Nekadašnji ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave i potpredsednik SNS-a Igor Mirović, pre nešto više od mesec i po dana, u svoju biografiju upisao je možda i najznačajniji mandat preuzevši funkciju predsednika Pokrajinske vlade i zamenivši tako vladajuću strukturu takozvanog demokratskog bloka posle šesnaest godina vladavine. Šta će biti okosnica promena i u kom pravcu će se kretati razvoj Autonomne pokrajine Vojvodine, šta će predstavljati izazove, a šta neophodne promene nove politike koja je dobila poverenje građana, govori za portal NsHronika.rs.
Promene teku u nekoliko paralelnih pravaca – priprema projekata, reorganizacija sistema pokrajinske uprave, kadrovske promene. Najvažnije pitanje je pitanje provođenja nove politike koja je zapravo usmerena na zajednički rad svih nivoa vlasti, na obustavljanje besmislenih političkih sukoba između Vlade republike Srbije i Pokrajinske vlade. Insistiram, što je jednako važno, da u svemu postupamo zakonito, profesionalno i u skladu sa određenim kriterijumima. Paralelno sa tim radimo i ukupnu reviziju postojećeg sistema i načina na koji je do sada funkcionisala Pokrajinska vlada. Brojne su i kadrovske promene – više destina novih ljudi, na osnovu znanja i sopstvene biografije, imenovano je u organe pokrajinske uprave u pokrajinska javna preduzeća i taj proces će se nastaviti i dalje.
Od 5. oktobra 2000. godine broj zaposlenih u administraciji se povećao gotovo pet puta. U međuvremenu MMF insistira na smanjenju broja zaposlenih u državnoj administraciji. Da li će ovo pitanje biti najveći problem Vas kao novoimenovanog premijera u odnosu na članove opozicije?
U odnosu na ukupna ograničenja u javnom sektoru, i mi imamo određene obaveze i zadatke. Prvi, da ne povećavamo broj zaposlenih u sistemu pokrajinske uprave. Sistem danas broji više od 4 hiljade zaposlenih i moraćemo makar minimalno smanjiti broj zaposlenih i to u onoj meri u kojoj moramo pratiti smanjenje zaposlenih na nivou čitave republike.
Prilikom Vašeg imenovanja, izjavili ste da će saradnja između pokrajinske i republičke Vlade biti bolja nego ikad. Šta to tačno podrazumeva?
Pre svega želimo da eliminišemo nepotrebne sukobe, da ih izbacimo iz svakodnevene prakse. I želimo da tu energiju usmerimo na konkretne projekte. Vojvodina ima preduzeća i ustanove za koje je nadležna. Potrebna nam je pomoć Vlader Srbije da zajednički definišemo prioritete u razvoju Vojvodine. U praksi to znači zajedničku rad na podsticajima u oblasti privrede i posebno poljoprivrede, zatim zajednički infrastrukturni projekti i načelno dobro planiran i kordinisan rad na konkretnim projektima od kojih će građani Vojvodine imati korist. Takav program je i dobio poverenje na izborima i to je nešto što nas obavezuje.
Šta će od sada predstavljati sintagma “Autonomna pokrajina Vojvodina” i kako će izgledati novi model pokrajine kao evropske regije u odnosu na dosadašnjih 16 godina prepoznatljive političke retorike?
