The Economist godišnja konferencija pod nazivom “Svet u 2022” ove godine će se održati u hibridnom formatu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, 14. decembra, s početkom u 9 časova.
Učesnici konferencije će se okupiti u maloj sali Narodne skupštine a publika će i ove godine konferenciju moći da prati putem prenosa uživo na YouTube kanalu.
„Svet u 2022“ konferencija je jedna od najstarijih konferencija koju organizuje kompanija Color Media Communications i već je postala prepoznatljiva kao događaj koji zatvara tekuću godinu zaključcima o politčkom, poslovnom, i društvenom ambijentu Srbije i otvara pitanja od značaja u narednoj godini.
Program možete pronaći na linku: www.communications.rs/svetu2022
Kao i svake godine na skupu će se okupiti čelni ljudi Vlade Srbije, predstavnici diplomatskog kora i poslovnih udruženja, vodeći privrednici iz Srbije, kao i ličnosti iz javnog i kulturnog miljea.
Konferenciju otvaraju: Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine R. Srbije; Aleksandar Vučić, predsednik R. Srbije; Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka za rudarstvo i energetiku; Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja; Darija Kisić Tepavčević, ministrarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda; Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN); Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a; Frančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR-a i Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan.
Ovim povodom, naš sagovornik bio je Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji, koji je istakao: Uopšteno govoreći, naši projekti podupiru proces evropskih integracija Srbije koji odlučno podržavamo i koji će francusko predsedavanje Savetom EU samo ojačati. Nadam se da ćemo u 2022. videti kraj pandemijske krize, ali zasad treba ostati oprezan i nastaviti s opštom vakcinacijom. Garantovati pristup vakcinama, posebno zemljama u razvoju, biće centralni izazov i treba da osnažimo mehanizme solidarnosti.
Koji su najveći izazovi sa kojima su se Evropa i svet susreli u 2021.?
– Savremeni izazovi su tu i 2021, samo pojačani pandemijom kovida-19. Posle šoka u 2020. u 2021. suočili smo se sa izazovom dosad neviđene masovne vakcinacije. Ona je mnogima donela olakšanje, ali je nametnula i nezgodna pitanja, logistička, ekonomska, kao i pitanja poverenja u cilju postizanja kolektivnog imuniteta.
Drugi veliki izazov je životna sredina, i mnogo toga nas je 2021. podsetilo na neophodnost hitne reakcije u korist očuvanja planete. Razumem kada mediji kažu da je minut do dvanaest, jer će globalno zagrevanje samo da se ubrzava ako kolektivno ne primenimo finansijska i tehnološka sredstva širokih razmera.
Treći izazov je odbrana naših vrednosti i ideala kao što su mirno rešavanje sukoba, demokratija i ljudska prava. Međunarodne institucije, nasleđene iz 1945, jesu zloupotrebljene. Ima sila koje radije biraju unilateralne akcije i hibridne napade kao što vidimo na granici EU sa Belorusijom. U takvom kontekstu izazov za Evropu je da bude odlučna u odbrani svog modela, da osnaži svoj kolektivni suverenitet i promoviše efikasni multilateralizam.
Kakve su predikcije za narednu godinu s obzirom na to da se polako nazire izlazak iz pandemijske krize?
– Godina 2022. je u Francuskoj izborna godina, sa predsedničkim izborima u maju i parlamentarnim u junu. Znam da će oni biti pomno praćeni jer će rezultati imati implikacije i po Francusku, i po Evropu, i po multilateralnost koju Francuska želi da podstakne.
Takođe, znam da i Srbiju čekaju važni izbori koji će uticati i na njen evropski put. Dodao bih i da bi 2022. mogla da predstavlja prekretnicu za regionalnu stabilnost i saradnju, koje su od suštinskog značaja za perspektivu pridruživanja EU. Znate da podržavamo napore u tom smislu i da računamo na Srbiju da bude faktor mira.
Kakva je situacija u vašoj zemlji po pitanju borbe protiv kovid-19 pandemije i stanja ekonomije i društvenih zbivanja?
– Uprkos rastu broja zaraženih od sredine novembra, situacija je više pod kontrolom u Francuskoj nego drugde u Evropi, bez preopterećenosti zdravstvenog sistema. To verovatno dugujemo uspešnoj vakcinaciji u kombinaciji sa opštom upotrebom zdravstvenih propusnica. U takvom kontekstu, predviđanja privrednog rasta u 2021. su dobra (6,75% prema MMF), sa brzim povratkom na nivo pre krize.
Dolazak petog pandemijskog talasa se shvata veoma ozbiljno i vlasti su donele mere koje su usmerene na ograničavanje širenja virusa bez zatvaranja. U pitanju je podsticanje Francuza da se vakcinišu trećom dozom nakon pet meseci i da se neke mere produže (npr. nošenje zaštitne maske), što ne onemogućava funkcionisanje privrede.
Kako ocenjujete sveukupnu saradnju sa Srbijom i šta će biti izazovi za Srbiju u narednoj godini na njenom evropskom putu?
– Dinamika francusko-srpske saradnje je izuzetna, a naši ekonomski odnosi jačaju uprkos pandemiji. Naše prisustvo je dodatno osnaženo otvaranjem regionalne kancelarije Francuske agencije za razvoj koja je angažovana na projektima zelenog i solidarnog rasta. Našoj saradnji u kulturi i obrazovanju ćemo takođe dati dodatni podsticaj.
Uopšteno govoreći, naši projekti podupiru proces evropskih integracija Srbije koji odlučno podržavamo i koji će francusko predsedavanje Savetom EU samo ojačati. Izazovi za Srbiju ostaju, ali bih prethodno želeo da pozdravim njen napredak na ekonomskom planu, kao i kvalitet saradnje u oblastima borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala, zajedničke evropske bezbednosti i upravljanja migracijama.
Ekološka tranzicija Srbije takođe ostaje kao izazov, jer zahteva značajne finansijske i tehnološke napore koje je Francuska spremna da podrži. Pitanje pravne države je takođe u središtu procesa evropskih integracija. Srbija je u tom smislu učinila napore, među kojima su ustavne reforme vezane za pravosuđe. U 2022. izborni proces 3. aprila će delom omogućiti da se proceni domet preuzetih obaveza.
U prvom panelu Nj.E. Tomas Šib, ambasador Nemačke, Nj.E. Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Nj.E. Džajlz Norman, ambasador Kanade, Nj.E. Pjer Košar, ambasador Francuske i Nj.E. Amr Aljowaily, ambasador Egipta u Srbiji, te Nebojša Košutić, v. d. pomoćnika ministra spoljnih poslova i šef Sektora za EU pričaće o tome kako će izgledati svet u narednoj godini. Kroz diskusiju će ih voditi Žikica Milošević, gl. i odg. urednik The Ecoomista.
Predstavnici bilateralnih komora i poslovnih asocijacija, Zoran Petrović, predsednik AmChama, Dr David Landsman, predsednik Britansko-srpske privredne komore, Dragan Stokić, predsednik Francusko-srpske privredne komore, Giorgio A. Marchegiani, predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika, Oliver Lepori, izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji i Simon Savsek, ekonomista iz EIB-a probaće da daju odgovore na pitanja o kretanjima srpske privrede u narednoj godini, Marku Andrejiću, odgovornom uredniku Biznis.rs
U trećem panelu će Dragana Korica, izvršna direktorka, Saveta zelene gradnje Srbije zajedno sa učesnicima razgovarati na temu zelene ekonomije i održivog razvoja, a njeni sagovornici su: Stylianos Tsoktouridis MSc, Managing Director of Alumil YU Industry A.D., Dušica Gaković, Project Lead, Deka inženjering doo, Jovana Cvetković, direktorka za razvoj, tehničke operacije I inovacije, MPC Properties, Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja, Delta Holding i Aleksandar Ranđelović, ekspert za lizing, GEFF Srbija lizing.
Na konferenciji će se kroz studiju slučaja predstaviti i Telekom Srbija. Natali Delić, direktor direkcije za strategiju i digital će pričati na temu – Digitalni ekosistemi kroz inovacije i partnerstva. Iz kompanije Egzakta Nenad Pešić će prilati na temu “Lokalizacija srpske privrede”.
Ukoliko želite da pratite konferenciju putem prenosa uživo na YouTube kanalu, molimo vas da se za praćenje putem lajvstrima registrujete na linku: https://bit.ly/3ycfR4r
Konferenciju su podržali Evropska Investiciona Banka, Srbijagas, Telekom Srbija, Egzakta, Alumil i Coca-Cola.
