The Economist godišnja konferencija pod nazivom “Svet u 2022” ove godine će se održati u hibridnom formatu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, 14. decembra, s početkom u 9 časova.
Učesnici konferencije će se okupiti u maloj sali Narodne skupštine a publika će i ove godine konferenciju moći da prati putem prenosa uživo na YouTube kanalu.
„Svet u 2022“ konferencija je jedna od najstarijih konferencija koju organizuje kompanija Color Media Communications i već je postala prepoznatljiva kao događaj koji zatvara tekuću godinu zaključcima o politčkom, poslovnom, i društvenom ambijentu Srbije i otvara pitanja od značaja u narednoj godini.
Program možete pronaći na linku: www.communications.rs/svetu2022
Kao i svake godine na skupu će se okupiti čelni ljudi Vlade Srbije, predstavnici diplomatskog kora i poslovnih udruženja, vodeći privrednici iz Srbije, kao i ličnosti iz javnog i kulturnog miljea.
Konferenciju otvaraju: Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine R. Srbije; Aleksandar Vučić, predsednik R. Srbije; Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka za rudarstvo i energetiku; Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja; Darija Kisić Tepavčević, ministrarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda; Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN); Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a; Frančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR-a i Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan.
Ovim povodom, naš sagovornik bio je Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva EIB-a za Zapadni Balkan koji je istakao: Samo od 2009. EIB je u Srbiju uložila blizu 5 milijardi evra, a u region Zapadnog Balkana preko 9 milijardi evra doprinoseći izgradnji modernih železnica, puteva, škola, bolnica, inovacionih centara. Grupacija EIB obezbeđuje posebne kreditne linije za mikro kompanije, preduzetnike i samozaposlene u saradnji sa partnerskim poslovnim bankama. Kako su mala preduzeća najteže pogođena pandemijom, za njih je podrška od velike važnosti za očuvanje radnih mesta i brži ekonomski oporavak.
Kada je reč o finansijskoj podršci Zapadnom Balkanu i Srbiji, koji će biti prioriteti za 2022. godinu?
– Realizovali smo našu podršku region od 1,7 milijardi evra najavljenu u maju 2020, radeći zajedno sa Timom Evrope na ublažavanju posledica zdravstvene i ekonomske krize. Sada smo spremni da pomognemo Zapadnom Balkanu da krene u zelenu i digitalnu transformaciju koja će ojačati njegovu ekonomiju i pomoći u ublažavanju negativnih efekata klimatskih promena. EIB tim zadužen za Zapadni Balkan, sa potpredsednicom Lilianom Pavlovom na čelu, u saradnji sa Evropskom komisijom, već obezbeđuje finansijsku i tehničku podršku za projekte u oblasti saobraćaja, zaštite životne sredine, zdravstva i obrazovanja. EIB je takođe uveo finansijske instrumente koji će pomoći digitalizaciji, rešavanju socijalnih i klimatskih problema, što je od suštinskog značaja za održivi razvoj. Zahvaljujući našim partnerstvima i inicijativama na terenu, u mogućnosti smo da pružimo konkretniju, prilagođenu ekspertsku podršku i povećamo investicije u obnovljive izvore energije, klimatsku adaptaciju, digitalizaciju i zeleni oporavak.
Već finansiramo projekte čistijih vidova transporta širom regiona, kao što je unapređenje plovnih puteva i lučke infrastrukture duž reka Save i Dunava u Srbiji. Planiramo da finansiramo razvoj evropskog železničkog Koridora 8 u Severnoj Makedoniji, kao i nadogradnju i modernizaciju železničke pruge Beograd–Niš na Koridoru 10. Očekuje se da će ove masivne projekte zajednički finansirati Evropska unija i druge međunarodne finansijske institucije u okviru Ekonomskog investicionog plana od 30 milijardi evra.
Naš cilj je takođe da podržimo digitalizaciju i pokrenemo projekte poput „Povezane škole“ koji finansiramo u Srbiji i time pomognemo regionu da unapredi svoju digitalnu infrastrukturu kroz nova ulaganja.
Koliko je važna podrška malim i srednjim preduzećima, kao i tehnološkim startapovima i mikro kompanijama koje se inače suočavaju sa mnogim izazovima prilikom apliciranja za sredstva?
– EIB je već obezbedila 715 miliona evra od početka pandemije kako bi pomogla malim biznisima u regionu da reše svoja finansijske barijere i unapred svoje poslovanje. Ova sredstva su deo paketa Tima Evropa usvojenog u maju prošle godine za društveno-ekonomski oporavak Zapadnog Balkana, i dostupna su kompanijama iz različitih delatnosti kod naših partnerskih komercijalnih banaka.
Međutim, isključivo finansijska pomoć neće biti dovoljna za prilagođavanje novim izazovima koje donosi pandemija i klimatske promene. Zato je EIB kreirala nove finansijske instrumente za dugoročnu transformaciju privatnog sektora. Prošle godine smo potpisali prvi podsticajni kredit za Srbiju. Ova kreditna linija namenjena je podršci ženskom preduzetništvu i kompanijama koje žele da dugoročno zaposle ljude iz osetljivih društvenih grupa, sa ciljem da se obezbede jednake šanse za sve na tržištu rada. Na osnovu postignutih rezultata, preduzeća dobijaju finansijske podsticaje koje obezbeđuju donatorska sredstva EIB-a, kako bi smanjila ukupne troškove finansiranja.
Još jedna novina je poseban pilot program za digitalizaciju malih i srednjih preduzeća (MSP), kao i onih srednje tržišne kapitalizacije, koji je uveo Evropski investicioni fond (EIF), deo Grupacije EIB. U Srbiji je 2020. godine potpisan prvi takav garancijski ugovor vredan 60 miliona evra, kako bi se pomoglo kompanijama da unaprede svoje digitalne kapacitete i veštine. Nedavno smo potpisali zajam za MSP u Crnoj Gori koji po prvi put sadrži klimatske ciljeve. Osim što će pomoći firmama da se brže oporave, sredstva bi se mogla iskoristiti za uvođenje klimatskih i energetski efikasnih praksi, čime će se doprineti dekarbonizaciji i zelenoj tranziciji crnogorske privrede.
Po mnogima, bankarski sektor je dobro reagovao na krizu. Kakvi su vaši planovi kada su u pitanju kreditne linije kod domaćih banaka?
– Prema EIB-ovom Istraživanju o aktivnostima banaka za Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu, finansijska pomoć od strane država u regionu u borbi protiv kovida-19 bila je od ključnog značaja za ublažavanje drastičnih negativnih efekata za bankarski sektor 2020. i početkom 2021. godine. Ti delovi Evrope pokazuju izuzetnu otpornost prema jednoj od najvećih ekonomskih kriza. Međutim, istraživanje takođe pokazuje da se kreditni uslovi pooštravaju za manje kompanije i preduzeća, dok potražnja za finansiranjem i kreditima raste u svim portfolijima klijenata.
U 2021. godini EIB je potpisala tri nova zajma za MSP u Srbiji čime je ukupna pomoć banke Evropske unije za privatni sektor od početka pandemije dostigla 380 miliona evra. Pored tradicionalnih partnera koji podrazumevaju međunarodne bankarske grupacije, najnoviji kredit od 200 miliona evra potpisan je sa Fondom za razvoj Republike Srbije i on se trenutno realizuje. Očekuje se da će podstaći privrednu aktivnost, pomoći da se zaštiti više od 47.000 i otvori 5.500 novih radnih mesta za ljude u Srbiji.
Kakvi su vaši utisci za 2021. i koje izazove očekujete u 2022. godini?
– Prema oktobarskim prognozama MMF-a, očekuje se oporavak srpske privrede za 6,5% u 2021. i 4,5% u 2022. godini, najviše zahvaljujući privatnoj potrošnji, investicijama i jednom od najjačih paketa pomoći države u regionu (oko 9% BDP-a). EIB-ovo Istraživanja o preduzećima pokazuje da je oko petina firmi privremeno zatvorena zbog pandemije. Iako je ovaj udeo visok, on je mnogo niži od proseka Zapadnog Balkana od 38%. Devizne rezerve su iznosile skoro 30% BDP-a ili skoro šest meseci uvoza od jula 2021. godine. Očekuje se da će ostati blizu ovog nivoa tokom cele godine, čime će zaštiti privedu negativnih šokova, kako pokazuju predviđanja MMF-a.
