Još jedan Svetski dan srca, Srbija dočekuje sa zabrinjavajućom statistikom. Više od 60 hiljada građana godišnje premine od kardiovaskularnih bolesti – srčanog i moždanog udara, što je veličina jednog manjeg grada. Primarna i sekundarna prevencija, ključni su za smanjenje broja obolelih, poručuju kardiolozi.
Četrdesettrogodišnji Miodrag Bogićević iz Novog Sada do pre pet godina nije imao nikakvih zdravstvenih tegoba. Ovom dobrovoljnom davaocu krvi i bivšem folklorašu, crveni alarm se uključio kada mu je krvni pritisak skočio iznad normalnih vrednosti, što je bio razlog da poseti lekara.
“U porodici imam i dva rođena brata, koji se takođe leče od visokog pritiska. Između ostalog, jedan je 2019. godine preživeo infarkt, ima tri ugrađena stenta. Imali smo i smrtni slučaj, majka je umrla od izliva krvi u mozak 1999. godine, tako da svi vučemo tu neku traumu”, kaže Miodrag Bogićević iz Novog Sada.
Svestan činjenice da ima genetske predispozicije za kardiovaskularne bolesti, Miodrag se disciplinovano pridržava propisane terapije i redovno odlazi na kardiološke kontrole. Slede li i drugi Novosađani njegov primer?
“Idem redovno kod kardiologa, imam lekove koje pijem, i hvala Bogu, opstajem”.
“Jednom sam bio pre tri godine, i sve je bilo u redu”.
“Znate kada mi ljudi kontrolišemo, onda kada nam nešto dođe pet do dvanaest, onda idemo na kontrole”, kažu anketirani sugrađani.
U pet do dvanaest, odnosno u poslednji čas, javlja se više od 50 odsto građana, kojima odlazak kod kardiologa nije na listi prioriteta. A trebalo bi, ako imamo u vidu zabrinjavajuću statistiku, prema kojoj od bolesti srca i krvnih sudova, godišnje premine više od 60 hiljada ljudi.
“Svakih 10 minuta jedna osoba premine od srčanog ili moždanog udara. To je zaista zabrinjavajuća statistika, jer mi godišnje ostajemo bez jednog mesta veličine Sombora ili Vršca”, kaže prof. dr Aleksandar Redžek, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.
Genetika i starost su faktori na koje ne možemo da utičemo, kaže doktor Redžek i napominje da su i muškarci i žene podjednako ugroženi.
“Posebno su rizične žene koje su u toku trudnoće imale hipertenziju ili povišen nivo šećera u krvi ili žene koje su pre ušle u menopauzu i naravno žene koje se ne pridržavaju svih ovih preporuka što se tiče faktora rizika”, dodaje prof. dr Redžek.
Faktori rizika su nezdrava ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, pušenje, a da bismo izbegli da postanemo deo neslavne statistike, jedna od anketiranih sugrađanki ima kratak savet: “Da se ne nerviramo i da bude ljubavi”.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
