Posle udarnog hita “The Drinkable World” i “A Parallel”, bend nas je nedavno ponovo iznenadio i novim singlom pod nazivom “A Perfect Mistake” koji polako ali sigurno zauzima “must have” mesto na našim listama muzičkih favorita. Ponekad su oni manje poznati umetnici čije radove izuzetno cenimo, mnogo vise, što je i bio povod ovog intervjua. Razgovarali smo sa Žikicom Miloševićem frontmenom benda Sputñik, pevačicom Anamarijom Tumbas poznatijom kao Anne Marie, gitaristom Markom Maletinom i koautorom muzike Domagojem Kršićem. U nastavku ćete imati priliku da čujete sve o radu i inspiraciji ovog benda ali i da čujete gde i kako to oni “savršeno greše”.
Kako je nastala pesma “A Perfect Mistake” i kako ste koncipirali sve detalje za spot?
Pesma ima dugu istoriju. “Savršena greška” je kao poezija nastala još 2000. godine i nalazi se u mojoj prvoj zbirci pesama koja je izašla 2011. godine. Govori o tome da si svestan da si počeo da voliš nekog ko nije baš prava osoba za tebe i nije baš ni savršeno dobar i toga si svestan, ne treba niko da ti kaže i “otvara oči”. Melodija je nastala početkom 2009. i to je bila moja prva pesma posle raspada originalnog Sputñika 2002. pa mi je posebno draga zbog toga. Reči sam prilagodio engleskom 2013. kada je nastala i prva verzija, prvi demo snimak, uz pomoć Domagoja Kršića, to nam je prva zajednička pesama od mnogo koje su posle nastale! Spot je direktan omaž spotovima Suede “Trash” i “New Generation”, gde bend svira u stanovima kao da je reč o žurci, dok je devojka sa stihovima “Do you believe in perfect mistakes?” na leđima – omaž spotu Suede “The Drowners”. Ispisivanje drugih stihova po njoj je dodatak koji se pojavljuje u najnovijem spotu Morrisseyja “Kiss Me A Lot” od ovoga aprila. Imamo i skriveni omaž završnoj sceni iz filma “Fight Club”, a jak uticaj su izvršili spotovi The Drums “Let’s Go Surfing” i Lane del Rey “Video Games”. Spot je trebao da prenese emociju snoviđenja, da si u nekom snu koji je istovremeno jako lep i želeo bi da u njemu i ostaneš, ali je i blago neprijatan pa bi voleo i da se probudiš i izađeš iz njega. Srđan Rokvić i Nemanja Velimirović su savršeno pogodili emociju i verno je preneli. Trivia: ovu pesmu najviše vole žene, nijedna pesma dosad nije toliko “pogodila žensku žicu”!
Za potrebe aktuelnog spota “A Perfect Mistake” okupili ste po svemu sudeći dobru i talentovanu ekipu. Kazite nam kako je došlo do toga, otkud svi ti ljudi na jednom projektu i koliko ta činjenica organizacijski otežava stvari?
Snimanje spota je prava logistička noćna mora i inače, a što više ljudi – to gora noćna mora! Moraš ih sve skupiti na istom mestu, ali kada smo se skupili, bilo je sjajno i išlo je glatko. Zapravo je to bila celodnevna žurka od ujutro do uveče. Jesi nervozan ali ti je i izuzetno prijatno. Ljudi su iz “domaće radinosti”, ti divni i lepi ljudi su zapravo naši prijatelji kojima se dopala muzika i ideja da budu u spotu, ostalo je bilo lako!
Prošlo je samo nekoliko dana od izlaska spota i verovatno ste već sabrali utiske. Da li si zadovoljan?
Ljudi su odlično reagovali, mislim da je konsenzus da nam je ovo najbolj i spot dosad, mada imamo samo tri pa nije prevelika konkurencija. (smeh) Već planiramo dva sledeća spota za dva sledeća singla. Sve je ovo vrlo zarazno!
Kako publika reaguje na vašu muziku i da li je razumeju onako kako ste želeli?
