Novi Sad oduvek važi za grad sa bogatom kulturno-istorijskom tradicijom društveno-humanističkog i naučnog razvoja koja je tokom plodne istorije iznedrila mnoge velikane, među kojima su bili Svetozar Miletić i Vasa Stajić. Danas tradiciju razvoja novosadskog naučnog podmlatka iz sfera prirodnih i društveno-humanističkih nauka nastavljaju talentovani i nagrađivani učenici novosadskih škola, čija zadovoljna lica krase bilbord kampanju pod nazivom “Učim+znam=vredim” u Novom Sadu.
– Inicijativa za projekat “Učim+znam=vredim” potekla je krajem 2014. godine, iako je ideja da se promovišu najbolji đaci u cilju borbe za prave, zdrave, društvene vrednosti i društvene uzore mladih nastala dosta ranije. Svoju fizionomiju i konkretizacija dobila je krajem 2014., a realizovana je 2015. godine kada je na 14 bilborda po Novom Sadu promovisano 30 učenika osnovnih i srednjih škola koji su osvajali najprestižnije nagrade na republičkim i međunarodnim takmičenjima – govori za NsHroniku predsednik Udruženja za promociju društvene odgovornosti Novi Sad i novinar novosadskog dnevnog lista “Dnevnik” Aleksandar Savanović.
Posao naizgled deluje jednostavno, međutim, zahteva mnogo predradnji.
– Škole se obaveštavaju o raspisanom konkursu a na kraju školske godine svaka od njih kandiduje najviše pet đaka, odnosno, timova ili horova koji ispunjavaju uslove propisane konkursom, odnosno osvojeno jedno od prva tri mesta na nekom domaćem ili međunarodnom takmičenju. Pritom, priijavljuju se samo oni đaci, čiji su roditelji, ukoliko su mlađi od 18 godina, dali saglasnost da njihovo dete bude predstavljeno na bilbordu. Potom, od broja prispelih prijava žiri pravi klasifikaciju njihovog uspeha i pravi se svojevrsna rang lista na osnovu koje učenici bivaju birani za promociju na bilbordima. Tek nakon toga sledi fotografisanje učenika za vreme školskog raspusta, obezbeđivanje bilborda i njihovo lepljenje, medijska promocija i završna svečanost koja je poslednje tri godine bila upriličena u holu zgrade Pokrajinske vlade. Imajući u vidu da se projekat realizuje u sedam lokalnih samouprava, osim komunikacije sa školama podrazumeva i komunikaciju sa svim lokalnim samoupravama kako bi se projekat realizovao. – objašnjava Savanović i dodaje:
– Selekciju najboljih od najboljih pravi žiri koji je sastavljen od vrsnik stručnjaka u oblasti nauke i pedagoškog rada kao i društvenih aktivista i stalnih članova koji su sa nama od prvog dana, a to su dr Radivoje Stojković, direktor Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”, koja ima više đaka koji postižu izvanredne uspehe na takmičenjima u nauci i umetnosti. Član žirija je doc. dr Dragana Ćorić sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu i predsednica udruženja Roditelj, te prof. dr Tijana Prodanović redovni profesor astrofizike na Prirodno-matematičkom fakultetu koja je doktorsko zvanje stekla u Americi i vratila se u našu zemlju.
