Snežana Knežević fotograf iz Temerina, članica Fotografskog kluba Vojvodina, prodala je pravo na korišćenje svoje fotografije „Portret dečaka” za 5.000 eura. Pored toga, imala je jednu samostalnu izložbu, dobijala je nagrade na izložbama fotografija i van Srbije. Povodom ovog značajnog uspeha u plasiranju svog rada u svetu, i nagrade za njenu višegodišnju posvećenost i odanost fotografiji, napravili smo kratki intervju u kojem nam otkriva ko je dečak, kako je nastala fotografija te i kakav je njen odnos prema umetničkim radovima.
Ko je dečak i kako je nastala ova fotografija?
Dečak sa fotografije je moj sin Nikola. Fotografija je nastala spontano, za naš porodični album.
Da li ste pretpostavili da će emocija kod dečaka koju ste zabeležili fotografskim objektivom, privući toliku pažnju?
Nisam znala da će privući toliku pažnju, ali sam znala da je posebna. Na njoj je dete od dve godine, sa stavom odraslog ozbiljnog čoveka. Jasno je da tako malo dete ne možete da ispozirate. Emocija koju on prenosi je iskrena i to ovoj fotografiji daje vrednost. Možete da imate savršeno svetlo i kadar ali bez emocije imate samo prosečnu fotografiju. Ovde su se sve kockice složile.
Na koji način je usledila prodaja fotografije?
Kako mi se veoma dopala, objavila sam je na svom fejsbuk profilu, sajtu FKV i sajtu 1X koji objavljuje samo odabrane fotografije. Samo par dana nakon toga usledila je imejl ponuda za ustupanje prava na korišćenje ove fotografije.
Možete li da nam kažete ko su kupci ove fotografije, i da li ste zadovoljni dogovorom o kupoprodaji?
Kupac je Havas Worldwide, jedna od najvećih svetskih advertajzing agencija, a klijent je Deutsche Bank Group. Zadovoljna sam dogovorom ne toliko zbog novca, koliko zbog satisfakcije da ono što radim zaista vredi.
Od kada ste član Fotografskog kluba Vojvodina i koliko je vam je članstvo pomoglo da budete uspešni u svom poslu?
Član FKV-a sam četiri godine. Oni su uvek bili tu da me podrže u mom radu, kao i ovog puta. Da nije bilo njih, ova informacija nikada ne bi dospela u medije, ja nisam videla u njoj vest, nekako je sve išlo spontano. Kada već spominjem ljude koji me na neki svoj način prate na mom fotografskom putu, pored mog kluba, moram da spomenem i čoveka koji me je naučio osnovama fotografije i uveo u ovaj divan svet a to je Nenad Karađinović, moj dragi prijatelj, mladi fotograf Goran Tešanović uz koga uvek otkrivam neke nove majstore, i koji unosi ne samo umetnost u moje fotografije nego i u moj život. Takođe, moram da spomenem mog dragog kolegu Bojana Hohnjeca koji mi pruža veliku podršku i sa kojim se trudim da pomerimo granice u fotografisanju venčanja. Naravno, najvažnija je podrška moje porodice jer ozbiljno bavljenje fotografijom podrazumeva vreme i finansijska ulaganja.
Kakav je vaš sadašnji odnos prema fotografiji?
Za ovih sedam godina koliko se bavim fotografijom, prešla sam fazu od fotoamatera koji se bavi kreativnom fotografijom i izlaže je na izložbama, a pritom nije živeo od fotografije, do fotografa koji ide profesionalnim stazama i kome je sada fotografija glavni izvor prihoda. Nadam se da ću uskoro i 100% vremena da posvetim ovom poslu kao profesionalac.
Da li oduvek gajite ljubav prema umetničkim slikama?
Nisam odrasla u umetničkoj porodici u klasičnom smislu te reči, ali sam oduvek bila pristalica estetike lepog. Moji roditelji su me naučili da je jedna od najvažnijih stvari u životu raditi posao koji voliš i da jedino tako možeš da uživaš u stvaranju ili obavljanju posla koliko i u njegovim plodovima i jedino tako možeš da postigneš uspeh. Uživam u umetničkim slikama i fotografijama ali umetnost vidim i u drugim stvarima. Postoje ljudi koji prave umetnost od običnog nedeljnog ručka. Uvek podržavam ljude da se posvete onom što ih ispunjava, šta god to bilo.
Koliko je potrebno svakodnevnog rada da bi se jedno umetničko delo smataralo vrhunskim?
Ne smatram se kompetentnom da dam odgovor na ovo pitanje. Mislim da je relativno. Lično se trudim da svaki dan budem bolja, i zaista puno radim na tome. Nije dovoljno posedovati talenat ukoliko ne radite na njegovom razvoju.
Kako funkcionišu ovdašnje galerije, da li zastupaju umetnike i obezbeđuju neku sigurnost, pristup tržištu, kolekcionarima?
Trenutno je internet najbolje mesto gde umetnici mogu da promovišu svoj rad, bar što se fotografije tiče. Naravno da je doživljaj viđenja fotografije na papiru i na monitoru nemerljiv ali onlajn galerije imaju mnogo veći pristup tržištu. Sve ima svoje prednosti i mane.
Često se čini da umetnosti ni nema, da se pretvorila u ideju. Šta mislite o tome?
Umetnost je, kao i lepota, u oku posmatrača… ja je vidim svuda oko sebe.
Autor: Tamara Kovačević
