Haos animatori iz Novog Sada važe za jednu od najvećih ekipa u Srbiji koja se bavi animacijom u koju je uključeno dvadesetak ljudi. Njihov jedini cilj je da na dečijim licima nacrtaju osmehe, a pored toga u večernjim satima sledi “Led i Fire” šou, doza adrenalina koji ni odrasle ne ostavlja ravnodušnim. Jedan od osnivača i pokretača ideje jeste Marko Haos, momak koji se našao u raznoraznim ulogama počev od gutanja vatre, žongliranja, klizanja do uloge vaspitača, trenera i koreografa. Popričali smo o tome koliko je opasan njihov performans kao i šta je to novo što pripremaju kada dođe proleće i kada nastupaju po ulicama gradova u Srbiji.
Kako je nastao tim “Haos Animatora”?
Moj prijatelj Neša Rokenrol me je pozvao na dečiju rođendansku žurku, nisam želeo da odem razmišljao sam koliko bi bilo smešno da dva bradata muškarca zabavljaju decu, ali posle prve žurke deca su ostavila snažan utisak na mene i tako sam počeo da animiram. Kako smo obilazili gradove broj animatora se vremenom povećavao ljudi su tražili avanturu i iskustvo, učestvovali u raznim aktivnostima i trenutno je taj broj stvarno velik.
Koja je najveća “Haos žurka” koju ste napravili u skorije vreme?
Proslava našeg rođendana na štrandu bila je jedna od najvećih žurki, učestvovalo je 700 mališana, nakon mnogobrojnih dečijih rođendana mi smo odlučili da im napravimo žurku i pozovemo kod nas, kako bi to sve bilo lepše, poklone koje smo dobili za rođendan dodelili smo deci u Veterniku i dečijem selu.
Koliko vam treba da pripremite jednu tačku?
Animacija je toliko široka da ostavlja prostora za razne veštine od Kapoere preko borilačkih veština, žongliranja, igranja sa vatrom, u jednom trenutku smo klovnovi našminkani u drugom smo sportski animatori, a uveče nastupaju led i vatreni šou. Žongliranje se vežba i potrebno je mnogo vremena da se nauči, nismo profesionalni žongleri nama je uživanje pokloniti deci takvu neku animaciju. Ne postoji koreografija, postoji bezbroj igara za decu i svaka žurka je drugačija.
Šta je najopasnije što ste uradili do sada i da li ste imali neka loša iskustva sa predmetima sa kojima radite?
Bavio sam se gutanjem vatre i na jednoj žurki sam uspeo da se zapalim, 30 posto lica je u plamenu izgorelo, mislio sam da više nikad neću moći da se bavim animacijom, ali na svu sreću sam uspeo to da prebrodim i za nedelju dana sam imao performans, mislim da je to najopasnija stvar kojom se bavimo.
Šta je novo što pripremate?
Svaki put se trudimo da unesemo nešto novo u naš program, Latica Cvetić je devojka koja najviše inspiriše žene, ona je uvela “Poll dance” u svoju dnevnu rutinu koji je sportsko plesni performans na šipci u potpunosti je drugačije od nastupa u noćnim klubovima, nema nikakve povezanosti sem akrobatike, to je nešto novo i uskoro će postati deo dnevnog nastupa.
Koliko mesta se do sada posetili?
Obišli smo sve gradove po Srbiji kao i Podgoricu, Ulcinj i Igalo u Crnoj Gori, ali Novi Sad je najviše evropski orijentisan ima najviše posetilaca iz inostrastva kao i animatora koji nastupaju u centru. Pravili smo velike žurke za decu, ako nije ludo onda bi nam dan bio običan, sve što nam treba jeste utičnica za struju i 200 kvadratnih metara.
Autor: Nataša Polarecki
