Po profesiji pedagog, po opredeljenju književnik, a u duši pesnik – tako sebe predstavlja Slavica Lalošević, dobitnica nagrade “Naj žena 21. veka za književnost”. Majka, baka, rođena Novosađanka, fitnes instruktorka, “Desanka Maksimović novog doba”, vlasnica mnogobrojnih serfitikata, priznanja i diploma, objavila je šest samostalnih antologija, a njene novele su objavljene u više od 30 antologija.
U čemu pronalazite inspiraciju za stvaralaštvo?
– Kada ste neko ko je emotivan, ko u svemu vidi ono dobro i lepo, kada ste neko ko se raduje sitnicama, ko ljubavlju boji stvarnost, kada ste neko ko ima istančana sva čula i veliku moć zapažanja inspiracija je na svakom koraku. Kada ste neko kome je pravda u genima rađa se i inspiracija za socijalnu tematiku. Umeti videti, umeti čuti, umeti voleti, umeti prepoznati stvarno od prividnog, vredno od bezvrednog pa još to umeti zapisati i preneti emociju a da ne izgubi na intenzitetu. Mislim da je to neko moje unutrašnje bogatstvo jer šta je Poezija nego sublimirana stvarnost, umeti sa što manje reči što više reći.
Autorka ste mnogobrojnih dela sa ljubavnom tematikom. Da li je za njihovo stvaranje važnije razumeti ili živeti ljubav? U kakvom su odnosu talenat i mašta sa ličnim piščevim raspoloženjem?
– Hvala Vam za ovo divno pitanje. Jednako je važno i razumeti i živeti Ljubav! Imala sam tu sreću da sam ceo život voljena, željena i poštovana i da imam samo lepo da pamtim jer meni emotivcu Ljubav je adrenalin bez kojeg ne funkcionišem, a strast je pokretač. Sve što radim, radim sa velikom ljubavlju i strašću; volim, pišem, kuvam, putujem. Naravno, važan je i talenat s kojim se rađamo. Čuvam pesme koje sam pisala još kao dete. Kada pesma u meni sazri, misli i srce je iznedre a ruka samo zapiše.
Koje književno priznanje možda priželjkujete, a da smatrate da bi bilo kruna Vašeg talenta, uspeha i rada?
– O nagradama nikada nisam razmišljala. Pišem kao što dišem, kao što govorim, kao što volim. Pisanje je moja nasušna potreba. Stvaram u svom miru, a nagrade koje su došle kao rezultat mog talenta i rada su mi neizmerno drage, ali nisu imperativ zbog kojeg pišem.
Koje je Vaše omiljeno književno delo, ko su Vam književni uzori?
– Bezbroj divnih dela je napisano a neka od mojih omiljenih su: Gradinar – Rabindranat Tagore, Ludilo srca – Desanka Maksimović, Ženski rodoslov – Ljiljana Habjanović Đurović, Pismo gospođe Vilme – Jelena Bačić Alimpić, Buđenje – Antoni de Melo, Zovem se Crveno – Orhan Pamuk i još po neko. Književne uzore nemam ali su me neki novinari zbog stila pisanja nazvali “Desankom Maksimović Novog doba”.
Šta je za Vas kultura i kako doživljavate njenu povezanost sa književnošću u 21. veku?
– Svaki pojedinac doprinosi celokupnoj kulturi jednog naroda; od načina na koji živi, načina na koji govori, na koji se obraća i poštuje druge, načina na koji se oblači, do načina na koji poštuje sve vrste umetnosti, istoriju, religiju, tradiciju pa čak i način na koji provodi svoje slobodno vreme govori o njegovoj kulturi. Književnost je deo kulture jednog naroda a jezik najveća tvorevina kulture koja oplemenjuje i vezuje ljude. Objavila sam i naučni rad na temu Biblioterapije – terapije putem čitanja i pisanja koji je predstavljen na Međunarodnom simpozijumu.
Novi Sad je ove godine zvanično Evropska prestonica kulture. Vi ste rođeni u Novom Sadu, zbog čega Vam je važna i ta zvanična potvrda? Po čemu prepoznajete Novosađane?
– Drago mi je da je Novi Sad ove godine Evropska prestonica kulture i nadam se da će biti dobar domaćin za sva edukativna i kulturna dešavanja. Često imam običaj, u šali, da kažem da sam “original Novosađanka”, rođena u Novom Sadu i večno zaljubljena u svoj grad. Proputovala sam preko 40 država i mogla živeti u nekoliko a ostala verna svom gradu, svojoj Srpskoj Atini. Novosađani su oduvek bili kulturni, predusretljivi, tihi, odmereni, sa istančanim ukusom za lepo. Ostaću ona koja pamti i vidi samo ono najbolje, jer kako bi o Ljubavi pisao neko ko Ljubav ne nosi u sebi?
Zahvaljujući modernoj tehnologiji i internetu, uz samo nekoliko klikova pronalazimo skraćenu verziju školske lektire, knjigu u PDF-u, recept za kolače, stihove pesme. Da li su savremene tehnologije i moderne platforme po Vašem mišljenju otvorile vrata književnosti i literaturi, ili su pretnja za njihov opstanak?
– Moramo ići u korak sa savremenim tehnologijama. Moderne platforme su naša realnost a knjige u PDF-u su dostupnije većem broju čitalaca. Za ljubitelje mirisa papira i knjige postoji izbor jer za pravog čitaoca ništa nije pretnja, ni prepreka.
Koji su Vaši profesionalni ciljevi za budućnost?
– Ne postavljam sebi prevelike ciljeve jer sam mnogo toga već ostvarila ali pišem, radim. Možda nikne jedan roman. U pregovorima sam da se za nekoliko mojih pesama napravi muzička podloga. Biću srećna kada moji stihovi zažive u pesmama, muzičkim aranžmanima.
Autor: Maja Guzijan
Foto: Privatna arhiva
