Radno mesto Novosađanke Dragane Bogdanović je teretana, u kojoj, kako kaže, često provede ceo dan. Usmeravajući druge da kroz disciplinu i predanost sačuvaju zdravlje i poboljšaju izgled tela, oslanja se na saradnju sa nutricionistima, a ponajviše – na poverenje koje gradi sa klijentima od prvog susreta.
Kada ste počeli da radite kao fitnes trener, tj. šta Vas je motivisalo da se okrenete baš tom pozivu?
Karijeru sam započela sasvim spontano, pre sedam godina. Fitnesom sam se oduvek bavila iz hobija, a ta ljubav me navodi da svakodnevno, tokom radnog dana, posebnu pažnju posvetim onima koji nisu dovoljno motivisani da vežbaju, tj. ljudima koji lako odustaju od ciljeva zbog kojih su došli u salu.
Sa kojim izazovima se najčešće suočavate na poslu? Možete li nam opisati jedan Vaš radni dan?
Moj radni dan počinje oko 8 sati ujutru, najčešće personalnim treningom. U toku dana imam pauzu od dva do tri sata, za ručak i odmor, nakon čega nastavljam s poslom do 20 časova. Moglo bi se reći da je to celodnevna smena, sa jednom kvalitetnim predahom.
Koji su najčešći zahtevi ljudi koji dolaze na personalne treninge, i koliko se muškarci i žene razlikuju u tom pogledu?
Zahtevi i ciljevi mojih klijenata su individualni, s tim što moram priznati da su muškarci, kada je u pitanju vežbanje, disciplinovaniji i posvećeniji treninzima nego žene. Uglavnom mi devojke dolaze sa zahtevima da skinu određeni broj kilograma ili da se zategnu, u zavisnosti kome šta treba. Ipak, želim da pohvalim moje klijentkinje, zaista su vredne i voljne da rade na sebi.
Za postizanje željenih rezultata, osim dobre volje vežbača i stručnosti trenera, koliko je ishrana bitan faktor?
Istrajnost je ključna. Redovni dolasci na treninge, kao i poštovanje prepisanog jelovnika, dovode do željenih rezultata. Kvalitetna ishrana je 70% zadatka, preostalih 30% je fizička aktivnost. Zbog toga, trudim se da sarađujem i sa nutricionistom.
Po čemu se samostalno vežbanje kod kuće razlikuje od vežbanja sa trenerom, u teretani ili fitnes centru?
Mali broj ljudi zaista ume pravilno da vežba, bez podrške trenera. Rekla bih da je rad sa instruktorom kvalitetniji i sigurniji put ka željenim rezultatima, uz manje šanse da dođe do povrede. Osim pravilnog vežbanja i smanjenog rizika od povreda, moram reći da se željeni rezultat brze postiže.
Šta biste poručili onima koji se dvoume da li da krenu u teretanu, koji nisu dovoljno motivisani, koji su lenji i bezvoljni da vežbaju?
Počnite da trenirate. Najveća motivacija a ujedno i cilj je sačuvati sopstveno zdravlje.
Autor: Maja Guzijan
