Kada sam dogovarala ovaj intervju, negde u sebi sam imala tremu, jer se nismo unapred dogovarali o čemu ćemo pričati.
Moj današnji sagovornik zamolio me je da razgovor teče neformalno, i da ako je to moguće svu njegovu iskrenost prenesem vama.
Pitanja su se nekako nizala jedno za drugim, pa smo zaključili da su u stvari ovakvi razgovori najbolji, što za novinara, što za sagovornika.
Aleksandar Požgaj, za Vas, o privatnom životu, poslu, politici.
“Da, vidim sebe na nekoj funkciji već sledeće godine, ali nikako opet direktorska, video sam šta je to, nije to za mene, ja ne želim nikom da budem marioneta, zato sam i smenjen sa direktorske funkcije, jer nisam prihvatao predloge koji se kose za zdravim razumom. Ja sam želeo da vodim firmu domaćinski, baš kao što bih vodio svoju kuću, na jedan pošten i fer način, a ne da urušavam sistem, da dovedem firmu do privatizacije, do loših finansijskih stanja.
Ne želim više da se bavim time, ja želim da se bavim politikom, sledeće godine su predsednički izbori, koliko vidim, kako stvari stoje mogu biti i parlamentarni izbori, od tog odnosa i zavisi da li ću se kandidovati. Ukoliko budu samo predsednički, velika je vervatnoća da ću izaći kao kandidat, ali kao kandidat naroda.”
Da li te neko savetuje?
Imam čitav tim iza sebe. Imam dva profesora Univerziteta, jedan profesor Ekonomskog, dok je drugi profesor Istorijskog, savetuju me u oblasti ekonomije, politike, istorije, poštujem njihov stav, uvažavam njihova mišljenja, ali većinu odluka donosim sam. Ponekad i sa narodom razgovaram, na društvenim mržama, verujte mi, glas naroda je jako bitan, na početku sam imao po par komentara, dok se sada ljudi zaista javljaju, uključio sam narod, da razgovaramo, spustio sam se među njih.
Koliko ti znači podrška naroda?
Mnogo mi znači, jako su me lepo prihvatili, u meni vide političara koji želi da razgovara sa njima. Ja želim da budem u narodu, da razgovaram sa njima, da im pomognem.
Ko ti je predložio da se kandiduješ za predsednika?
Moji prijatelji, verovali ili ne. Oni su mi predložili. Kažu ti bi bio dobar, sve si sam uradio, platio svoje školovanje, dugo već se boriš, pa je tako nekako i krenulo to.
Kako komentarišeš političku situaciju u Srbiji?
Teška. Jako je teška. Imamo u parlamentu tešku situaciju, imamo tešku situaciju u Vladi Republike Srbije.
Imamo veliki problem, ja to ne mogu da shvatim: imate poslaničke grupe koje opstruišu rad skupštine, imate poslaničke grupe koje su destruktivne, imate poslaničke grupe i koje dolaze da učestvuju u radu, ali sve u svemu stanje opšteg haosa. Možda je vreme za nove ljude u politici.
Čiju politiku trentno podržavaš?
Srpsku. Što se tiče političkih stranaka, tu sam se dobro “opekao”. Kod Dačića čak tri puta, prevario me je i poslednji put kad smo trebali da se dogovaramo, ja nisam ni otišao na dogovor jer ako si me prevario tri puta, prevarićeš me i četvrti. Kod Nenada Popovića se nikada nisam učlanio u SNP, radio sam profesionalnu kampanju, što se tiče izbora, promocije stranke, podrške koalicije sa SNS-om i tu sam bio prevaren, tako da sada ko god da me zove nemam nameru nikakvu da se upuštam.
I moram da izdvojim Vojislava Šešelja, jer je on jedini dosledan političar kod nas, radikali svoju politiku ne pomeraju.
Da li misliš da je Srbiji potrebna čvrsta ruka, ili je već imamo?
Mislim da treba, nemamo je još uvek… Ne bi sve ovo dešavalo da je toliko čvrsta. U narodu se predstavlja da je Vučić čvrsta ruka, ali mislim da je Srbija demokratska država.
Rusija?
Velika država, bogata država. O Vladimiru Putinu sve najbolje, jedan veliki državnik, jak, ozbiljan političar. Podržavam njegovu borbu protiv korupcije.
Kako tvoji prijatelji vide tebe sada u ovoj situaciji?
Iznenađeni su. Kritikuju.Iako su baš oni pokrenuli tu priču oko kandidature. Imam prijatelje iz svih branši, pa ih možda i neiskustvo tera da mi nekada kažu neke stvari. Uvek ih saslušam, ali oni dobro znaju da ja svoje stavove ne menjam, pa sve ostaje onako kako sam zamislio.
Meni tvoji stavovi koje danas izlažežeš nisu nepredvidivi, zašto su ljudi toliko iznenađeni?
Pa nisu ni meni. Ne znam zašto su ljudi zatečeni toliko. Ja sam se školovao za ovo. Ja sam prošao sve te političke škole, imao sam stipendije. Školovao sam se u Berlinu, oni su me napravili što se kaže gospodinom, naučili manirima, kako da govorim, potkovali me politički.
Međutim gledam da sa svojim prijateljima pričam o nekim drugim temama, želim da posao ostavim kući.
Šta roditelji kažu?
Oni su protiv. Meni je to stvarno neverovatno, ali su protiv. Znači svi me hvale, eto sticajem okolnosti posle rijalitija u kom sam bio svi su me hvalili, neke stvari sam tamo shvatio, ali više nikada mi ne bi palo na pamet da učestvujem u nekom takvom projektu, međutim kada sam pozvao roditelje nisu uopšte bili zadovoljni mojim učešćem.
Nekako sam uvek u suprotnosti sa njima, kada se radi o mojim odlukama. Odluke uvek donosim sam, uprkos njima.
Mogu da ih pitam za savet, ali se na tome završava. Ono što je najbitnije je da su jako dobri ljudi, te da sam iz porodice poneo samo ljubav, ja ne znam da mrzim.
Nikada se nisam potukao, uputio nekom tešku reč…
Biće možda teško u politici, ali takav sam, narod prepoznaje dobrog čoveka.
A tvoja emotivna partnerka?
Iskreno da kažem da nakon dugog vremena, imam normalnu devojku. Iznad ljubavi imamo poštovanje, ona iskreno podržava ono što radim i hvala joj na tome.
Na kraju razgovora rešili smo da prošetamo predivnim Novim Sadom i prisetimo se dana kada je Aleksandar više boravio ovde nego u Beogradu, jer kako nam je na kraju rekao Novi Sad je njegova druga kuća.
Autor: Knežević Ivana
