Početna Gradske teme Zašto “Gvozdeni čovek”?

Zašto “Gvozdeni čovek”?

0

Gvozdeni covek

1863. godine u Novom Sadu je izlazilo 9 srpskih listova, dok je u Beogradu tada bilo 4, a u Zagrebu 6 listova na srpskom jeziku. U istom periodu Novi Sad je imao i veliki broj listova na mađarskom, nemačkom, slovačkom i hebrejskom jeziku.

Danas, 152 godine posle, u Novom Sadu izlazi samo jedan dnevni list na srpskom jeziku (“Dnevnik”) a od kada se 2006. redakcija “Magyar Szo”-a preselila u Suboticu to je ujedno i jedni dnevni list u gradu.

Izlazi nekoliko nedeljnika i mesečnika, novosadskih stranica u nekim beogradskim nedeljnicima; par internet portala, preostalo je nekoliko radio i TV-stanica i to je manje-više sve kada je o medijima koji se bave gradskim temama reč. Ovde naravno ne računamo veliku izdavačku produkciju Color Press Grupe koja se bavi lifestyle i showbiz temama i prodaje se u celoj Srbiji i regionu – ali se ne bave novosadskim temama.

Mnogi su novosadski mediji za svoj zaštitni znak u istoriji birali brojne simbole grada – od golubice sa maslinovom grančicom koja je i zvanični znak grada preko Meštrovićevog – Svetozara Miletića do najčešće korišćenog – sata na Tvrđavi.

Mi smo se odlučili za manje poznatog “Gvozdenog čoveka”, koji visoko iznad pogleda prolaznika – stoji na Trgu slobode u udubljenju zgrade iz 1908. godine.

U saradnji sa budimpeštanskim arhitektom Karoljem Kovačem, Bela Peklo je tokom 1908/09 radio na projektu velike stambeno poslovne palate „Gvozdeni čovek“ koja nosi sve odlike stila secesije.

Na uglu je konstruisana manja kupola ispod koje je u niši smešten stari ratnički oklop po kome je zgrada dobila ime. Vremenom palata „Gvozdeni čovek“ postala je jedan od graditeljskih simbola Novog Sada sa početka XX veka.

Odabrali smo “Gvozdenog čoveka” i postavili ga da stoji uz logo NsHronika u nameri da na simboličan način podsetimo na vrednosti koje je Novi Sad nekada imao, od kojih je neke sačuvao, neke izgubio a neke je na putu da izgubi!

U zgradi “Govzdeni čovek” nekada se nalazila čuvena poslastičarnica “Dornšteter” (kasnije “Moskva”, pa “Zagreb”, danas “Atina”) u kojoj su se novosadska gospoda sladila “Sacher” tortom između dva rata a o kojoj nadahnuto u svom romanu “Neoplanta” piše Laslo Vegel.

NsHronika će vas izveštavati o svim aktuelnim dešavanjima iz sfere politike, sporta, crne hronike, kulture i komunalnih aktivnosti ali će veliki prostor posvetiti i našim sugrađanima koji imaju šta da kažu a zapostavljeni su u većini drugih medija; kao i zanimljivostima iz bogate istorije našeg grada. Zato smo i odabrali Dan grada, 1. februar – datum kada je Novi Sad dobio zvanični status grada – za prvi dan rada našeg portala.

Redakcija portala NsHronika.rs