Kako kaže naš sagovornik, prve godine ovaj projekat promovisan je na 14 bilborda koji su predstavili najbolju decu i izazvali veliko interesovanje javnosti i medija, kako u zemlji tako i u regionu, jer ovakvi primeri promocije znanja nisu uobičajena pojava, te su bili jasan pokazatelj koliko je naše društvo željno pozitivnih primera i zdravih uzora. Mnogi od tih đaka dobili su priliku da se po prvi put predstave javnosti ne samo putem bilborda nego i u novinama, radio i TV emisijama i preko društvenih mreža. – Mislim da smo posle četiri godine na dobrom putu, ali da medijski prostor treba mnogo više da se otvori za promociju onih koji to zaista zaslužuju i onih koji jesu budućnost ove zemlje i predstavljaju intelektualnu bazu ovog društva – naglašava Savanović i dalje dodaje:
– Ovaj projekat ne bi ugledao svetlost dana bez inicijalne pomoći Pokrajinske vlade i tadašnjeg pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj Vladimira Pavlova, kao i Grada Novog Sada i gradonačelnika Miloša Vučevića, te tadašnjeg člana gradskog veća za omladinu i sport Predrag Svilara, budući da je 2015. godine on realizovan isključivo u Novom Sadu, a potom se zahvaljujući želji, potrebi i pozivima iz drugih lokalnih samouprava proširio prvo na Temerin, Sremske Karlovce i Srbobran, a u trećoj i četvrtoj godini projekta i na Beočin, Bački Petrovac i Žabalj. Međutim, protekle dve godine ovaj projekat realizuje se isključivo od sponzora i donacija privrednih subjekata i pojedinaca, a lokalne samouprave su nam strateški partneri. Takođe, Pokrajinska vlada nam obezbeđuje besplatan prevoz do opština u kojima realizujemo projekat i domaćin je završne svečanosti na koju su pozvani svi učesnici u bilbord projektu te godine. Od lokalnih samouprava, a zahvaljujući tom pristupu gde ne trošimo ni dinar novca poreskih obveznika, tražimo da prepoznaju i unaprede odnos prema najboljim đacima, da ih stimulišu i kroz te mere pokušaju zadržati u svojoj sredini. Rezultati na tom polju itekako su vidljivi, te je u protekle četiri godine promovisano više od 400 učenika. Neki od njih, zahvaljujući svojim uspesima, bili su promovisani i po nekoliko puta. Prošle godine, u saradnji sa Muzičkom omladinom Novog Sada, organizovali smo besplatan koncert u Sinagogi najboljih horova i đaka muzičkih škola u Novom Sadu koji su promovisani na bilbordima.
Na kraju razgovora Aleksandar Savanović naglasio je koje sve benefite najbolji i najtalentovaniji novosadski đaci osnovnih i srednjih škola imaju od učešća u ovoj bilbord kampanji:
– Pored simboličnih zahvalnica i nagrada koje dobijaju, jedan od najznačajnijih benefita koje imaju od ove kampanje odnosi se pre svega na samopouzdanje, jer kroz ovaj projekat postaju svesni da se njihov rad uvažava i ceni. Oni postaju prepoznati i poštovani u svojim školama i lokalnim sredinama kao uzori, a da je to tako iz godine u godinu imamo prilike da vidimo na bilbordima, jer se na njima pojavljuju i đaci koji su nakon neke od bilbord kampanja i sami izrazili želju da se oprobaju na nekom takmičenju i ostvarili uspeh. Istovremeno želimo da korist ima i lokalna zajednica koja dobija prave društvene uzore na koje može da se ugleda u vreme poremećenih društvenih standarda i vrednosti.
Ekipa NsHronike imala je tu čast da razgovara sa nagrađivanim i najboljim učenicima osnovnih i srednjih škola Majom Vujić, Vukašinom Đinovićem i Momirom Stanišićem, koji su nam ispričali svoja iskustva, načine pripremanja za takmičenja, ali i uputili savete svim mladim ljudima na školovanju kojima je cilj da svoj intelektualni potencijal iskoriste na najbolji mogući način. Prva rečenica koju čujemo, a neki od nas je i odmah zapamte, na prvom času iz istorije u osnovnoj školi glasi da je istorija učiteljica života. Ova izreka svakako služi kao dobar podstrek svim radoznalim đacima, koji žele da što više saznaju iz ove najstarije nauke koja proučava razvoj čovekove civilizacije kroz različita vremenska razdoblja, a učenica prvog razreda E gimnazije Maja Vujić osvojila je prošle godine prvo mesto na Državnom takmičenju iz istorije, a o svom uspehu kaže sledeće:
– Istoriju volim od malena, a pročitala sam brojne knjige o istorijskim temama i uložila mnogo vremena i truda da bih svoje znanje unapredila. Za Državno takmičenje sam se pripremala na osnovu dodatnog materijala, čitanjem različitih knjiga koje su bile u vezi sa gradivom koje je trebalo da pripremim za takmičenje. Što se tiče istorijskih lekcija, najviše me zanima Sveto Rimsko carstvo i Vizantija, ali i razne druge teme koje se tiču naše nacionalne istorije.