Ja nisam pobornik teze da si odličan pesnik ako niko ne razume šta si hteo da kažeš ili da imaj super bend ako je jako hermetična muzika. Bitno je da se napravi ta veza između tebe kao stvaraoca i ljudi koji slušaju, publike. Ja sam, da sumiram, jako zadovoljan kako su ljudi reagovali na prva tri singla, mislim da smo već negde stigli sad. Kad je bila samo jedna pesma i jedan spot, bilo je teško reći kako reaguju, jer, znaš kako, svaka pesma je drugačija i sve sledeće koje ćemo objavljivati, biće drugačije. Već postoje grupe slušalaca koji najviše vole “A Perfect Mistake”, i oni kojima se najviše sviđa “The Drinkable World” ili “A Parallel”. I ljudi koji nisu skloni ovoj vrsti muzike pozitivno reaguju na nju, ja volim da mislim da ako je nešto dobro, onda prevaziđe granice žanra. Mislim da publika uspeva da shvati emociju svake pesme, a svaka pesma je istovremeno i vesela i tužna. Ubeležio sam nekoliko komentara “Kad vas slušam, kao da se vozim ultrabrzim vozom po severnoj Škotskoj po oblačnom danu, a okolo je pejzaž od crnog stenja.” “Dođe mi da se ljubim s nekim kad slušam.” “Uvek imam nezadovoljeni osećaj posle svake pesme pa moram da je pustim ponovo.” “Upamtio sam refren i pevušim ga iako ja uopšte ne volim tu muziku.” Mislim da ova četiri odgovora sve sažimaju. Bitno je da ljudima, makar nekim, to što si napravio znači, da ih dodiruje. Ne možeš ih osvojiti sve, ali bitni su oni koji reaguju. Producent i mikser Valerijan Buila je apsolutni majstor i zbog njega ovako zvuči produkcijski. On ima sjajnu empatiju i čita emocije kako bu ljudi voleli da pesma zvuči i tako i uradi. To je redak dar.
Na koji način je došlo do saradnje gitaristom Kirilom? Da podsetimo čitaoce, on je Rus?
Kiril je Rus, iz Sankt-Peterburga. Zapravo je rođen u Ukrajini a živeo u Sibiru u Jakutiji, u najhladnijem delu sveta! Otišao sam na neku žurku u novosadski klub “Pelikan” i konobarica Alina, Ukrajinka, mi je rekla da njen momak koji je DJ, svira gitaru. Otišao sam do njega i upoznali smo se i poslao mu par pesama i on je odmah ušao u bend, jer je naš bivši gitarista Slavoljub Blagojević otišao da živi u Njujork. Kiril sada živi u Novom Sadu i ima sjajne ideje, izuzetno je kreativan! Odmah je na prvom susretu smislio gomilu gitarskih deonica za pesme.
A sa Anamarijom?
Ana i ja smo se upoznali pre dve godine u Subotici i vrlo brzo smo se razumeli; meni se odmah dopao i njen glas i pojava na sceni, kao i njena autorska muzika. Mi smo tada imali pevačicu, Jovanu Simonu Bošnjak, ali se ona posvetila porodici i udala i odjednom se stvorilo mesto da Ana bude u bendu. I pre toga smo razvijali ideje za neke saradnje, ali kada je mesto bilo upražnjeno, jednostavno sam je pitao na prvom sledeém susretu “Hej, da li bi ti pevala u Sputñiku?”. “Bih”. I sve smo rešili za dve sekunde. To je jedna od “najglatkijih” priča i možemo reći da je to sve bio “splet slučajnosti” ali ja nekako ne verujem u slučajnosti. Mislim da se ljudi sa sličnim energijama i pogledima na muziku pre ili kasnije sretnu i prizovu jedni druge.
U vašim tekstovima uglavnom možemo naići na jasnu ljubavnu poruku… Smatraš li da da ona još više produbljuje emocije?
