Sedim preko puta Marije Ćetković, prošlogodišnje misice Srbije, i razmišljam hoću li dobiti odgovore na sva pitanja koja su me “mučila” dok sam gledala Izbore za najlepšu devojku. Na razgovor je došla bez trunke šminke, što me je prijatno iznenadilo. Na pitanje šta je bilo presudno da pobedi, Marija nam je rekla:
“Prevelika želja da dokažem sebi i drugima da devojčica sela može da uspe u velikom gradu, a da pritom ostane svoja”.
Koliko se tvoj život promenio od momenta kada si dobila titulu?
Sada imam više mogućnosti da pomognem onima kojim je to potrebno. Imam mnogo više posla, angažuju me češće. Isto tako, prepoznaju me ljudi, deca mi prilaze deca, traže autogram, žele da se slikaju… Prija mi pažnja.
Kako Novosađani reaguju na to što im je sugrađanka misica?
Znate kako, sto ljudi sto ćudi, tako da ima svega.
Zavidni će imati negativan komentar, oni kojima je svejedno neće vas komentarisati uopšte dok će ljudi koji cene trud i rad prepoznati kvalitet i biti srećni zbog vas, zbog toga što napredujete u životu. Imam podršku ljudi koji me vole i to je, verujte, najvažnije. Tu su i oni koji upute poneku kritiku, dobronamernu i to prihvatim tako i poradim na tome.
Imaš li podršku porodice za to što radiš?
U mojoj porodici svi su veoma bliski. Topla i srdačna porodična atmosfera zaslužna je za to što smo nerazdvojni, oslanjamo se jedni na druge i uvek me podržavaju, a to mi znači više od svega.
Da li je titula mis Srbije za tebe najveći uspeh ili je možda za tebe uspeh nešto drugo, porodica, škola, prijatelji?
Uspeh jeste, ogroman. Ipak, mislim da će najveći uspeh u mom životu biti to da su moja deca, sutra dobri ljudi. Mnogo toga što sam postigla je uspeh za mene: vukovac u osnovnoj i srednjoj školi, treću godinu sam na budžetu na Ekonomskom fakultetu, bivši juniorski reprezentativac Srbije u košarci… Kruna je samo šlag na torti!
Nedavno si predala krunu drugoj devojci, je li ti bilo teško da se odvojiš od nje?
Ja sam svojih godinu dana iskoristila na pravi način, vreme je da se šansa pruži drugoj devojci. Ima mesta za sve nas i svakoj sledećoj misici želim uspeh i sreću.
Kako provodiš slobodno vreme?
Sa dragim ljudima, u krugu porodice, prijatelja, simpatije (smeh). Obožavam bioskop i komedije, volim kuglanje, dobre knjige…
Imala sam prilike da te dobro upoznam, promenila si se, ali na bolje. Kako si upela da ostaneš ista, pristupačna?
Mislim da je presudno kućno vaspitanje. Žalosno je što ovaj surovi svet utiče na to da i devojke postanu surove, nadmene i da im životni moto postane to da ”cilj ne bira sredstvo”!
Lakše je ići najkraćim putem. Ostati prizeman je najteži zadatak, a ja se trudim da uspem u tome. Cilj mi je da to čime god se budem bavila, zaslužim isključivo svojim znanjem i radom.
Imaš li neku poruku za Novosađanke?
Mojim Novosađankama, kao i svim devojkama, poručila bih da prestanu da liče jedna na drugu i da se identično ponašaju. Svet voli različitosti i samo drugačije i jedinstvene devojke će uspeti i biti srećne.
I za kraj, reci nam šta je za tebe idealan dan.
Kada nekoga sitnicama i svojim trudom učinis srećnim!
Autor: Ivana Knežević, foto: privatna arhiva
