenstveno zasnovan na zakonskim propisima jednog područja, što znači da ako se zakonski propisi od države do države razlikuju, samim tim će se razlikovati i tumačenje nivoa koncentracije zagađujućih materija na osnovu kojih se kvalitet vazduha svrstava u kategoriju zelenog, odnosno dobrog kvaliteta, u kategoriju nezdravog za osetljivu populaciju ili lošijeg kvaliteta vazduha”, objašnjava Dragić.
Ona navodi da je Institut za javno zdravlje Vojvodine razvio lokalni indeks kvaliteta vazduha koji je zasnovan na nacionalnim zakonskim propisima, na preporukama Svetske zdravstvene organizacije, ali i na velikom broju epidemioloških istraživanja koji su sprovedeni od strane stručnjaka Instituta.
“Ovaj indeks u realnom vremenu pokazuje kakva je naša svakodnevna prosečna izloženost i na osnovu toga se prikazuje i odgovarajuća boja sa odgovarajućom i zdravstvenom i porukom i preporukom, tj. opisom kako treba građani da se ponašaju. Važno je naglasiti i da se kvalitet vazduha ne može komentarisati na satnom nivou sa aspekta uticaja suspendovanih čestica PM na zdravlje, ne postoje dokazi o uticaju tih zagađujućih materija u tako kratkom vremenskom roku na naše zdravlje, te samim tim ne mogu da budu prikazane ni preporuke za ponašanje, niti koje efekte možemo da osetimo. Iz tih razloga naglašavamo da građani prate one indekse koji se odnose na prosečnu dnevnu izloženost, jer ona opisuje naše realno stanje izloženosti kvaliteta vazduha”, objašnjava ona.
Na sajtu IZJZV se u Izveštaju kvaliteta vazduha mogu pronaći i drugi indeksi merenja, koji neretko mogu da sadrže različite procene i zdravstvene poruke, a na pitanje zbog čega se lokalni izveštaj IZJZV razlikuje od evropskog indeksa kvaliteta vazduha (AQI EU), dr Nataša Dragić objašnjava da su za ovaj indeks preuzete informacije sa automatske stanice koja prati uticaj saobraćaja zagađenje vazduha u Rumenačkoj ulici.
“Ta stanica nije i ne može verodostojno da pokaže našu prosečnu izloženost, ali ne samo ta. Jedna stanica, posebno ona koja je povezana zapravo za neki tipičan i karakterističan izvor koji je vodeći u nekim urbanim sredinama, ne može da opisuje našu stvarnu i prosečnu dnevnu izloženost. Lokalni indeks kvaliteta vazduha je zasnovan na prosečnim vrednostima koncentracija suspendovanih čestica PM 10 i PM 2.5, odnosno na dvadesetčetvoročasovnim podacima u realnom vremenu sa većeg broja senzora koji su raspoređeni na deset mernih mesta u Novom Sadu, a koje dobijamo zahvaljujući saradnji sa JKP ‘Informatika’, s obzirom na to da su senzori u njihovom vlasništvu”, dodaje.
Meteorolog Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da u Srbiji postoji trend ublažavanja “alarmantnog stanja” o dugotrajnom visokom nivou aerozagađenja.
“Teško je edukovati građane koji su pre svega nepoverljivi prema donosiocima odluka koji ili minimiziraju problem i stavljaju ga pod tepih ili govore da je sve u redu. Mi imamo na delu sluđivanje građana sa različitim aplikacijama tako da ništa nije onako kao što neko misli. Treba znati da mi živimo u zemlji u kojoj se ne vodi dovoljno računa o aerozagađenju i da moramo više da se oslanjamo na sebe i na svoje interesovanje, znanje i brigu, nego na poverenje u institucije koje plaćamo da bi radile taj posao”, objasnio je on.
Doktorka Nataša Dragić je saglasna sa tim da veliki broj ovih aplikacija može da utiče na zbunjenost građana, ali da je zbog toga veoma bitna i komunikacija eksperata iz ove oblasti sa javnošću koja bi bila značajna karika u objašnjavanju na koji način treba da se prati i razume indeks.
