Srđan Šveljo, veliki ljubitelj umetnosti, mode, muzike! Čovek koji je uspeo da pomeri granice kada je muška moda u pitanju, i koji se i danas, sa istim žarom bori da pokaže koliko je bitno razlikovati se od drugih i izgraditi sopstveni stil. Veruje da još uvek ima onih koji vide šire i trudi se da svojim radom pokaže da treba biti drugačiji i negovati svoju autentičnost.
Bavite se muškom modom. Da li je ona doživela ekspanziju poslednjih godina, i ko je na vas imao najviše uticaja od svetskih kreatora?
Muška moda mi je uvek bila inspirativnija, iako sam malo imao prilike da radim muške stajlinge u nekom ranijem periodu. U poslednje vreme sam uzeo stvar u svoje ruke i pored JOY magazina gde radim kao modni urednik i bavim se ženskom modom, prioritet dajem nekoj muškoj priči. Moje bavljenje muškom modom je u sferi stajlinga i fotografije i to najbolje može da se vidi na mom instagramu (nsfanatik), FB profilu ili sajtu URBANLOOK. Moda namenjena muškoj populaciji zaista ima veliku ekspanziju i sve više dizajnera i brendova se posvetilo baš njoj. Nekako je neistražena i još uvek nije sve rečeno, dug je proces rušenja predrasuda o tome šta je muška moda i da li je muško dovoljno muško u nekoj određenoj kreaciji, posebno u Srbiji. Ovde kada napraviš dva koraka napred sa tom pričom uvek će neko da te saseče i da se vratiš 5 koraka nazad…to je jedan beskraj. Baš to je ono što me je najviše i privuklo celoj priči, ta borba protiv predrasuda, jer od kada znam za sebe igram se modom pa tako to radim i sada kroz te moje, nazovimo ih muške modne editoriale i tim stajlinzima teram sve što je loše od sebe. Ne postoji neki određeni dizajner, epoha, je ime koje utiče na mene. Sve je nekako akumulirano u meni i sada samo izvlačim delić po delić nekih ideja, slika i slažem sve u te neobične modne priče koje imaju super prođu u belom svetu.
Prošle godine ste učestvovali na Teen Talk-u kao moderator panela vezanog za stil mladih. Kakav je vaš utisak o njihovim uzorima?
Dok je trajala konferencija shvatio sma da ipak i nije sve tako strašno, da među mladim ljudima ima još uvek onih kreativnih, onih malobrojnih, retkih koji opstaju i bore se da budu svoji. To je jedino utešno u celoj ovoj priči o modi, muzici, uticajima… Uvek je bilo onih koji ne znaju i ne umeju, pa slepo prate, sa druge strane, uvek će biti onih koji osećaju i vide malo šire i koji životu pristupaju na svoj način. Mnogo je loših uzora nametnuto u poslednjih decenija, mediji vode i diktiraju…bez obzira što je uvek bilo tako danas u udarnim medijima ne postoji nikakva kontra priča, ništa nije promovisano i stavljeno u prvi plan što je drugačije. I onda se opet vraćamo na početak priče gde je lakše biti deo gomile nego sam i svoj. Ja verujem u te neke potisnute klince u njihovu energiju i borbu da se samo predstave, ne da se nametnu već da samo dobiju mogućnost da prikažu sebe i svoj rad kroz modu, muziku, umetnost. To negde i vidim svojom misijom da kroz svoj sajt i sve opcije mog delovanja pomognem baš njima!
Da li u medijima ima previše kiča i šunda, i koliko vi kao modni urednik u časopisima možete da se borite sa onim što nam se servira preko malih ekrana?
Sve je to diskutabilno, i ono što je nekad smatrano kičem danas je modni trend, ono što mi vidimo kao neukus koji se provlači kroz štampu, TV i internet teško je pobediti u ovom trenutku. Takvi mediji dominiraju jer ih je mnogo više nego nas drugih, i jer narod ište šund, kič i prljav veš. Ta “borba” sa vetrenjačama domaćeg neukusa ume i da umori, kako u najbližem okruženju a tako i ako krenem malo šire. Ja nisam baš toliko moćan ali sve svoje znanje koristim da promovišem i onu drugačiju priču, nije to više toliko ni borba već iskrena želja da se novim klincima samo prikaže i druga strana pa na njima je da odluče i odaberu.
Šta za vas predstavlja Novi Sad i čime vas je kupio?
Novi Sad je vrlo strog, s obzirom da sam ja iz Crvenke još 1994 doselio ovde dugo je trajao taj period ne da se ja prilagodim gradu već da grad i ljudi prihvate mene. Ponekad imam utisak da i dalje ovde nisam domaći, ali bez obzira na sve, ono što radim već deceniju i više vezujem za Novi Sad i nekako kao i ja pripada ovde. Imao sam opcija za odlazak u Beograd ali moj izbor je ostao ovaj grad. Zašto? Pa jednosatvno je, ovde imam svo vreme ovog sveta, ponekad mislim da dan traje i 34 sata (što mi u potpunosti odgovara), ovde mogu peške da odem od tačke A do tačke B a da ne izgubim pola dana, ovde sam nekako gradio sebe i sve ono što sam sada, ovde imam divne prijatelje, divna mesta na kojima se osećam kao u svojoj sobi. Novi Sad mi je dao životne prilike kao što su IN Radio, EXIT, JOY…pa kako onda tu ljubav prekinuti.
Autor: Bojana Šević
Foto: Milan Stojanović
