Za obaranje Ginisovog rekorda za osobe sa istim imenom i prezimenom, koji će kompanija Color Media Communications organizovati 4. februara u TC Big Fashion u Beogradu, prijavila se i dvadesetosmogodišnja Milica Jovanović iz Ostružnice. Ova nasmejana i optimistična devojka, koja od rođenja svakodnevno pobeđuje spinalnu mišićnu atrofiju tipa 3, s nestrpljenjem iščekuje datum kada će se upoznati sa ostalim učesnicama.
“Za događaj sam saznala preko Fejsbuka i odmah javila svim prijateljima. Nasuprot entuzijazmu stajala je potencijalna prepreka za mene, kako doći od Ostružnice do mesta događaja. Ipak, poslala sam mejl organizatorima i u roku od 24 sata dobila pozitivan odgovor da mogu učestvovati i da će za mene i mamu koja me prati biti organizovan poseban prevoz”, navodi Milica.
Milica je rođena 1994. na Vidovdan i kroz šalu kaže da se zbog toga mogla zvati i Vidosava i Vida, zbog čega ne bi imala šansu da bude među imenjakinjama koje će ispisati novu Ginisovu stranicu. Ime joj je dala mama, obožava ga, ali dodaje da je možda blago za njenu borbenu ličnost.
“Dosta ljudi mi je reklo da na prvu loptu nisam toliko pristupačna. Vremenom, kad me upoznaju, pitaju me: Što si takva na početku? Ne znam zašto, odajem utisak ozbiljne osobe. Možda sam se malo promenila vremenom. Po prirodi sam veliki borac, bavila sam se boćanjem i mačevanjem u kolicima. Mačevanje mi je uvek bilo draže, išla sam i na prvenstvo u Malme 2015. godine”, kaže Milica.
S obzirom na to da je njeno oboljenje genetsko, Milica je od malena korisnica elektromotornih kolica. Pored prijatelja iz škole s kojima je u komunikaciji najčešće preko društvenih mreža, radost joj donose kućni ljubimci – maltezerka Maza i šestomesečna sijamska mačka koju je dobila za 24. rođendan. Njen svet su i knjige, a želja joj je da se jednog dana zaposli u IT sektoru i da kao svaka devojka uživa u mladosti i druženju.
“Dane provodim u čitanju, omiljeni žanr mi je naučna fantastika. Interesuje me IT sektor i verujem da je tu šansa za moje zaposlenje, jer bih mogla da radim od kuće. Prijatelji me posećuju, ali mnogo češće predlažu da odemo do grada na kafu. Moja kolica se ne mogu rasklopiti, kombi koji bi me prevozio ne dolazi do Ostružnice. Ranije sam, dok sam išla na rehabilitaciju, mogla zakazati prevoz tri dana ranije i ostati u gradu do 8 ili 9 uveče, ali sada nema ni toga.”
Od događaja 4. februara, kada će biti na istom mestu sa ostalim Milicama Jovanović, očekuje dobar provod i druženja, a jedna od želja za 2023. godinu joj je da kao osoba sa invaliditetom dobije mogućnost prevoza do grada, kako bi češće mogla da bude sa prijateljima i uživa u naizgled običnim, svakodnevnim sitnicama.
