Slaven Došlo je talentovani mladi glumac, kome je ova godina donela mnogo toga na profesionalnom planu. Sterijina nagrada za najboljeg mladog glumca, zatim premijere sjajnih filmova “Pored mene” i filma “Panama” koji će premijerno biti prikazan 21. oktobra i koji je imao svoju svetsku premijeru u Kanu, govore u prilog tome da je moj sagovornik na samom početku karijere dosegnuo velike visine. Kako se nosi sa popularnošću koju je stekao u kratkom roku i o mnogim interesantnim temama porazgovarali smo sa Slavenom za naš portal…
Da li ste svesni ogromnog uspeha koji ste ostvarili na samom početku glumačke karijere?
Svestan sam ogromne sreće što mi se pružila prilika da se bavim poslom koji volim i što je sa druge strane to kasnije bilo i nagrađeno potvrdom okoline.
Tumačite dva dijametralno suprotna lika u filmovima “Panama” i “Pored mene”, koliko Vam je bila teška transformacija i sa kojom mišlju ste se vodili dok ste se pripremali za uloge?
Vodio sam se time da pokušam što više da razumem i jednog i drugog. Zajedno sa filmskom ekipom i rediteljima rešavali smo određene nedoumice i eventualne probleme, ta podrška mnogo znači. Takođe u oba filma su mi partneri ljudi u koje imam poverenja i koji znaju da čuju što mi je dodatno olakšalo proces. Ne mogu da kažem da mi je neka uloga bila teža, samo je bila drugačije zahtevna.
Završili ste akademiju u klasi Mirjane Karanović, postoji li nešto specifično što ste tokom školovanja usvojili od nje i mislite li da je za glumca bitan faktor profesor koji ga uvodi u svet glume?
Svakako da je bitno ko vam je bio profesor. Mirjana Karanović je velika etablirana glumica koja nas je tokom Akademije naučila mnogo toga kako o glumi tako i o životu, pošto ta dva uvek idu nekako zajedno. Ona nas nije podsticala da kopiramo njen sistem i stil već nas je navodila da u potrazi za iskrenim izrazom nađemo svoje specifičnosti. Često se setim nekih njenih rečenica u raznim situacijama ali uvek mi je u glavi jedna: “Dušo, šta ti konkretno hoceš od mene?”. To se često pitam i u odnosu na sebe i u odnosu prema drugima.
Tokom leta ste bili na mnogim filmskim festivalima, koji je na Vas ostavio najsnažniji utisak i zašto?
Festivali su divna prilika za razmenu iskustava i mišljenja. Sarajevski festival je primer organizovanog ozbiljnog festivala sa gomilom propratnih sadržaja ali meni je ipak Pulski festival bio omiljen ovog leta. To je festival sa dugom tradicijom, smešten u velelepnoj Pulskoj Areni, koji nas je neočekivano nagradio prestižnom nagradom. To je prvi crveni tepih kojim sam prošetao zajedno sa većinom kolega sa svoje klase i zato će mi ostati u lepom sećanju…
Vaša karijera ide uzlaznom putanjom kako na filmu, tako i u pozorištu. Ove godine dobili ste Sterijinu nagradu za najboljeg mladog glumca. Šta je za Vas veći izazov, film ili predstava?
Zavisi o kakvom pozorištu i kakvom filmu govorimo ali smatram da sa ovako skromnim iskustvom i u jednom i u drugom i dalje nisam spreman da se odreknem nijednog. Film je možda u prednosti zato što je dostupniji širim masama ali pozorište je mesto odakle je sve poteklo tako da su mi oba iz različitog ugla zanimljiva.
Od nedavno ste član Pozorišta mladih u Novom Sadu, da li je u planu neka nova predstava i kako se osećate kao član ovog ansambla?
Kolege iz Pozorišta Mladih su me vrlo brzo prihvatile i imamo dobru saradnju. Osećam se kao da sam već dugo deo ovog ansambla iako sam tu relativno kratko vreme. Trenutno radimo veliku ansambl predstavu “Enciklopedija izgubljenog vremena” u režiji Snježane Banović čija je premijera zakazana za 23. oktobar. Dođite i posetite nas.
Rođeni ste u Somboru, akademiju ste završili u Beogradu, a sada ste stalni član Pozorišta mladih u Novom Sadu. Koji od ova tri grada Vam najviše prija?
Sombor mi je pružio divno detinjstvo, Beograd priliku da studiram ono što volim, a Novi Sad priliku da se time bavim. Ne znam da li je zbog nostalgije za studentskim danima ili do veličine i mogućnosti izbora ali Beograd će mi uvek ostati posebno drag.
Postoji li neko mesto ili nešto specifično po čemu bi izdvojili Novi Sad?
Oficirac, Petrovaradin, Fruška Gora, tolerancija i otvorenost.
Kakvi su vaši planovi, da li je na vidiku neki novi film?
Za 21. oktobar je zakazana premijera Paname, Pavla Vučkovića, koji je prikazan u Kanu i tokom leta na festivalu Cinema City u Novom Sadu. Očekuje me i premijera filma Vlažnost, Nikole Ljuce, koja bi trebalo da se desi početkom sledeće godine. Ništa manje se radujem i snimanju kratkog filma Flafi, Milice Filipovske.
I za kraj bih Vas pitala kako izlazite na kraj sa obozavateljkama, pošto ste neminovno, preko noći postali glavna ikona tinejdžerki u Srbiji a i šire? Koliko Vam to prija?
Svakako da prija kada vidite da je to što ste uradili naišlo na dobar odjek među gledaocima. S obzirom da je film “Pored mene” skoncentrisan na probleme mladih ne čudi me da su to uglavnom tinejdžeri. Lepo je čuti pohvalu povremeno od nekih sasvim nepoznatih ljudi.
Medijska pažnja je deo posla kojim se bavim. Nekada zna biti opterećujuća ali svakako da prija..
Autor i foto: Bojana Šević, NsHronika.rs
