Kajak kanu klub “Liman” nakon četvrt veka postojanja ima čime da se pohvali, pregršt medalja sa prvenstava države i pokrajine kao i četiri reprezentativaca Srbije koje je iznedrio. Međutim, kao i svaka uspešna sportska priča u našoj žemlji, gde sportovi kao što je ovaj, koji nisu baš medijski zastupljeni, govori o tome kako talenat nije centar pažnje onih koji bi o tome trebalo da vode brigu. Loši uslovi u kojima ovi vanserijski sportisti treniraju je njihova „nagrada“ za ono što su postigli. Zašto je to tako, postoje li mehanizmi da se to promeni i da li savez može nešto da učini po tom pitanju, otkrila nam je Ivana Šešum, sekretar i trener Kajak Kanu saveza Vojvodine i međunarodni ECA sudija.
Da li je kajak jedan od najtrofejnijih sportova u Srbiji?
Kajak i kanu je olimpijski sport i jedan od najtrofejnijih sportova u Srbiji.
Kajakaški savez Jugoslavije nastao je 1930. a na svetskim prvenstvima učestvuje od 1932. godine. Na olimpijskim igrama učestvuje od 1936. godine. Kajakaši iz Srbije do sada su osvojili 51 medalju na najvećim svetskim i evropskim takmičenjima. Samo na olimpijadama, tri zlatne i dve srebrne medalje. U Beogradu je organizovano pet svetskih prenstava. Na poslednjoj Olimpijadi, 2012.godine u Londonu, kajakaška reprezentacija Srbije bila je najbrojnija ekipa iz grupe pojedinačnih sportova, sa 12 takmičara. Ove godine na svetskom prvenstvu održanom u Moskvi, reprezentativci Srbije osvojili su čak 5 medalja.
Kajak kanu je jedna od sportskih grana od posebnog značaja za Republiku Srbiju na osnovu Pravilnika Ministarstva omladine i sporta.
Usvojen je novi Zakon o sportu, u kojem se nalazi Pravilnik o nomenklaturi sportskih zanimanja. Deluje li vam to kao nametnuto?
Jako je teško napraviti Zakon iz bilo koje oblasti kojim će biti zadovoljni svi oni na koje se taj Zakon odnosi. Kao i u drugim oblastima bilo je neophodno usvojiti Zakon koji će regulisati sport kao jednu od delatnosti od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Zakon o sportu, nije savršen, ali kao i prvi član, njime se između ostalog uređuju prava i obaveze sportista i ostalih fizičkih lica u sistemu sporta. Konkretno, kadrovi u kajakaškom sportu su dodatno u problemu jer na Fakultetima za sport i fizičko vaspitanje u Srbiji ne postoje katedre za kajak i kanu, stoga kadrovi i ne mogu da stiču zvanja trenera kajaka i kanua. Iz tog razloga, i trener našeg kluba Miroslav Tomić, sa 30-ogodišnjim radnim iskustvom nastavnika fizičke kulture i kajakaškog trenera, morao je da se dodatno osposobi za zvanje operativnog trenera u kajaku. No, naš klub je do sada iznedrio 5 profesora sporta i fizičkog vaspitanja i tri operativna trenera, tako da smo za razliku od mnogih klubova u zemlji, bez problema ispunili zakonske obaveze i nastavili sa stručnim radom.
Pored takmičarskog sporta, učestvujete li i u drugim rekreativnim aktivnostima na vodi?
Kajak kanu klub “Liman” je sportski klub koji se bavi okupljanjem dece, omladine i građanstva zainteresovanih za bavljenje kajakaškim sportom kako u takmičarskom, tako i u rekreativnom smislu.
U klubu već 28 godina funkcioniše Škola kajaka-obuka početnika, u kojoj polaznici stiču osnovna znanja i veštine u kajaku, osnove zaveslaja i održavanja ravnoteže i kao snalaženja na vodi. Klub polaznicima omogućava da vreme provode u prijatnoj atmosferi, na svežem vazduhu i suncu, što ima nemerljiv uticaj na zdravlje. Sa ponosom ističemo da smo prethodnih godina u školi kajaka imali i osobe sa invaliditetom, kojima smo omogućili da ravnopravno sa ostalima uživaju u blagodetima veslanja i boravka na vodi.
Na koji način promovišete ovu vrstu sportske discipline?
Najbolji način promocije neke sportske discipline su sportski rezultati. U prošloj godini, takmičari našeg kluba osvojili su 17 medalja na prvenstvima Srbije (9 zlatnih, 5 srebrnih i 3 bronzane). Takođe, troje ih je nastupilo za kajakašku Reprezentaciju Srbije na Evropskim i Svetskim prvenstvima.
Koliko je teško sastaviti dobar tim kajakaša i koga biste posebno istakli?