Ideja same autonomije nije nikada bila ideja jednog otuđenog izolovanog ostrva, osim u projekciji punog separatizma. Ako se borimo protiv takve projekcije, onda je ideja Autonomne pokrajine Vojvodine zapravo ideja srednjeg nivoa vlasti sa snažnim polugama podsticaja ekonomskog razvoja Vojvodine. Zbog toga se autonomija jedino može i razumeti u tom svetlu, nista više ali i ništa manje od toga, i ako postoji spremnost da se udruže lokalne samouprave, svih 45 samouprava, veliki broj ministarstava, javnih preduzeća, privatnih investitora, da pomognu glavnoj funkciji autonomije – brži ekonomski razvoj, onda je to zapravo njena glavna mera i to je ključni okvir u kojem se krećemo. Na izborima su izgubili oni koji su govorili o potrebi jačanja izvršne, sudske i zakonodavne funkcije pokrajnskih organa. Zapravo, građani su tu videli hod ka incidentu, ka sukobima, ka neizvesnosti, ka velikom riziku, hod ka kršenju tradicije, ka prekidu viševekovne političke borbe Srba u Vojvodini za jedinstvo sa drugim delovima Srbije. Iz toga se zapravo može izvući i odgovor: kreativniji rad na bržem ekonomskom razvoju pokrajine uz učešće svih resursa, ne samo pokrajinskih. Ovo je zapravo i nabolji odgovor onim inicijativama koje bi vodile u neizvesnost.
Da li ćete i na koji način, pokrenuti decentralizaciju pokrajine i oporavak ostalih opština Vojvodine, s obzirom na to da je poslednjih godina na snazi tzv. “novosadizacija”?
Pažljivom pripremom budžeta za sledeću godinu, pokazaćemo da će nam poseban predmet pažnje biti manje razvijene opštine u AP Vojvodini. Računamo da od 45 opština najmanje 15 opština, iz svakojakih razloga nije uspelo da iskoristi svoje potencijale i prednosti za primanje novih ulagača. Takve opštine moramo motivisati zajedničkim podsticajima sa nadležnim ministarstvima i usmeravanjem značajnih investitora, koji danas traže mesto pod suncem u Vojvodini da upravo u te opštine ulože. Nisam pristalica ideje “Novosadizacije” Vojvodine, ali nisam ni pristalica da se zanemare određene važne funkcije koje u Novom Sadu postoje. Klinički centar, on je jedina tercijalna ustanova u sistemu zdravstvene zaštite Vojvodine, što znači da usluge najstučnijih lekara sa subspecijalističkim znanjem traže građani iz svih krajeva pokrajine. Ne zaboravite da više od 25 procenata stanovnika Vojvodine živi u Novom Sadu, i prema tom kriterijumu, mi moramo zajednički da pristupimo svim važnim projektima koji se tiču Novog Sada. Pitanje decentralizacije je otvoreno već više godina, to je pitanje za šire promišljanje kao i postojeće pitanje efikasnosti postojećeg komunalnog sektora.
Novi Sad je podneo kandidaturu za prestonicu evropskog grada kulture za 2021. godinu. Koliko će nadležnosti pokrajine pomoći da se ta kandidatura i dobije?
Kandidaturu pomažemo svim snagama. Bili smo deo inicijalnog procesa, učestvovali u zajedničkom objavljivanju kandidature. Ustanove kulture čiji je osnivač pokrajina a deluju na teritoriji Novog Sada, imaju zadatak da se u skladu sa svojim kapacitetima maksimalno uključe u promociju Novog Sada. Verujemo u pobedu, sigurno imamo više potencijala nego što ima Herceg Novi, iako ne zanemarujem nekoliko veoma značajnih kulturnih tačaka i kulturnih osobenosti Herceg Novog. Ipak je Novi Sad grad sa utemeljenijom kulturnom taradicijijom, sa važnijim kulturnim ustanovama nacionalnog i regionalnog karaktera i očekujem da ćemo po dobijanju kandidature imati operativnije planove koje vodi Organizacioni odbor, u kojem će ustanove kulture čiji je osnivač pokrajina u potpunosti učestvovati.
Reklo bi se da je proteklih godina pokrajina bila “zakočena” u kontaktima sa zemljama i regionima izvan Evropske unije. Nedavno ste primili delegaciju Kazahstana. Kakvi su planovi kada je u pitanja ekonomska saradnja sa zemljama nečlanicama Evropske unije?
