To je poruka vrednom narodu kako da preživi zahuhtale reforme, dok onima na vrhu poručuje da ponekad, osim u blistavu budućnost, malo pogledaju kako je radila stara garda i probaju da nešto nauče. Neće da škodi ni njima, a ni narodu, siguran je naš sagovornik.
Nedavno ste snimili 500. epizodu Državnog posla, nama gledaocima je očigledno da penzija neće još skoro. Kako arhivatori gledaju na to?
Arhivatorsko odeljenje u sastavu Čvarkov, Torbica, Boškić i stalno zaposleni trojac Nikolić, Urdarević, Stoleski priželjukuju penziju u što skorijem roku, jer ovo više ne može da se podnese. Snimati epizode za svaki dan dovodi do očaja ekipu koja radi na realizaciji serije. Ali, gledaoci su zadovoljni i mi teramo dalje, poklonu se u zube ne gleda…. Dok se ne poubijamo u studiju….
Kako se glavni arhivator Čvarkov nosi sa odlukom države i Fiskalnog saveta da i ovako skromna i nedovoljna primanja umanji za 10 odsto?
Ovo nije nikad bilo, radni dan se produžio, plata smanjila, obim poslova veći, šta ja da radim sa ova dva ne upotrebljiva čoveka nazovimo ih “kolegama” iz kancelarije? Tražio sam da prime još par arhivatora – nema zapošljavanja! Pa kako oni misle da se radi? Vidim zapošljavaju se kafe kuvari, perači kola, a ja kad tražim ništa! Zid ćutanja! Kod nas je to tako, svi misle da od njih počinje svet, nek današnji vlastodršci pogledaju malo kako je radila stara garda sedamdesetih, pa nek se ugledaju malo na njih, neće im ništa škoditi…
Čujete li se ponekad sa uvaženim dr Kišprdilovim i ako je to slučaj, kako on gleda na stvari; ima li nešto da doda ili, daleko bilo, da zameri?
Prof.. dr Kišprdilov Svetislav radi na disertaciji o upotrebi trećeg pčelinjeg oka pri odlasku na ispašu matice i njenih podanica. Takođe u laboratoriji u Novom Miloševu profesor uzgaja mušku travu i oskoruše od kojih pravi čaj i želi da kvalitetom pobedi Rtanjski čaj koji se koristi za muški libido i njegovo povećavanje, tako da je jako zauzet i ne javlja se na fiksni… Mobilni nema… Ni Fejsbuk, ni Tviter…..
Imate li neki dobar savet za ostale kolege u državnom sektoru, imajući u vidu zahuhtale reforme?
Samo polako… Što manje rada, to zdravija penzija….
Šta mislite da li se Vojvođani češće slatko ili kiselo smeju Vašim šalama na njihov račun?
Ismevamo karaktere, moguće da se neki zbog toga kiselo smeju, al` opet vam kažem, obrni okreni, od Vojvođana nema boljih ljudi. Sve ostale, da ih tako nazovem, šale mahom su iz stvarnog života, svi izrazi su autohtoni izrazi sa podneblja Šajkaš – Žabalj – Titel – Mošorin, puno ljudi to gleda van Vojvodine, koji nisu iz ove lokalne priče i posebno se ponosim činjenicom da smo ih naterali da zapamte gde je Titel, Pejićevi salaši, Šišatovac… Idemo dalje…..
Da li biste kao diplomirani inženjer petrohemije mogli da nam otkrijete u kojoj meri je bilo potrebno destivalovati vojvođanski mentalitet da bi se došlo do esencije Đorđa Čvarkova?
Inženjerstvo i tehnologija nemaju veze s tim, osim što su ove discipline u meni pobudile preciznost i sistematičnost svojstvenu prirodnim naukama za razliku od ljudi koji su posvećeni društvenim, jer oni su kako bi rekao Šophenhauer “Cvet dugih latica na paunovom noktu!”. Čvarkov je destilovan u destileriji moga dede u Mošorinu dok je ista radila i okupljala lokalni živalj u sebi samoj…
Javnosti je poznato da ste nedavno u Milanu nagrađeni. Da li je bilo i težih dana, odnosno, da li su osim nagrada i priznanja stizale i “dobronamerni” saveti i političke sugestije “sa vrha”?
Uglavnom su se žalili velikani našeg naroda: SUBNOR, nedeljnik “Pečat” i jedan analitičar iz našeg Novog Sada, u poslednje vreme javlja se i dnevni list “Kurir”, ali nam nagrade, primerice ona iz Milana ili nagrada Skupštine opštine Titel govore da smo na pravom putu…. Ljudi s vrha se ne mešaju u naš rad…
Imali ste kraći izlet na privatnu B92 televiziju, ali ste se relativno brzo vratili na pokrajinski Javni servis. Da li to možemo da protumačimo kao potvrdu da nezavisni mediji zvuče dobro u teoriji, ali da dobrog posla nema bez državne službe?
Na B92 smo išli sa emisijom “Velika Srbija” koja je rađena u vrhunskoj produkciji beogradskog “Cinnamona”. Dobili su vrhunske skečeve: Kišprdilova, devedesete, ministra Maglu…. Šta se tu desilo i zašto su oni to zakočili to je pitanje za tu kuću. Svi ti skečevi su na mrežama najgledaniji skečevi u Srbiji ikad, no oni su bez objašnjenja kupljene emisije stopirali. Nemam odgovor zašto je propala “Velika Srbija”.
Ako se ne varam, odrasli ste na Limanu. Možete li nam, onako u poverenju, otkriti koji Vam je deo Limana omiljen i šta mislite da li život postoji i van njega?
Moj Liman je u rasponu Vodovod, Most slobode preko “Smokve”, Resavske, Ravaničke i Bronxa. Eto, tu sam odrastao i srce mi i dalje zaigra kad tuda prođem…
Autor: Jasna Budimirović, nshronika.rs
