Tek malo truda, dobre volje i plemenitosti potrebno je da bi se učinila istinski velika dela. To je pokazao Novosađanin, Ignjat Sevkušić koji je samoinicijativno počeo da pravi kućice od kartona za pse lutalice, ne bi li im omogućio da u suvom i zaklonjenom kutku preguraju hladne zimske dane. Sasvim neočekivano, postao je lokalni heroj čijoj dobrodušnosti i skromnosti se mnogi dive. Ignjat se nedavno sa suprugom preselio u Minhen, a tamo će im se uskoro pridružiti i njihov usvojeni pas Tara koju trenutno čuvaju prijatelji. Za čitoce našeg portala ovaj humani Novosađanin objašnjava kako je sve počelo.
Kako ste došli na ideju da počnete da pravite kućice za pse lutalice?
– To se desilo dok sam radio na pumpi. Jedan dan je tu došao jedan pas, mešanac, koji se tresao od hladnoće jer je bila zima. Ja sam se sažalio, umotao ga u ćebe koje sam imao u kolima, nahranio ga i uneo unutra, gde je toplo. Tada sam pomislio kako bih mogao da mu napravim kućicu, što sam i učinio.
Zašto je baš problem napuštenih pasa privukao vašu pažnju i inspirisao vas da im pomognete na najhumaniji mogući način – tako što ćete im ponuditi utočište od zime?
– Moja žena i ja imamo psa, Taru koju je ona usvojila pre tri i po godine. Ona nam je donela toliko radosti u životu. Obožavamo je, a ona uživa, živi kao car. I onda vidim pse po ulici koji su napušteni, nezbrinuti, na ovoj hladnoći i ne bude mi svejedno.
Šta je sve potrebno da bi se napravila jedna improvizovana kućica za pse?
– Veoma je jednostavno. Potrebni su vam karton, najlon, stiropor i traka. Kutiju od kartona, veličine šporeta, obložite najlonom, obmotajte je selotejpom, a unutra postavite stiropor. Skalpelom izrežite otvor, da psi mogu da uđu unutra, a kućicu možete postaviti na nekoliko cigli na primer, kako zbog kiše i vlage ne bi bila na zemlji. Sve to zajedno izaći će vas između 600 i 800 dinara.
Izvesni mediji i veliki broj Novosađana pisali su o vašem humanom angažovanju. Da li je nešto proisteklo iz toga, da li ste dobili neki vid pomoći ili podrške kako biste sa svojim humanitarnim radom nastavili?
– Nisam ništa dobio. Sve što sam uradio bilo je od srca, tako da ništa nisam ni očekivao.
Šta biste poručili svojim sugrađanima? Kako biste ih motivisali da i sami preduzmu izvesne mere i pomognu napuštenim životinjama?
– Poručio bi im da ako mogu nekako da pomognu, da to i učine. Nisu psi krivi, a zima je, tempertura je u minusu. Bilo bi jako lepo omogućiti im da budu na suvom i toplom. Toliko.
Rekli ste da su vaši postupci rezultat vašeg vaspitanja. Da li smatrate da danas kada se egoizam slavi poput vrline nedostaje malo više solidarnosti, i da li je to rezultat greške roditelja koji podižu mlađe naraštaje?
– Ne znam šta bih za to rekao. Mogu samo da govorim u svoje ime. Moji roditelji su fini ljudi, pa sam takav i ja.
Autor: Marija Milošević
Foto: Privatna arhiva