Naš prioritet su regije iz zemalja koje su članice Evropske unije i mi ćemo već početkom oktobra učestvovati na “Otvorenim danima” u Briselu gde će se predstaviti sve regije i gde će ponuditi svoje programe. Nećemo zanemariti kontakte sa regionima koji nisu u Evropskoj uniji, a razlog je jednostavan – postoji ogromno polje interesovanja za ekonomsku i poslovnu saradnju. Pre dve – tri nedelje su predstavnici Almatisnke regije iz Kazahstana obišli Institut za ratarstvo i povrtarstvo, koji već na jednom inicijalnom nivou sarađuje sa odgovarajućim instutima u toj oblasti. Kazahstanci žele da tu saradnju unaprede, da u perspektivi dođu do konkretnog ugovora koji bi trebao da znači veći posao za institut i upravo zbog toga mi ne možemo da zanemarimo saradnju sa drugim regijama. Krajem oktobra očekuje nas predstavljanje AP Vojvodine u Ujednjenim Emiratima. To je velika čast i obaveza da delegacija Vojvodine bude među 20 delegacija iz celog sveta koje će se predstaviti u danima kada oni obeležavaju svoj nacionalni praznik. Trudićemo se da na najbolji način predstavimo privredne i turističke potencijale.
Koji model Evro-regije smatrate najbližim AP Vojvodini i čiji primer bismo mogli da sledimo?
Mi smo usmerili saradnju ka nekoliko regija, pre svega pre svega Baden-Vitenberg (Nemačka), Ron-Alp (Francuska), Lombardija (Italija), i Štajerska u Austriji. Pored ovih, još nekoliko regija je u fokusu naše saradnje i mi smo neprekidno u komunikaciji sa njihovim predstavnicima tih regija i očekujemo da se u narednih nekoliko meseci dogode susreti na najvišem nivou. Ove regije svakako jesu naši uzori, to su trenutno najrazvijenije evropske regije. Ono što se od njih može naučiti kada je reč o organizaciji uprave, o poslovnim kontaktima, o transferu znanja, ne može da se nauči ni na jednom drugom mestu.
Kakav je vaš stav o trenutnoj aktueknoj višemesečnoj retorici hrvatskih funkcionera?
Imamo obavezu prema generacijama koje dolaze, koje ne žele da budu taoci prošlosti, generacijama koje su savremenije i modernije, recimo sportistima koji su imali odlično druženje u okviru velikih takmičenja, što su demonstrirali na Olimpijadi. Pogledajte emotivni pozdrav imeđu selektora srpske i hrvatske vaterpolo reprezentacije nakon velike utakmice u kojoj smo mi pobedili. Hrvatski selektor je bio iznad hrvatske politike i rekao je da smo zasluženo pobedili, a naš selektor je pokazao kako treba biti veliki i u pobedi. To je jedna važna poruka. Predsednik naše Vlade, Aleksandar Vučić je sve to sažeo u jednoj rečenici “Nećemo više odgovarati na provokacije” zato što želimo da gradimo trasu saradnje, razumevanja, otklanjanja nesporazuma, zbog novih generacija koje traže zajednički rad, poslove, saradnju sportista, kulturnih ustanova i saradnju mladih ljudi iz obe zemlje.
Očekuju Vas i međunarodni kontakti, kako će sa pozicije Vas kao premijera, Vojvodina u budućnosti biti predstavljana?
Insistiraćemo više na predstavljanju poslovnih potencijala, insistiraćemo na konkretnim mogućnostima za saradnju, na tome da otklanjamo sve nedostatke koje Vojvodina ima u procesu intezivnijeg dolaska investitora iz onih zemalja i regija sa kojima želimo da sarađujemo. Nije to jednostavan proces. Za tu svrhu ćemo formirati i novu razvojnu agenciju sjedinjavanjem različitih potencijala koje smo imali. Taj posao nas očekuje tokom jeseni i zime. Očekujem da početkom godine imamo jednu novu polugu za ekonomske kontakte, promociju potencijala, podsticaje i koordinaciju sa svim nivoima Vlasti. U tom važnom poslu najvažniji cilj su investicije i nova radna mesta. Želimo da pre svega privučemo domaće investitore ali i u kontakatima sa razvijenim regijama obezbedimo učešće njihovih kompanija na investicionoj mapi Vojvodine.
Autor: Mirjana Batić
