Devetnaestogodišnja studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu Ivana Damjanov je ovaj fakultet upisala kao izuzetan talenat dve godine pre svoje generacije. Od svoje četvrte godine svira klavir, a u šestoj godini upisala je drugi razred Osnovne muzičke škole “Josif Marinković” i već tada je počela da učestvuje na republičkim i međunarodnim pijanističkim takmičenjima. U kolekciji priznanja ima preko 50 prvih nagrada, a tokom studija osvojila je 20 internacionalnih nagrada. Zbog izvanrednog uspeha trenutno je na ubrzanom procesu studiranja, a iz ugla studentkinje – trudnice, koja je u petom mesecu trudnoće, za NsHroniku govori o postignutim umetničkim rezultatima, budućoj ulozi majke i načinu uspešnog balansiranja na relaciji studiranje-materinstvo-karijera.
Uzimajući u obzir riznicu od stotinak tvojih priznanja za izvanredan pijanistički uspeh, koja su u rangu epiteta wunderkind, za koju nagradu se trebalo najviše potruditi od svih? Da li je bilo neophodno nešto posebno žrtvovati za taj nagrađeni uspeh?
– Kada pričam o nagradama i takmičenjima, svako od njih mi je uvek bilo novo i lepo iskustvo. I to ne samo takmičenja, već i ceo proces spremanja programa sa profesorom, razni nastupi, masterklasovi u zemlji i inostranstvu na kojima uvek naučim nešto novo i inspirativno, i slično. Uvek učim novi program koji će mi biti na repertoaru, i za svaki nastup ili takmičenje, gde god bilo, dajem sve od sebe. Ceo život sam posvećena muzici i klaviru, tako da je kao i za bilo šta drugo, potrebno izdvojiti dosta vremena i biti naravno uporan i istrajan da bi se došlo do uspeha.
Kakav je bio osećaj kada si saznala da si u drugom stanju? Da li je trudnoća bila planirana?
– Moje mišljenje je da je za svaku ženu najlepši osećaj kad sazna da će postati majka i da jedno novo biće raste u njoj, kakva god da je situacija. Naravno bila sam presrećna, i od tog trenutka stavljam zdravlje i bebu na prvo mesto. Trudnoća nije bila planirana, ali nisam imala nikakav problem od početka da je prihvatim sa najvećim uzbuđenjem. Neki ljudi iz moje okoline jesu imali negativan stav, jer sam bila na dobrom putu da izgradim svetsku karijeru, ali tu su već neki moji lični stavovi da ništa nije bitnije od porodice, i da ništa neće moći da me učini srećnijom. Mislim da svaki čovek to ima u sebi i da je prirodno staviti porodicu na prvo mesto, samo je pitanje kada će to uraditi i prihvatiti.
Budući da važiš za najuspešniju studentkinju Akademije umetnosti u Novom Sadu, da li si strahovala da nećeš uspeti da postigneš sve studentske obaveze i obaveze buduće porodilje?
– Kao što sam rekla, trudnoću sam stavila odmah na prvo mesto. Do sada imam prosek 10 i gomilu osvojenih nagrada i izvedenih koncerta, uz veoma česta putovanja, tako da se ne brinem da ću uspeti i u ovakvoj situaciji. Nisam još uvek obavestila sve profesore o svojoj ulozi majke, ali kod onih koje jesam naišla sam na razumevanje i podršku.
Koje savete bi uputila svim studentkinjama majkama i svim studentima očevima u cilju postizanja uspešnosti studiranja i završetka studija?
– Mislim da na prvo mesto treba staviti sreću i porodicu, a kada je tu podrška i ljubav, sve sporedne stvari će se rešavati same od sebe. Naravno, svi će pričati samo o tome kako je teško, ali je ceo proces i trudnoće i podizanja deteta, nešto najlepše kroz šta ljudi prolaze, tako da mislim da je dovoljno biti svestan takvih ciljeva i fokusirati se na ljubav i lepotu svega, i sve će biti lakše. Beba daje ljudima neku novu snagu da prežive i prođu kroz neke stvari koje nisu mogli da zamisle bez ikakvih poteškoća. U današnjem društvu generalni problem je motivacija, a mislim da ne postoji bolja životna motivacija od porodice. Nadam se da na svim fakultetima postoji ljudskost i da su profesori svesni ove promene i da će studentima roditeljima olakšati sve što je moguće.
Budući da se polako približava i sam porođaj, kako bi iz ugla uspešne mlade pijanistkinje i izvanredne studentkinje, definisala preporuku za uspešan balans na relaciji materinstvo-studiranje-karijera?
– Do sada sam uspevala vremenski da postignem sve što je trebalo, uključujući i neka značajna takmičenja i koncerte, poput nastupa u Sinagogi sa simfonijskim orkestrom Akademije Umetnosti u Novom Sadu. Ni pre trudnoće nisam imala onoliko vremena za sebe koliko bih možda volela, tako da se neće puno toga promeniti. Mislim da će sigurno u određenom vremenskom periodu život morati da mi bude fokusiran na porodicu i novog člana, ali smatram da to uvek i treba da bude na prvom mestu. Još uvek završavam studije i imam koncerte, ali mislim za sebe da ću imati dovoljno snage da uradim sve što budem želela, tako da verujem da će sve biti dobro i da ću sve postići u narednom periodu.
Autor: Anđela Zec
Foto: Privatna arhiva
