Jeleni Radović koja od rođenja boluje od cerebralne paralize, nadavno su ukrali invalidska kolica. Nakon što je jedno jutro ustala, majka Jelene Radović, primetila je da su kolica koja noću stoje ispred vrata stana u kojem žive, nestala. Jelena sa porodicom u toj zgradi živi 29 godina, i za to vreme, svaku noć su iznosili kolica u hodnik.
“Kolica su kao moje noge. Bez njih ne mogu ni u kupatilo, ni na posao, ni napolje, kao da su mi ukrali noge”, kaže Jelena.
Četiri dana Jelena nije mogla da izađe iz stana, jer sama ne može da se kreće. Procedura za dobijanje novih kolica nije toliko brza, koliko su joj ona potrebna.
“Moj drug, koji je koliko toliko pokretan, posudio mi je svoja kolica, jer ja ne mogu za jedan dan da ostvarim pravo na nova kolica”, kaže Jelena.
Ona je završila Pravni fakultet, a u slobodno vreme drži motivacione tribine za osobe sa invaliditetom, jer svojim primerom želi da motiviše ljude koji su izgubili veru i nadu. Upravo i tog dana kada su joj kolica ukradena, Jelena je držala tribinu u Somboru, a sledeću je morala da otkaže.
Ovaj primer treba da posluži kao opomena celom društvu, pre svega kao upozorenje osobama koja koriste invalidska kolica da ne smeju da ih ostavljaju ni ispred vrata stana, a onda i kao upozorenje na to da više nema međuljudskog poštovanja.
Da li je neko ukrao kolica jer je samo na taj način mogao da nabavi to pomagalo, ili je u pitanju materijalna korist, pitanje je na koje verovatno nećemo dobiti odgovor.
Autor: RTV
Foto: Ilustracija
