Fenomenalna Senka Bajić bavi se bavi se mountainboardingom i snowboardingom. Student je doktorskih studija u Novom Sadu na Fakultetu tehničkih nauka i personalni trener u World Class fitness centru.
Za naš portal Senka otkriva kroz šta jedna žena mora da prođe da bi bila uspešna u „muškom“ sportu.
Da li se sećaš kako su izgledali tvoji počeci?
Slab… Šalim se, naravno da se sećam jer je sve krenulo kada je mala Senka poželela da vozi skejt pa je tu želju prebacila i na sneg. Skijam odmalena i oduvek sam više volela zimovanja od letovanja, i onda sam jedne zime poželela da probam snoubord pa zatim i mountainboard, a ostalo je istorija…(smeh)
Žene i bord? Da li nailaziš na čuđenje kod ljudi kada im kažeš čime se baviš?
Mislim da je taj moment čuđenja kada kažeš nekom da se baviš nazovi “muškim sportom”, sve manji i manji i zbog toga mi je izuzetno drago. Sve je više devojaka koje se bave sportovima na bordu, samim tim sportovi rastu i razvijaju se.
Koliko je odricanja potrebno za ovaj sport?
Kao i za svaki sport, odricanja su uvek tu. Ja ih možda i ne osetim toliko jer ceo život guram školu i sport, pa su mi tako i organizovani dani. Možda najviše budem svesna tih odricanja kada leti dok su svi na moru ili odmaraju, ja se pripremam sa ekipom za trke pod oklopom na fruškogorskom suncu.
U kom smeru idu tvoje ambicije?
Prvo takmičenje ove sezone je u Sloveniji, 20.juna, posle imam i Svetsko prvenstvo u Nemačkoj, i verovatno još poneko takmičenje… Želim da ostvarim što bolje rezultate.
Koliko mogućnosti Novi Sad pruža sportistima ekstremnih sportova da napreduju?
Ne mogu da kažem da sam ikada naišla na preveliku podršku od grada. Ne znam kako je sa ostalim sportovima ali što se tiče ekstremnih sportova, tu podrške nema. To je izuzetno žalosno s obzirom da imamo zaista sjajne i mlade i starije vozače u našem timu koji na takmičenjima uvek dobiju medalju, a svi smo iz Novog Sada.
Zašto voliš naš grad?
Novi Sad volem jer je poseban, drugačiji i zrači tom nekom pozitivnom energijom koju moraš prvo da nađeš u sebi. Tu sam se rodila i uvek sa ponosom kažem da sam iz Novog Sada, jer to je ipak privilegija.
Šta je ono što bi možda promenila da možeš?
Promenila bih svakako odnos grada, odnosno manjak podrške, prema ekstremnim sportistima koji se takmiče širom Evrope.
Kako uklopiti sve, biti uspešan, momak, društvo, sport?
Sve se može kad se hoće. Ma koliko ova fraza bila izvikana, zaista je tačna. Nema tu puno filozofije ili ćeš trenirati, učiti, vežbati, boriti se ili ćeš smišljati izgovore i žaliti se dok sediš u kafiću po ceo dan.
Sve je stvar liste prioriteta i koliko zapravo želiš nešto. Svakako da imam porodicu, prijatelje i momka koji me maksimalno podržavaju u mojim podvizima i koji svakako imaju puno razumevanja i zašta sam im izuzetno zahvalna.
Imaš li možda neku poruku za kraj Novosađanima>?
Novosadski je biti nasmejan, hrabar i ponosan Novosađanin.
Autor: Ivana Knežević, NsHronik.rs