“Jedan deo informacija koje koriste aplikacije za prikaz indeksa potiče od automatskog monitoringa u okviru Nacionalne monitoring mreže za praćenje kvaliteta vazduha. Međutim, jedan deo potiče i od strane jeftinih i jednostavnijih lokalnih senzora, koje možemo svrstati u takozvanu ‘građansku mrežu’, s obzirom na to da je sve veći broj tih senzora koje kupuje naše građanstvo i koje nije stavljeno pod odgovarajuću stručnu kontrolu gde su postavljeni i kako mere”, objasnila je ona.
Jovanović dodaje i da bi Srbija trebalo da pređe na jedan standard prikazivanja indeksa kvaliteta vazduha koji će biti unificiran.
“To bi omogućilo da ne postoji deset aplikacija koje prikazuju različite rezultate i da niko od građana ne može da proceni šta je istinito. Tačan je broj koji pokazuje koncentraciju, a prikaz može biti dogovoren ili naložen”, smatra on.
Kakvo je stanje zagađenja vazduha u Novom Sadu?
Jovanović ocenjuje da Novi Sad nije na vrhu liste zagađenih gradova u Srbiji, a jedan od razloga je geografska lokacija grada.
“Novi Sad geografski nije u nekoj kotlini, ovo je deo koji ima košavu i to je ono što daje pozitivne rezultate na razuđenost zagađenja vazduha, što je jako dobro za građane. Do sada grad nema trend pogoršanja vazduha kao što je to trend u mnogim drugim gradovima u Srbiji, što opet ne znači da se ne može pokvariti. Važno je da građani pokažu još veću svest i odgovornost prema sebi, prema životnoj sredini iako je primer koji im daje država jako loš i uči ih neodgovornosti i nebrizi. Pritisak na ovakve institucije, uspavane, uglavnom nestručne, neodgovorne do sada mora biti još veći da bi se nešto uradilo dobrovoljno”, dodao je on.
Doktorka Dragić dodala je da je nezahvalno porediti zagađenje u različitim gradovima jer svaki ima svoju specifičnu topografiju i elemente koji doprinose ili pomažu da zagađenje bude nešto manje.
“Novi Sad i Vojvodina u celini imaju bolji kvalitet vazduha zato što se nalazi u ravnici, imaju karakterističnu topografiju i prisutna su određena prostranstva zelenih površina koje tome doprinose, što pokazuje i višegodišnji izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine. Kada se porede sa većim mestima ili urbanim sredinama u našoj zemlji, kao što je to Beograd – može se uočiti da, između ostalog, njegova topografija i gustina naseljenosti utiču na kvalitet vazduh”, objašnjava ona.
Kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje i šta se može uraditi?
Uticaj zagađenja vazduha na zdravlje se može klasifikovati u dve kategorije, a to su akutni i hronični efekti.
“Akutni podrazumeva pojavu pojedinih simptoma nakon nekoliko dana izloženosti većim koncentracijama, u smislu reakcija poput kijanja, iskašljavanja, nadražajnog kašljanja, suzenja očiju, osećaj stiskanja u grudima i tako dalje. Najosetljivi su najstariji i najmlađi, kao i osobe koje su već obolele od vodećih respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Međutim, sa aspekta uticaja kvaliteta vazduha životne sredine na zdravlje, najznačajniji su mogući negativni uticaji kao posledica dugotrajne izloženosti čak i nižim koncentracijama od propisanih”, objašnjava dr Nataša Dragić.
Jovanović ističe da bi prvi korak u regulisanju štete zagađenja vazduha bio prihvatanje problema.
“Ovaj problem je poput nekog zapuštenog bolesnika koji se nije lečio deceniju, a možda i više. Svi stručni i nezavisni građani i razne nevladine organizacije ne mogu da preuzmu ulogu državnih institucija. Država donosi simbolične mere na smanjenju aerozagađenja, ali su one u kvantitativnom iznosu simbolične”, dodaje.
Objašnjava i da država treba da izdvoji više novca za ovaj sektor da bi “cela Srbija prodisala”.
“Država mora da preuzme odgovornost sprovođenja zakona i Ustava, a to znači da štiti građane od zagađivača, a ne zagađivače od građana. Govorimo o industrijskim zagađivačima koji su zaštićeni i koji nisu do sada nijednom krivično procesuirani za trovanja kao što su u Boru, Smederevu i ostalim mestima”, dodaje Jovanović.
Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay
