Domaćin manifestacije DANI EVROPSKE BAŠTINE – BAČ 2021. koju u saradnji sa Turističkom organizacijom Opštine Bač i drugim partnerima organizuju KEK ISKON iz Bača, i Kompanija COLOR MEDIA COMMUNICATIONS iz Petrovaradina, je predsednik Opštine Bač, Dr Steva Panić.
Čovek koji je veoma svestan kvaliteta i potencijala opštine kojom upravlja, i kraja u kojem je rođen, jednako poštuje i svoje i tuđe, a s ponosom ističe kako je upravo Bač ta kulturna baština za sve o kojoj se ovog septembra priča po Evropi i Srbiji.
Kada kažemo „KULTURNA BAŠTINA ZA SVE“ na šta vas to asocira?
– Ovogodišnja tema koja je ustanovljena na evropskom nivou, a u okviru koje ćemo obeležiti našu tradicionalnu i najveću manifestaciju u opštini Bač „Dani evropske baštine“ u potpunosti odgovara našem geografskom položaju i nacionalnom miljeu. Bez izuzetka, tu su naši spomenici kulture iz srednjeg veka, najreprezentativnija baština i kulturno nasleđe. Kulturna baština za sve me zbog navedenog u potpunosti asocira na Bač i njegove stanovnike, naše sugrađane koji godinama unazad žive u jednoj tolerantnoj i multikulturalnoj sredini, koja zbog svojih specifičnosti svakako utiče na pojimanje materijalnog i nematerijalnog nasleđa kao svojevrsnog bogatstva razlučitosti.
Da li postoji kulturna baština od posebnog značaja u mestu ili opštini u kojoj ste se rodili?
– Celokupna Republika Srbija, kada je posmatrate od najsevernijeg grada Subotice pa do Vranja na jugu obiluje kako prirodnim tako i kulturno-istorijskim lepotama koje su od posebne važnosti za našu zemlju. Bezmalo, svako mesto u Srbiji ili bar opština može da se pohvali nekim loklaitetom, nalazištem, lovnim i ribolovnim oazama, ili pak specifičnim gastronomskim specijalitetima. Svi mi koji smo rođeni na teritoriji Vojvodine znamo kolika blaga ona krije, i ja uvek kažem da srećnici koji su se rodili baš u Baču i njegovoj okolini često nisu ni svesni koliko su srećni što žive baš ovde. Odrastati u senkama Tvrđave koja datira iz perioda Karla Roberta Anžujskog, ili svakodnevno prolaziti pored ostataka turskog kupatila (hamama) iz 16. veka, a koji je jedan od retkih primera islamske civilizacije na ovim prostorima, predstavlja nesvakidašnju blagodet tokom oblikovanja sopstvene ličnosti, a još više doprinosi poštovanju drugoga i drugačijeg.
Koji skriveni deo kulturne baštine u svom najbližem okruženju biste voleleli da vidite/posetite/upoznate?
– Kako sam već istakao, naše najbliže okruženje krase impresivni lokaliteti, ono je prebogato različitim dvorcima, vilama, letnjikovcima, celinama i predelima od izuzetnog značaja, koji se poput Kulturnog predela Bača i Tvrđave sa podgrađem već nalaze, ili tek treba da budu upisani na UNESO listu svetske baštine. Od Donje Branjevine, manastira Fruške gore – srpskog Atosa, preko gradskog jezgra Novog Sada, Subotice, Sombora i Zrenjanina, zaista ne bih moga da izdvojim samo jedan segment kulturne baštine regiona, ali svakako ni cele Srbije. To nam je naročito postalo jasno tokom pandemije izazvane virusom COVID 19, kada je većina naših građana odlučila da letuje i zimuje u okvirima granica naše prelepe zemlje.
Kada biste mogli da birate, koju biste građevinu/ kulturno dobro/ lokalitet najpre doterali i stavili u funkciju kulturnog turizma?
– Kada posmatramo našu opštinu Bač to je svakako još veća promocija i kreiranje različitih sadržaja na srednjovekovnoj Tvrđavi, a koji bi privukli modernog turistu 21. veka. Tu je naravno i Dvorac „Fric Hristić“ u Bačkom Novom Selu koji se nalazi na idealnoj lokaciji, tik uz obalu Dunava i međunarodnu biciklističku stazu „EuroVelo 6“, čije resurse, blagodeti i prednosti, bez sumnje treba iskoristiti još više.
Pet zvezdica ili dobro opremljen kamp?
– Kamp sa pet zvezdica ?.
Četiri destinacije sa istaknutom kulturnom baštinom koje biste ponovo posetili?
– Stari Ras, Pećka patrijaršija, Istra, Most Mehmed paše Sokolovića.
Tri primera dobre prakse za privlačenje posetioca u muzeje, galerije, biblioteke?
– Kada god imam priliku zalažem se za to da naši najmlađi sugrađani, dakle deca osnovnoškolskog uzrasta, ali i srednjoškolci, u različitim institucijama kulture poput muzeja, galerija i biblioteka imaju prilsgođen sadržaj, postvku, naslove koji su u skladu sa vremenom u kojem su oni rođeni, i u kojem odrastaju. Oni su „tehnički urođenici“, dok su njihovi roditelji „tehnički dođoši“. Stoga smatram da se njihovim generacijama moraju ponuditi sadržaji koji se bar plasiraju preko platformi koje su njima bliske. Dakle spojiti tradicionalno i moderno, kao mladost i iskustvo, to su provereni recepti. Takođe mi se kao primeri dobre prakse izuzetno dopadaju projekti u kojima se kroz nove tehnike prikazuje savremeno stvaralaštvo, a na krilima neprevaziđene klasike. Poslednji takav porjekat koji me je zaista impresionirao prikazan je u Centru za kulturu Požarevac, a nosi naziv: „Milena Pavlović Barilli: Jedna umetnica, 15 fotografa – 30 umetničkih dela“. Takođe, nadaleko čuveni muzej na otvorenom „Staro stelo“ Sirogojno, jedan je od mojih favorita kada su u pitanju primeri dobre prakse za privlačenje posetilaca. Oni se ubrajaju među pionire na ovim prostorima koji su se dosetili da „ožive muzej“ uz pomoć zanatlija i domaćica koje u selo unose duh svakodnevnog života tog kraja.
Dva mehanizma kojima biste privukli porodice sa decom da odaberu seoski turizam?
– Seoski turizam je u vremenu u kome živimo posebno atraktivan porodicama iz gradskih sredina, koje najčešće nemaju mnogo vremena. Zato im uvek treba ponuditi nešto približno njihovom senzibilitetu, ali u okvirima u kojima „rural“ najbolje funkcioniše. To bi najverovatnije bio neki vid aktivnog odmora u prirodi jer im to uvek nedostaje, i jer u tome jednako uživaju i mlađe i starije generacije. Nnaročito zbog toga što su deca fokusirana na onlajn u svakom smislu.. Vaučeri za odmor koji su postali posebno popularni u Srbiji tokom prethodne dve godine jedan su od odličnih mehanizama privlačenja porodica upravo u seoske i manje istražene sredine.
Jedna vaša omiljena ALL INCLUSIVE destinacija?
– Vrnjačka Banja – kraljica turizma u Srbiji, sa dugogodišnjim iskustvom celog turističko- ugostiteljskog sektora. Predeo neverovatne prirodne lepote i dobre infrastrukture, sa ponudom koja zadovoljava sve generacije.
Domaći turizam ili inostranstvo?
– Dalaj Lama je jednom prilikom rekao: „Jednom godišnje posetite neko mesto na kome nikada do tada niste bili“. Prema tome, i domaći turizam i inostranstvo – važno da je nešto novo. A svako putovanje je upravo nesvakidašnje i jedinstveno iskustvo.
Autor: Gordana Bjelajac
