„Čovek čim se rodi ima bunt, to nezadovoljstvo je urođeno stanje“, kaže Branislav Babić, poznatiji kao Kebra, pevač kultnog Novosadskog benda Obojeni Program, koji preko tri decenije postoji na našoj sceni. Kako u tome uspeva i šta ga još pored muzike ispunjava, gde su kultura i Novi Sad danas, saznaćete u intervjuu koji je Kebra dao za naš portal..
Da li ste kroz svoje pesme oslikavali lični bunt prema sistemu i kakvo je po vama stanje danas u kulturi?
Čovek čim se rodi ima bunt i neko nezadovoljstvo u sebi, to je urođeno stanje! Mislim da osoba koja nema bunt, nije ni živa.. Ja se bavim alternativnom kulturom, a za to, verovatno, niko od institucija sistema i ne zna da postoji. Oni nas vide kao neki žbun, kamenčić koji je bezopasan. Baviti se u Srbiji kulturom je „underground“ sam po sebi a baviti se tom alternativnom kulturom, je na nivou arheološkog istraživanja, jer to gotovo nikog ne zanima! Ali to je generalno problem u čitavom regionu. Koliko je jaka država, toliko je jaka i kultura.
Grupa Obojeni Program je na sceni prisutna preko tri decenije a to je ozbiljan staž… Kako uspevate da opstanete toliko godina?
To je već neka magija, čudo i mi to najbolje znamo.. Uvek su to neke improvizacije na nivou akrobacije. Kada nemaš nikakvu infrastrukturalnu podršku od grada, lokalne samouprave, pokrajine a kultura se svodi samo na institucije, gde političari stavljaju svoje kadrove, besmisleno je pričati o tome.. Trajemo zbog svoje ideje, rada i energije koju ulažemo sve ove godine!
Najveću ekspanziju imali ste devedesetih godina.. Da li ste tada mislili da dolazi neko bolje vreme za mejnstrim?
Mislim da mi nikada nismo imali ekspanziju, nismo mi ta vrsta muzike ali smo s vremena na vreme prisutni u širem smislu, kada nam se pojavi novi album recimo. Ja i sada mislim da će biti bolje, imam pravo samog sebe da zavaravam.. Moramo verovati u to, ali realno, poslednjih deset godina je situacija sve teža…. U to vreme je postojala veća želja za promenama, i došlo je do promena, dobili smo višepartijski sistem, koji je ustvari isti onaj koji smo imalai, jednopartijski.
Kako se pripremate za koncert i da li posle nebrojeno mnogo nastupa i dalje postoji taj adrenalin kada treba da izađete pred publiku?
Na svakom koncertu dajemo sve od sebe i ta energija se i vidi i oseti! Svaka pesma je strašno uzbudljiv proces, iz jedne priče ideš u drugu i to sve traje sat – dva a u to uložiš mnogo vežbanja i mnogo energije… Tako da je to jedna vrsta čarolije i to publika zna da ceni. Poenta je da taj dan budeš maksimalno spreman, da sav tvoj trud prezentuješ na najbolji mogući način, da koncert bude savršen! Da u svemu tome podjednako uživamo i mi i publika.
Da li ste ikada zažallili što se bavite muzikom i poželeli da radite nešto drugo?
Bavim se muzikom od svoje 15. godine i od tada me to osećanje nije pustilo. Ni jednog trenutka nisam poželeo da se bavim nečim drugim. Baviti se kulturom i to još alternativnom je za mene savršenstvo! Nemate finansijsku satisfakciju, ali sa druge strane imate bogatstvo u mentalnim sferama, što je meni mnogo bitnije. Mislim da je ovo najbolji posao na svetu!
Pored muzike, postoji li još nešto što vas ispunjava i u čemu uživate?
Malo crtam, malo pišem, malo pevam… Sve to mi je omogućilo da upoznajem ljude sličnih afiniteta i da sa njima razmenjujem iskustva. U poslednje vreme najviše vremena posvećujem crtanju. Dobro se osećam kada crtam, mogu da zaronim u taj prostor na beloj površini i da ga kreiram kako ja hoću i to je ono što me fascinira.. Svoje crteže radim u digital printu u velikim formatima i meni to izgleda nekako nestvarno i lepo. Prošle godine sam imao nekoliko izložbi i bilo je zanimljivo, jer to nisu klasične izložbe.. Napravimo druženje i naravno bude i svirka tako da je sveukupni utisak ljudi koji dođu uglavnom pozitivan. Nakon tih izložbi, otvorio sam profil na facebook-u pa su ti radovi postali vidljivi i za širu javnost.
Šta vama predstavlja Novi Sad?
Volim ga jer sam ceo život proveo u njemu, jer ima zanimljivu letargiju, mirnoću i ravnoću. Prva asocijacija za Novi Sad je moja majka, sestra, bend, prijatelji, Dunav.. Međutim, ne mogu da kažem da mi znači više od bilo kog drugog grada… Na žalost, ovaj grad nema nikakvu koncepciju na koju bi mi, kao građani, mogli realno da budemo ponosni… Novi Sad nije više tako otvoren i moderan grad, ali je i dalje moguće u njemu živeti i uživati.
Autor: Bojana Šević
