Jovana Kondić je učenica II razreda Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”, bilingvalnog prirodno matematickog smera, što znači da sluša nastavu na nemačkom jeziku. Sretoh je na konferenciji Teen Talk koja je po prvi put ove godine održana u Novom Sadu, a tradicionalno se održava svake jeseni u Beogradu. Bila je učesnik zanimljivog panela o mladim inovatorima i jedina devojka među plejadom momaka, koji su bez premca u svojim inovacijama. Elem, Jovana je neko za koga će se tek čuti i predstavlja pravo blago naše zemlje. Ova tinejdžerka u svojoj kolekciji već poseduje mnoštvo priznanja, tri zlatne medalje sa Internacionalnog salona inovacija u Moskvi, dve zlatne medalje sa Tesla festa i Guglovu plaketu, a tek je na početku! Njen patent o kojem je govorila i na Teen Talku me je zainteresovao i rešila sam da napravim priču sa Jovanom i predstavim je široj javnosti, jer smatram da zavređuju pažnju svih nas i da mladi ljudi poput Jovane moraju imati podršku svoje države, jer će neko u inostranstvu odmah prepoznati talenat naše mlade sagovornice i zadržati je, a mi ćemo opet dozvoliti da nam mladi i pametni ljudi odlaze.. U nadi da se to neće desiti, prenosim vam interesantnu priču sa Novosađankom koja uprkos svemu, želi da pomogne svojoj zemlji i njenim građanima.
Kako si došla na ideju da patentiraš projekat „Termoizolacione ploče od zeolita”?
Još od ranije sam bila upoznata sa širokom upotrebom ovog minerala u najrazličitijim sferama, zahvaljujući svom deki koji se bavi primenom zeolita u ljudskoj prehrani i njegovom uticaju na čovekov organizam. Ono što je mene pokrenulo je činjenica da su naša civilizacija a sa njom i nauka i tehnologija toliko uznapredovale, a da se i dalje koriste neka primitvna rešenja za smanjivanje toplotnih gubitaka, koja pored svog ne tako visokog stepena efikasnosti, uglavnom i zagađuju prirodu i loše utiču na čovekovo zdravlje. Zahvaljujući tome, u svetu a pogotovo u Srbiji potrošnja energije za grejanje u prosečno termički izolovanim zgradama iznosi oko 60% ukupne potrošnje energije. Dodatnim istraživanjem, uvidela sam fizička i hemijska svojstva zeolita koja ga čine izuzetno pogodnim građevinskim materijalom i na sopstvenom primeru se uverila da opravdano nosi epitet “minerala budućnosti”.
Kakva bi bila njihova primena i da li bi to bila skupa investicija?
Ovakvi termoizolacioni paneli mogu se primeniti u toplotnoj izolaciji zidova i u podnoj izolaciji. Mogu se postavljati kako sa unutrašnje tako i sa spoljašnje strane, u objektima u izgradnji ili već izgrađenim objektima. Pored toga što značajno umanjuju toplotne gubitke, imaju najviši koeficijent paropropusnosti od svih poznatih izolacija što znači da omogućavaju zidovima da dišu, sprečavaju pojavu vlage i samim tim stvaraju veoma pogodnu mikroklimu za čoveka. Pored toga što bi doprineo novčanoj uštedi samog domaćinstva, važno je napomenuti da je Fruška Gora, pored nalazišta na jugu Srbije, jedno od najbogatijih nalazišta zeolita u svetu, te bi eksploatacija ovog materijala na šire tržište bila od važnog ekonomskog značaja i za naš grad i za našu državu.
Da li si nekome u Srbiji ponudila svoj patent?
Do sada još uvek nisam bila u prilici. Nažalost, i pored toksičnih svojstava i brojnih kontraefekata, stiropor je kod nas i dalje najkorišćeniji materijal. Mislim da je potrebno da se mnogo više proširi svest o značaju zaštite životne sredine i upotrebe prirodnih materijala. Zaista bih volela bih da realizacija mog projekta započne pre svega u Srbiji, jer za to imamo sjajne predispozicije.
Planiraš li život u inostranstvu?
Volela bih da imam priliku da usavršavam svoje znanje na stranim univerzitetima. Imam veliku želju da proširim svoje vidike različitim kulturama, načinima rada i pristupima problemu i da se obogaćena različitim iskustvima vratim u svoju zemju i doprinesem njenom razvoju.
Kako provodiš svoje slobodno vreme i u čemu uživaš?
Najviše volim da većinu svog slobodnog vremena provedem u prirodi, sa porodicom i prijateljima. Učim strane jezike, volim da čitam, slušam muziku i veliki sam ljubitelj neplaniranih druženja i izlazaka. Treniram odbojku, a kad nisam na odbojkaškom terenu, trčim ili igram tenis.
Imaš li neku poruku za svoje vršnjake i koji je tajni recept tvog uspeha?
Moto kojim se ja vodim je: “Get up, dress up, show up and never give up.” Svako od nas ima neke poteškoće koje ga sputavaju i ponekad stvari ne ispadnu fer. Ali onog momenta kada odbacimo sve izgovore, snove učinimo ciljevima i odbacimo pojam nedostižnog i nemogućeg, uspeh je zagarantovan. Svojim vršnjacima bih poručila da pronađu ono što ih zanima i da se drže toga. Da se ne obaziru previše na mišljenja drugih i spoljašnje okolnosti, vec da svakog dana daju svoj maksimum. A rezultati će već sami doći.
Nedavno si bila jedan od učesnika Teen Talk konferencije održane u Novom Sadu. Kakvi su tvoji utisci?
Zaista sam veliki obožavalac sličnih događaja i diskusija i učešće na istim mi uvek pričinjava veliko zadovoljstvo. Smatram da je, pogotovo za mlade, veoma važno podeliti svoja razmišljanja i iskustva, kako sa istomišljenicima tako i sa onima drugačijih stavova. Imala sam priliku da upoznam zaista sjajne ljude i ovom prilikom bih posebno pohvalila Color Press Group na organizovanju ovako značajne konferencije. Nadam se da će u budućnosti biti što više ovakvih događaja jer su upravo to mesta na kojima se rađaju sjajne ideje.
Šta tebi predstavlja Novi Sad i šta najviše voliš u njemu?
Novi Sad je mesto koje će uvek zauzimati poseban deo u mom srcu. Grad odbojke, centar kulturnih manifestacija, kao i poprište izuzetno visoko rangiranih škola i fakulteta. Za mene, mirne šetnje pored reke, zadnje dvorište Jovine gimnazije, restorani u Dunavskoj, odbojka na Štrandu, Dunav prošaran reflektorima sa Duginog mosta i obrisima Tvrđave, zasenjuju i sjaj svetskih metropola. Ali ono što ja najviše volim od svega su Novosađani. Nikada neću zaboraviti osećaj koji me je preplavio kada sam uvidela koliku podršku mi pružaju moji sugrađani. Taj osećaj sigurnosti, izmešan sa radošću, je promenio nešto u meni, motivisao me da pomeram granice, i podsetio da, šta god radila u budućnosti, nikad ne zaboravim odakle dolazim.
Autor: Bojana Šević, NsHronika.rs