Sa aspekta svog naučnog interesovanja, Maja je posavetovala svoje vršnjake:
– Savet mojim vršnjacima je da, pre svega, moraju voleti istoriju, te da u slobodno vreme čitaju istorijske knjige, bile one u vezi sa temom takmičenja ili ne. Potrebno je uložiti mnogo truda, vremena i rada da bi uspeh bio zagarantovan.
Učenik osmog razreda Osnovne škole pri gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj” Vukašin Đinović osvojio je prošle godine drugu nagradu na Državnom takmičenju iz fizike, drugu nagradu na Državnom takmičenju iz matematike i prvu nagradu na republičkom nivou Međunarodnog takmičenja “Dabar”, a o svom uloženom trudu za ostvarene uspehe kaže sledeće:
– Da bi se postigao rezultat, neophodno je uložiti mnogo vremena i truda. Naravno, uz to je potrebna i ljubav prema tome. Sa pripremama počinjem već u oktobru, a matematici i fizici aktivno posvećujem pažnju za vreme zimskog raspusta, dok tokom školske godine vežbanje za takmičenje usklađujem sa školskim obavezama. Deca koja se takmiče iz matematike i fizike nemaju određeno vreme i broj zadataka koje treba da urade već je neophodan rad u kontinuitetu. Nagrada na takmičenju je podstrek da se trudim da sledeće godine budem još bolji. Što se tiče takmičenja “Dabar” ono se odnosi na računarsku i informatičku pismenost i zadaci su logičkog tipa, a postoje školski i republički nivo.
Vukašin je na kraju razgovora uputio motivacionu poruku svim školarcima:
– Mladim ljudima bih poručio da prepoznaju u sebi talenat, pronađu ono što vole i da se maksimalno posvete usavršavanju u toj oblasti.
Momir Stanišić, učenik prvog razreda smera za informacione tehnologije srednje Elektrotehničke škole “Mihajlo Pupin”, osvojio je prošle godine prvo mesto na Republičkom takmičenju iz fizike i treće mesto na Srpskoj fizičkoj olimpijadi. O dragocenom trudu i radu koji je uložio u svoj intelekt radi postizanja ovih rezultata tokom školovanja kaže sledeće:
– Da bi se postigao rezultat nekima je dovoljna samo sposobnost za brzo i efikasno logičko razmišljanje, dok drugi logičko razmišljanje pokušavaju da nadomeste traženjem šablona, prečica i raznih pomagala koja smanjuju potrebno razmišljanje, čineći rad bržim i lakšim. Oba ova slučaja dovoljna su za prosečne rezultate. Ali, za postizanje značajnijeg uspeha sama logika bez dovoljnog znanja kojim bi ona raspolagala nije dovoljna. Takođe, veliki problemi prevazilaze sve moguće šablone, zahtevajući razmišljanje i kreativnost od onoga ko ih rešava. Naravno, svako uz malo želje može da „zagreje stolicu“ i nauči potrebno gradivo. Međutim, smatram da je svako od nas sposoban i za efikasno razmišljanje i da ono nije ništa drugo do oblik motivacije. Svi mi po rođenju imamo identične intelektualne kapacitete, ali ono šta se menja kroz život jeste intenzitet motivacije za samim razmišljanjem, kao takvim. Po prirodi imamo zadovoljstvo i potrebu da učimo nove stvari, naravno, ne u ustaljenom značenju koju reč „učenje“ danas ima u školskom sistemu. Problem je to što kako odrastamo postajemo sve skloniji da tu svoju izuzetno bitnu potrebu zadovoljavamo brzim i lako obradivim sredstvima kao što su, recimo, kompjuterske igrice. Tako postepeno zaboravljamo da istinsko zadovoljstvo ne donose mali izazovi, već rešavanje onih najvećih. Za bolju motivaciju korisno je da nas privlači neka specifična oblast, samo je potrebno dovoljno istraživati svet koji nas okružuje i siguran sam da je svako od nas može pronaći, neko i više od jedne. Dakle, sve što je potrebno za izuzetan uspeh jeste malo istraživanja sveta oko nas, nešto neophodnog gradiva koje bi nam dalo osnovu za početak, i jednom kada počnemo da savladavamo izazove pred nama, samo njihovo rešavanje će nam predstavljati veću nagradu nego trud i rad.