Međutim, izgledi za rizike su značajni iako Srbija ima jednu od najviših stopa vakcinacije na Zapadnom Balkanu, sa 44% stanovništva koje je u potpunosti vakcinisano do kraja oktobra. Na regionalnom nivou stopa je i dalje znatno niska, posebno u Bosni i Hercegovini (22%) i Albaniji (33%), što bi moglo dovesti do produženog uticaja pandemije. Povrh toga, strukturni izazovi u pogledu održivog rasta u skladu sa Zelenom agendom mogli bi da uspore oporavak Srbije. Inflacija je zabeležila privremeni skok tokom 2021. godine zbog globalnog rasta cena energenata i roba, ali se očekuje da će usporiti rast od proleća sledeće godine.
Napredak u procesu pristupanja EU, unapređenje vitalne infrastrukture, institucija i fiskalnih disbalansa moglo bi da bude značajan podsticaj bržem rasta srpske privrede. Trebalo bi dalje raditi na obnovi i poboljšanju infrastrukture, posebno u sektoru zdravstva, urbanog razvoja i obrazovanja, dok bi bolji putevi, železnica, telekomunikacije i energetska mreža znatno približili Srbiju zapadnoevropskim standardima života. Preusmerenje proizvodnje na region takođe bi moglo pozitivno da utiče i na direktne strane investicije i izvoz, a stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta bi dodatno ubrzalo ovaj proces. Brže sprovođenje reformi takođe bi poboljšalo i poslovno okruženje i privuklo nove investicije.
U prvom panelu Nj.E. Tomas Šib, ambasador Nemačke, Nj.E. Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Nj.E. Džajlz Norman, ambasador Kanade, Nj.E. Pjer Košar, ambasador Francuske i Nj.E. Amr Aljowaily, ambasador Egipta u Srbiji, te Nebojša Košutić, v. d. pomoćnika ministra spoljnih poslova i šef Sektora za EU pričaće o tome kako će izgledati svet u narednoj godini. Kroz diskusiju će ih voditi Žikica Milošević, gl. i odg. urednik The Ecoomista.
Predstavnici bilateralnih komora i poslovnih asocijacija, Zoran Petrović, predsednik AmChama, Dr David Landsman, predsednik Britansko-srpske privredne komore, Dragan Stokić, predsednik Francusko-srpske privredne komore, Giorgio A. Marchegiani, predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika, Oliver Lepori, izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji i Simon Savsek, ekonomista iz EIB-a probaće da daju odgovore na pitanja o kretanjima srpske privrede u narednoj godini, Marku Andrejiću, odgovornom uredniku Biznis.rs
U trećem panelu će Dragana Korica, izvršna direktorka, Saveta zelene gradnje Srbije zajedno sa učesnicima razgovarati na temu zelene ekonomije i održivog razvoja, a njeni sagovornici su: Stylianos Tsoktouridis MSc, Managing Director of Alumil YU Industry A.D., Dušica Gaković, Project Lead, Deka inženjering doo, Jovana Cvetković, direktorka za razvoj, tehničke operacije I inovacije, MPC Properties, Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja, Delta Holding i Aleksandar Ranđelović, ekspert za lizing, GEFF Srbija lizing.
Na konferenciji će se kroz studiju slučaja predstaviti i Telekom Srbija. Natali Delić, direktor direkcije za strategiju i digital će pričati na temu – Digitalni ekosistemi kroz inovacije i partnerstva. Iz kompanije Egzakta Nenad Pešić će prilati na temu “Lokalizacija srpske privrede”.
Ukoliko želite da pratite konferenciju putem prenosa uživo na YouTube kanalu, molimo vas da se za praćenje putem lajvstrima registrujete na linku: https://bit.ly/3ycfR4r
Konferenciju su podržali Evropska Investiciona Banka, Srbijagas, Telekom Srbija, Egzakta, Alumil i Coca-Cola.