Gledam da se emocije izraze kroz muziku već same po sebi, ali reči su sledeći sloj koji je bitan, jer svaka pesma ima snažne poetske tekstove. Često se dešava da je pesma “dinamična” a da su reči teške, što je namerno, jer je u životu sve tako izmešano. Zapravo, što je dinamičnija pesma, to su reči depresivnije, primetio sam. Nisam sklon da pišem o politici, socijalnim pitanjima ili da pravim šaljive tekstove. To neka rade Morrissey i ostali (smeh). Ne možeš spasiti svet, ali možeš spasiti sebe, kroz ljubav. Nisam siguran da ću ikada pisati o nečem drugom. Dosadno mi je. Mada, za dve pesme ja nisam napisao reči; pesme koje će se tek pojaviti “Dry Mouth” (tekst napisao Domagoj Kršić) i “If Time Could Stop” (tekst većim delom napisala Ana Marija Bošnjak). Ako Anamarija Tumbas napiše neki lep tekst, jer ona dobro piše, rado ćemo to otpevati.
Da li su tekstovi vaših pesama isključivo autobiografski i postoji li neka srećnica koja se u njima prepoznaje (sa osmehom na licu)?
Jesu, sve su to prilagođene na engleski pesme koje sam napisao kao poeziju na srpskom. Realno, svaka je pesma nastala zbog neke žene, prvo te na srpskom, pa se one svakako mogu tu prepoznati, a onda se desio “okidač” da je neka druga u poslednjih par godina kako bend postoji, “inicirala” da se ta pesma prilagodi novoj ljubavi, za muzički tekst. U svakom slučaju, skoro pola albuma se odnosi na jednu istu devojku, a što reče Anamarija, “I ako ste me mučili i učinili sretnom, svejedno, hvala na inspiraciji, zbog vas sam napravila ovakve pesme.” Zapravo, to smo jednom komentarisali i mislim da nam je ova mudrolija zajednička. Ništa nije uzalud ako od toga možeš napraviti neku umetnost.
Smatrate li vašu muziku suptilnom?
Hehe. Pa da, ja sam poželeo da se bavim muzikom kad sam čuo Suede. Oni jesu suptilni. Suede su počeli da se bave muzikom kad su čuli The Smithse, reče nedavno Brett Anderson (pevač Suedea). Imamo mi i grubu stranu, ali je ne iskazujemo na grub način. Sviđa mi se način na koji i najmračnije i najgrublje stvari izražava Depeche Mode, recimo. Nikako nismo mogli da se odlučimo da li da napravimo elektronski bend ili gitarski bend pa smo “privenčali” te dve vrste muzike u Sputñiku, nadam se na dobar i suptilan način! Zaprepašćujuće je malo bendova to radilo, pa smo na slučajan način postali prilično retka pojava, a ja se nadam i upečatljiva na dobar način.
Voleli bismo čuti dalje planove…?
Dalje ide završetak produkcije EP-ja sa 5 pesama, zove se “In Between Worlds”. I imamo snimljen album sa 12 pesama zasad, videćemo da li je brojka finalna. Treba još malo dosnimiti svašta i isproducirati. Spremamo akustične svirke za promociju EP-ja za jesen, Marko, Kiril, Ana i ja. Sve pesme su prearanžirane za dve akustične gitare, ali neće to biti “Budva style”, što reče Marko u šali (smeh). A onda idu i svirke sa celim bendom. I naravno, računajte na još singlova i spotova, sad ćemo mnogo brže, nadam se. Naložili smo se na spotove sad, hehe. Prvi ide spot za singl “It Is All The Same And Yet It Is No” (“Svejedno je a opet i nije”). Pošto pevamo na engleskom, dosta se slušamo i van zemlje, puštaju nas na radijima u inostranstvu, pa se nadam u budućnosti i koncertima napolju. Imamo 26 pesama napisanih i usnimljenih u nekom obliku, ali me malo brine što su sve vesele pesme ostavljene za drugi album. Možda će kad bude drugi album izašao, ljudi pomisliti, vidi, sad su se prodali i baš su “izgubili mrak”, sve je tralala. Ali sve su pesme nastale sad. Hmm, moraćemo u međuvremenu dotad napisati još “mračnijih” pesama!