Način na koji se Momir spremao za takmičenje iz fizike, kao kod većine, bazirao se na rešavanje zadataka, što od prethodnih godina, što iz zbirke, međutim za naš portal izdvaja jednu posebnost prilikom svog pripremanja za ovo takmičenje:
– Ono što ga je činilo, po mom mišljenju, posebnim bio je pre svega metod rada sa mojom nastavnicom fizike, Tatjanom Pivnički Nikolin. Zadaci iz fizike često zahtevaju dobro simuliranje i predviđanje događaja u glavi. Tu neretko dolazi do nedoumica i razlika u mišljenju, uglavnom usled nedovoljnog poznavanja date situacije. Za razliku od tipičnih priprema, na kojima bi nastavnik prosto rekao kako se neko telo ponaša uz eventualno objašnjenje, moje pripreme su se pored toga sastojale i iz mnogo diskusija, za koje smatram da su moje spremanje učinile značajno interesantnijim i kvalitetnijim. Iako sam bio svestan da je moje razmišljanje na početku diskusije najverovatnije pogrešno, nastavnica i ja iznosili bismo svoje razloge i obrazloženja, vodeći diskusiju sve dok ne budem apsolutno siguran u njeno ispravno razmišljanje. Shvatajući pritom sve razloge za to, prihvatajući to razmišljanje kao svoje, a ne samo kao tuđe objašnjenje koje je potrebno da primenim. Zbog toga sam, naravno, veoma zahvalan mojoj nastavnici Tatjani. Republičko takmičenje svakako predstavlja veliki izazov. Zadaci su veoma interesantni i teški, ali je takođe bitno sa kim se takmičim, a takmičim se sa najboljim mladim fizičarima iz cele Srbije. Iako je republičko takmičenje veoma značajno iskustvo, koliko zbog samog takmičenja toliko i zbog druženja koje dolazi pre i posle njega, Srpska fizička olimpijada donosi dosta novih izazova. Pored testa od pet, logično, sada težih zadataka, tu je i praktični deo koji se radi naredni dan. On se sastoji od eksperimenta na kome je potrebno pomoću mernih instrumenata i zakona fizike izračunati neku nepoznatu vrednost tela, neku konstantu i slično.
Na kraju našeg razgovora Momir je uputio jasnu poruku svim mladim ljudima na školovanju:
– Svima bih poručio da ih „ne mrzi“ da uče, a da su najveća prepreka njihovom usavršavanju, i samim tim kasnijem uspehu, oni sami. Da bi se stiglo do bilo kog cilja neophodno je prvo krenuti – zaključuje naš sagovornik.
Ostvareni uspesi, koji predstavljaju najznačajnije blago novosadskih školaraca, potvrđuju davno izrečenu misao koja glasi: Znanje je moć.
Autor: Anđela Zec
Foto: Udruženje za promociju društvene odgovornosti Novi Sad