Iza dobrog tima nalazi se višegodišnji stručni rad. Kajakaški sport zahteva rad u često surovim klimatskim uslovima, što je uzrok da se kajakom bave samo najizdržljiviji i najuporniji. Nije lako zadražati i motivisati mlade da se danas bave aktivnošću koja od njih zahteva dugotrajan boravak na hladnom, kiši, vetru ili visokim temperaturama. Kajakaši i kajakašice su zdravi ljudi, izuzetne građe, ali iza toga stoje godine napornih treninga. Trenutno u našem klubu radi sjajna ekipa mladih takmičara, među kojima na prvom mestu treba istaći Milicu Starović, našu najtrofejniju takmičarku. Milica je sedmostruka prvakinja države, 10. u Evropi i dvostruka vice šampionka Studentskog svetskog prvenstva održanog u Belorusiji.
Pored Milice tu je i njena mlađa partnerka iz dvoseda, Nikoleta Džombeta, sa kojom je osvojila 3 zlatne medalje na Prvenstvu Srbije, i osvajačica srebrne medalje u jednosedu u disciplini K1 200m na istom takmičenju, jedna od najperspektivnijih mladih takmičarki trenutno u Srbiji. Od muških članova ekipe, najtrofejniji je Anđelo Džombeta, sa osvojenih 6 medalja sa Prvenstava Srbije, kako u kajaku jednosedu , tako i u kajaku dvosedu sa partnerom Mirkov Vladimirom.
Ova dva sjajna momka, su takođe osvojili i srebrnu medalju u disciplini kajaka četvoroseda na 500m sa Milošem Lekovićem i Urošem Saravolcem.
Ove godine, našem timu se pridružila i Milana Trklja iz Novog Kneževca, osvajačica mnogih medalja sa domaćih i međunarodnih takmičenja koja se zbog nastavka školovanja preselila u Novi Sad. Ovo će mnogo ojačati naš tim u predstojećoj sezoni.
Da li su vaši rezultati, plod dobrog odnosa naše države prema sportu?
Između ostalog, rezultati jesu i plod odnosa države prema sportu, ali pre svega plod entuzijazma i stručnosti trenera, velikog zalaganja sportista i njihovih porodica. Sve ovo zajedno daje dobre rezultate.
Kakvi su uslovi u kojima treniraju članovi kluba?
Najbolnije pitanje! Uslovi u kojima treniraju članovi našeg kluba su veoma loši. Pre svega, zbog kompikovane situacije vezane za status objekta u kome radimo. Objekat se nalazi na zemljištu koje je od skora u vlasništvu Vlade AP Vojvodine. Dugogodišnje čekanje na usvajanje Zakona o legaliazaciji bespravno izgrađenih objekata, a sada na donošenje podzakonskih akata koji će regulisati ovu oblast, onemogućilo nas je, da izgradimo objekat koji bi dostojno reprezentovao rezultate naših takmičara i omogućio bavljenje kajakaškim sportom svima onima koji bi to želeli u normalnim uslovima. Vlada AP Vojvodine zbog ovoga nije u mogućnosti da nam odobri zakup zemljišta, što je glavni uslov da bismo aplicirali za sredstva za sanaciju i adaptaciju objekta. I tako, godine prolaze, objekat propada, ali to ne sprečava ove divne mlade ljude, da treniraju po dva puta dnevno, i da pored toga budu uspešni đaci i studenti.
Naročito je teško sada, u zimskom periodu, kada objekat prokišnjava.
Da li ste se ikada obratili čelnicima sportskog saveza, u cilju poboljšanja situacije?
Obraćali smo se i Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu, i Gradskoj upravi za sport i omladinu i Sportskom savezu Vojvodine, ali zbog gore pomenutih zakonskih procedura niko od nadležnih nije bio u mogućnosti da nam pomogne u smislu sanacije i adaptacije objekta. Gradska uprava za sport i omladinu sufinansira projekte Škole kajaka i organizacije Majskog kajakaškog kupa Novog Sada – najvećeg klubskog takmičenja u Srbiji, na kome učešće svake godine uzme oko 30 klubova iz zemlje i regiona sa oko 300 takmičara.
Šta bi za Kajak Kanu Klub ” Liman”, u ovom momentu bilo od presudnog značaja?
Od presudnog značaja bi bilo da dođe do usvajanja podzakonskih akata koji bi omogućili sklapanje ugovora sa Vladom AP Vojvodine o zakupu zemljišta i odobravanje sredstava za sanaciju i adaptaciju objekta kluba kako bi svi članovi kluba i oni koji to žele da postanu imali normalne uslove za bavljenje sportskim aktivnostima. Dosadašnji sportski rezultati i činjenica da je kroz 28 godina postojanja kluba veliki broj dece i omladine prošao kroz klub i sklonio se od loših uticaja ulice dovoljan je razlog da se našem klubu pomogne.
Autor: Tamara Kovačević
