“Ples sam zavolela još kao mala, sa sedam godina zaplesala sam u jednom novosadskom studiju, bila je to ljubav na prvi pogled“, ispričala nam je Sandra Mišić, koreograf i vlasnica plesnog studia Fluid girls. Proslavila se u show programu “Operacija trijumf” a i to je bio jedan od ključnih razloga da se preseli u Beograd i započne plesnu karijeru. Svaki početak je težak, uvek je maštala o tome kako će otvoriti svoj plesni studio, a svojim talentom i neizmernom energijom to je i postigla. Posao kojim se bavi je ispunjava u svakom pogledu, a muzika joj pruža dodatnu motivaciju. Tokom nekoliko godina uspela je da promeni svest plesača o raznim stvarima počevši od toga da igraju na štiklama, da treba da izgledaju lepo na sceni i da nije loše biti seksi. Za naš portal otkriva kako je nastala ideja da otvori prvi dance studio, kao i kakvi su njeni kriterijumi pri odabiru devojaka koje će se naći u njenom timu.
Otkud ljubav prema plesu i kada si shvatila da je to ono što te ispunjava i čime ćes se baviti?
Mogu slobodno da kažem da sam imala veliku sreću da se kao vrlo mala pronađem u onome što me čini srećnom a to je ples. Imala sam sedam godina kada sam počela da plešem u jednom novosadskom plesnom studiju i bila je to ljubav na prvi pogled. Tokom treniranja i raznih nastupa sve sam se više vezivala za taj osećaj adrenalina pred nastup. Nakon određenog vremena počele su da mi padaju na pamet ideje kako bih ja napravila neku koreografiju i kada sam dobila priliku da to i uradim znala sam da je to to.
Kako si došla na ideju da otvoriš dance studio?
Imala sam 18 godina kada sam prestala da plešem u plesnom studiju u kojem sam provela svoje tinejdžerske dane. Sećam se kao da je bilo juče, šetala sam ulicom i razmišljala šta ću sada da radim s obzirom da je to tada bio najbolji plesni studio u Novom Sadu i nije bilo šanse da pređem u neki drugi klub. Dok sam šetala zazvonio mi je telefon i bio je to taj trenutak. Sa druge strane javio se moj dugogodišnji prijatelj koji mi je rekao na svu moju muku: “Pa dobro, otvorićeš sada ti svoj plesni studio”. Bilo mi je malo lakše ali isto tako sam bila u ozbiljnom problemu hoću li uspeti. Koliko god da sam verovala u sebe i svoje ideje nije mi se baš činilo da ću to moći s obzirom da je postojalo jako mnogo klubova i da bih tada bila prva među svojom generacijom koja pokreće svoj studio ali rekla sam sebi da ću da probam pa šta bude, biće. Bila sam prijatno iznenađena odzivom devojaka na svojoj prvoj audiciji i tako sam počela da pravim i gradim sad već poznati brend Fluid dance studio. Sa 25 godina sam se preselila u Beograd tako što sam dobila posao plesača na tadašnjem show program “Operacija Trijumf” koji me je dosta proslavio te sam odlučila da ću da proširim svoj biznis i da će moja baza biti Beograd. Oduvek sam imala dobre ideje i nisam se plašila da rizikujem i pokušavam da se izdvojim iz mase sa svojim stilom i kostimima te sam vrlo brzo uspevala da dobijem interesantne projekte i mogućnost da napredujem.
Koje kriterijume moraju ispunjavati devojke koje žele biti u timu?
Dete sam show dance-a i išla sam na jako mnogo takmičenja u životu ali sam uvek najviše divila performansu tada dobro poznate “Pussycat dolls” i stalno sam gledala MTV tako da sam rešila kada sam otvorila svoj studio da ne želim da moje devojke idu na takmičenja već da hoću da se bavim show biznisom gde sam jurila festivale i rad na tv-u gde sam znala da mi za takav posao trebaju devojke koje dobro izgledaju. S obzirom na moju “ludačku” energiju kada nešto zacrtam moji kriterijumi su bili samo da dođu devojke koje dobro izgledaju a ja ću ih lako naučiti da plešu. Tokom svih ovih godina imala sam sreću da mi takve devojke i dolaze jer sam na taj način i reklamirala svoj studio gde je kriterijum postajao da sem što dobro izgledaju moraju da budu jako odgovorni timski igrači. Moj plesni studio obezbeđuje jako mnogo angažmana tokom godine i velike kompanije se uzdaju u mene da će posao biti dobro odrađen te je ozbiljnost devojaka izuzetno važna.
Koliko je potrebno odricanja po pitanju ishrane i privatnog života u poslu kojem se baviš?
Što se tiče ishrane znate i sami da neko može da jede do iznemoglosti i ni kila više a neko muku muči sa tri kile gore dole. Pošto mnogo nastupamo devojke su stalno na probama gde su u dobrom treningu sve vreme, a ukoliko neko ima probleme sa kilogramima pojačavaju se treninzi i piše im se način ishrane prema njihovom metabolizmu čega se devojke pridržavaju jer u surotnom ne idu na nastupe.
Ne bih rekla da se devojke odriču privatnog života jer imaju mogućnost da kroz FLUID nastupaju na raznim projektima, upoznaju svetske ljude, obilaze razne destinacije širom sveta, druže se, stiču mnogo iskustva o odgovornosti, pune svoj život nekim nezaboravnim situacijama, brinu se o svom telu, dobijaju razne povlastice jer ih ljudi prepoznaju. Bude ponekad teško kada se nagomilaju nastupi pa se slabo spava i u konstantnom smo pokretu ali na kraju krajeva kada to voliš ništa ti nije teško a osećaj kada se neki posao dobro završi, kada svi zajedno budemo pohvaljeni i vidimo slike i snimke našeg zajedničkog rada osećaj je neprocenjiv. Više sam ja tu u situaciji da ponekad nemam privatni život ali smo se ples i ja toliko vezali da zaista ne znam ni šta bih radila da ne akcijam po pitanju Fluida.
Šta ti daje motivaciju i inspiraciju kada smišljaš koreografiju?
Muzika! Pošto volim klabing i najviše volim da radim žurke, slušam muziku non-stop. Od onih sam ljudi što moraju da spavaju u miru tišini jer ako čujem bilo kakvu melodiju nema spavanja za mene i samo mi se prepliću misli o sceni i nastupu. Ono po čemu se moj plesni studio najviše razlikuje od svih je to što volim da uradim koreografiju za “party” koja izgleda kao da devojke igraju “freestyle” ali su u sinhronizaciji. Kostimi su jako veliki razlog mojih koreografija. Padne mi na pamet neka tema i onda je lagano razvijam. Devojke iz mog studija me dosta inspirišu. Dok ih gledam kako igraju neke pokrete pa mi se samo slaže sledeće. Moja najveća motivacija je da stalno izmišljam nešto novo i uradim nešto drugačije a pogotovo od drugih kako ovde tako i u inostransvu. Stalno sebi postavljam nove ciljeve i dok imam fokus moja ljubav prema ovom poslu je jaka i stabilna.
Iz tvog ugla i iskustva koje imaš da li je lakše biti učesnik u koreografiji ili koreograf?
Biti plesač je najlepši osećaj. Tvoje je samo da naučis koreografiju, obučes kostim, izađes na scenu i pokidaš. Mada je teško biti dobar plesač a još teže najbolji. Ja sam uvek bila plesač prvog reda i uvek u centru pažnje na nastupima tako da ću vrlo sebično da čuvam za sebe taj osećaj biti najbolji. Što se tiče posla koreografa on je totalno drugačiji i sa više odgovornosti dolazi. Od samog osmišljavanja nastupa, pa kostima, koraka, formacije, uklapanja devojaka, do toga da li će se ljudima i klijentima to svideti je ozbiljan rad. Tokom godina mi ljudi najviše postavljaju ovo pitanje i nekako nemam pravi odgovor. Bilo mi je savršeno dok sam plesala ali valjda dođe do zasićenja pa su počele više da me ispunjavaju stvari koje sam napravila tj. ceo šou nego da se ja pojavim na sceni mada mi se i dan danas dešava da izađem na istu jer mi nekada zafali taj osećaj. Ne znam zaista… lepo je i jedno i drugo, a po mom mišljenju je definitivno lakše biti plesač.
Mnogo putuješ, koja destinacija te posebno oduševljava i gde se rado vraćaš?
Jedna jedina Ibiza. Bilo da tamo radim ili samo uživam to je ostrvo gde ću se uvek vraćati.
Kada nastupate u inostranstvu i ovde možeš li da napraviš paralelu, da li je bilo neprijatnih situacija?
Kada ste vlasnik plesnog studija koji ima veliki broj lepih žena morate da budete dosta oprezni u odabiru posla i ljudi sa kojima ćete sarađivati, i na kakvim ćete se mestima pojavljivati sa grupom. Ne mogu da kažem da sam imala neko loše iskustvo što nema svaka lepa žena inače po gradu jer ima raznih ljudi. Na nastupima uvek postoji obezbeđenje koje prati devojke a opet ću se vratiti na odgovornost devojaka koje se uvek meni obrate ukoliko im nešto zasmeta pa onda ja reagujem. Što se tiče neke paralele ovog posla ovde i u inostranstvu je jedino budžet. Ovde su ljudi i dalje u fazonu da hoće sve najbolje za dinar i ne razumeju niti žele da razumeju koliko postoji ustvari ulaganje u sve to da bi to baš tako izgledalo, čast izuzecima ali ih je baš mali broj. Jako mnogo ulažem u svoje kostime i ovde ih jako retko naplatim jer se podrazumeva kostim kao kostim ali sam navikla više na to te zato i radim u inostranstvu gde to ne postoji. U svakom slučaju svakodnevno pokušavam da svet dovedem ovde i tokom godina sam uspela da promenim svest plesača o raznim stvarima počevsi od toga da igraju na štiklama i da treba da
izgledaju lepo na sceni i da nije loše biti seksi.
Koji su planovi za budućnost? Da li postoji mogućnost da i u Novom Sadu otvoriš studio?
Moji planovi za budućnost su trenutno formiranje muške grupe i rad na svom projektu koji osmišljavam godinama unazad. Što se tiče Novog Sada i mojoj jako lepoj saradnji sa Kafematom, vrlo je moguće da će se od septembra otvoriti grupa i tamo.
Autor i foto: Nataša Polarecki