ANAMARIJA TUMBAS, poznata i kao Anne Marie u svojoj solo karijeri, radi i u bendovima Wooden Ambulance, Zli jezici i D´ Sub Faces, ali je već godinu dana neizostavni deo Sputñika.
Prošlo je samo nekoliko dana od izlaska spota i verovatno ste već sabrali utiske. Da li si zadovoljna?
Mnogo sam očekivala od ovog spota i moram da kažem da sam prezadovoljna. Snimanje je prošlo glatko i zabavno, dobra ekipa, prelepi ljudi i odlična energija je ono što nosi ovaj spot kao i još jedna upečatljiva i odlična Žikina pesma. Mislim da je ovo jedan nivo više za Sputñik i da odavde postoje samo dva puta. Jedan je ka plesnom podijumu, a drugi ka vrhu.
Kako publika reaguje na vašu muziku i da li je razumeju onako kako ste želeli?
Ljudi odlično reaguju na muziku, čak i oni koji nisu u tom fazonu nekako krenu da vrckaju kukovima već na drugom taktu, to je ono što je mene najviše privuklo. Sputñik je jedan kvalitetan autorski pop, kakvih bendova je vrlo malo u našem okruženju, sa dubokim i kvalitetnim tekstovima što je takođe nešto na šta veoma obraćam pažnju s obzirom da se i sama bavim pisanjem i Žika zaista ume da opiše emociju, a zahvaljujući Valerijanu Buili, može se reći i da je vodeći što se kvaliteta produkcije tiče. Nema ništa lepše kada si deo benda koji je jak na svim frontovima, a ne pravi kompromise i ljudi to mogu da prepoznaju.
Kako si ti došla u bend?
Žika i ja smo se upoznali u Subotici na žurci, on je puštao muziku, mislim da je bilo veče britpopa. Da ne dužim previše priču, mislim da smo se kliknuli kada smo počeli da pevamo uz pesmu The Smithsa (što nam je oboma jedan od omiljenih bendova) i odmah smo primetili koliko nam se vokali dobro slažu. Sve ostalo je bilo lako, otišli smo u studio u Novom Sadu, snimili vokale za ceo album, i to je to. Idemo dalje.
DOMAGOJ KRŠIĆ iz benda Cyborgs on Crack je koautor muzike i svirao je klavijature u pesmi “na daljinu”, zahvaljujući modernim tehnologijama, iako je iz Virovitice.
“A Perfect Mistake” je prva pesma na kojoj si odsvirao sintisajzer za Sputñik. Kako je došlo do saradnje sa Sputñikom?
Sve je počelo kada sam čuo “The Drinkable World” na jednoj kompilaciji koju je izdao Crime: Scene Records i bio je to jedan od onih trenutaka kada prvi puta čuješ pjesmu i pomisliš – ovo je nevjerojatno. Nakon mnogo preslušavanja te pjesme došla mi je ideja da napravim nekakav elektro synth pop remix te pjesme. Nakon što sam kontaktirao Žikicu, napravio sam remix koji je iskreno ispao bolje nego planirano i ostatak je povijest.
MARKO MALETIN je najmlađi član benda ali je vrlo iskusan u muzici. Možete ga gledati i u bendu Justin Case, a ovo je prva pesma na kojoj je svirao kada se pridružio Sputñiku.
Prošlo je samo nekoliko dana od izlaska spota i verovatno ste već sabrali utiske. Da li si zadovoljan?
Ja sam zadovoljan. Spot je lepo ispao, uklapa se uz pesmu, nadam se i da drugi dele moje mišljenje.
Kako publika reaguje na vašu muziku i da li je razumeju onako kako ste želeli?
Sve sto je dolazilo do mene su bile reči hvale, međutim mišljenja o muzici su subjektivna i verujem da su je različiti ljudi doživelu na različite načine.
Kako si ti došao u bend?
Došao sam u bend tako sto me je Žikica jedno veče pitao da pristupim i poslao materijal koji je dotad bio urađen da se upoznam sa radom. Ja sam pristao i to je sve, vrlo jednostavno i brzo!
Autor: Tamara Kovačević, NsHronika.rs
