Novosadska fotografkinja Teodora Ivkov diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a iza sebe ima nekoliko fotografskih projekata, među kojima je najznačajnije Svetsko bijenale studentske fotografije, po prvi put održano u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Međunarodni žiri Bijenala, u čijem je sastavu bio i predavač na Kraljevskoj akademiji umetnosti u Hagu Donald Veber , uvrstio je Teodorinu seriju dokumentarnih fotografija, koja nosi radni naziv “Muškarci”, među nekoliko desetina fotografskih izlagača iz različitih zemalja sveta poput Rusije, Češke i Grčke. Za portal NsHronika Teodora govori o svom učešću na ovom međunarodnom fotografskom projektu, motivu prijave za Bijenale fotografije i tematici svoje serije dokumentarnih fotografija pod nazivom “Muškarci” koju je predstavila domaćoj i inostranoj publici na kolektivnoj bijenalskoj izložbi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.
Koji je bio vaš glavni motiv prijave, a potom i učešća na Svetskom bijenalu studentske fotografije održanom u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu?
– Prijavila sam se na Bijenale studentske fotografije, zato što sam smatrala da serija “Muškarci” kao jedan studentski fotografski projekat
zaslužuje da bude među radovima studenata širom sveta. Iskreno, nisam očekivala da ću se plasirati među prvih 15, ali me je to motivisalo za nastavak rada na istoj temi.
Kako biste iz ugla novosadske fotografkinje ocenili selekciju radova studenata na nedavno završenom novosadskom fotografskom Bijenalu svetskog ranga?
– Budući da pratim Bijenale već godinama, smatram da je organizacija ove godine bila mnogo bolja nego prethodnih, takođe i realizacija izložbe. Fotografski radovi koji su ušli u prvih 15 su se zasluženo našli na tim mestima.
Tema vaše izložbe dokumentarne fotografije nosila je naziv “Muškarci”. Šta je bila tematska simbolika ove izložbe?
– Dolazim iz Čuruga, malog mesta u blizini Novog Sada i ljudi u mom okruženju oduvek za mene predstavljaju neiscrpan izvor inspiracije. “Muškarci” je serija fotografija koja kroz priču o tetovaži kao dekoraciji svedoči o etničkoj, političkoj, kulturološkoj, religijskoj pripadnosti i sistemu vrednosti.
Odakle ste dobili inspiraciju za ovu temu dokumentarne fotografije?
– Inspiraciju sam dobila jednog lepog dana kada sam se sa mojom drugaricom Miom sunčala na čuruškoj plaži i shvatila da su svi muškarci na toj plaži istetovirani. Što su više tetovaža imali, važili su za jače momke i shvatila sam da to zapažanje ne želim da ostane samo između mene i Mie, nego sam morala da ga podelim sa svima vama.
Koliko je bilo zahtevno snimiti seriju dokumentarnih fotografija pod nazivom “Muškarci” uzimajući u obzir kriterijume koje je trebalo zadovoljiti?
– Kriterijume sam postavila sama sebi, tako da mogu da kažem da je bilo zahtevno snimiti ovu priču.
Autor: Anđela Zec
Foto: Privatna arhiva
