Naš sugrađanin, Vanja Bolesnikov poseduje renome vrhunskog zlatara i čoveka koji ne krije opčinjenost svojim poslom. U njegovim rukama svaki komad nakita, dobija poseban sjaj, upravo zbog te posvećenosti i ljubavi koju unosi u svoj rad, stekao je poverenje velikog broja ljudi koji se iznova vraćaju u njegovu, kreativno-zlatarsku radionicu. Pored toga, uživa u izlascima u prirodi, ribolovu, sa svojim golubovima i nada se da će jednog dana njegova deca nastaviti tradiciju i opredeliti se za ovaj dragoceni zanat.
Kako ste zavoleli zlatarski zanat? Da li je to bio logičan sled okolnosti ili ljubav na prvi pogled?
Zlatarski zanat je prisutan u mojoj porodici, više od 40 godina. Naime, moj ujak je zlatar i uz to vrhunski majstor, tako da sam ja od rane mladosti, tačnije od sedmog razreda osnovne škole, odlazio vikendom na zanat. Imao sam dve želje za svoju buduću profesiju, da budem učitelj ili zlatar. Rani odlazak na zanat je ipak bio prevaga da se odlučim za zanimanje zlatara, tako da je učiteljski fakultet u to vreme, ostao samo želja. Kako sam sve više otkrivao “tajne” zanata, tako sam ga svakim danom sve više voleo, naročito zbog činjenice da nije šablonski tj. da imam maksimalnu kreativnu slobodu, kako u izradi tako i u popravci nakita, za koju sam se specijalizovao.
Otkrijte nam čari vaše profesije, kao i ono čime vas ona do danas zaokuplja?
Najlepša stvar, vezana za moju profesiju, je zadovoljstvo kada ispunim želju klijenata u izradi ili repariram -popravim određeni, nekome veoma drag, predmet i podarim mu stari sjaj. Ovaj posao zahteva kreativnost i nema previše šablonskih radnji, traži stoprocentnu prisutnost i koncentraciju. Volim rad sa ljudima, tako da mi svakodnevni kontakt sa kupcima i korisnicima mojih usluga ni najmanje ne odnosi energiju, naprotiv, daje mi dodatnu motivaciju!
Da li je zlato i dalje na ceni, i kolika je danas kupovna moć ljudi? Svodi li se kupovina samo na neke datume, kao što su 8. mart, Nova Godina?
Zlato je berzanska roba. Poskupljenja diktiraju svetske berze, tako da je cena materijala za izradu predmenta od zlata izuzetno visoka. Kupovna moć nije na baš zavidnom nivou, i nema previše prostora za neke velike kupovine, te se kupci odlučuju za neke sitnije i povoljnije komade ili za srebro koje je znatno jeftinije od zlata. Kupovine oko Nove godine i 8. marta, popravljaju sliku ukupno teškog poslovanja.
Šta je ključ vašeg uspeha?
Usled slabe kupovne moći, kupci se opredeljuju za servis-popravku-reparaciju, više nego za kupovinu novog nakita. Upravo sam u tome pronašao svoj put i patentirao ovaj vid usluge. I tu su i došli do izražaja svi sati i sati provedeni u radionici. Svakako da pratim i nove tehnologije a opet lepota ovog zanata leži u tome, što se već stotinama godina, neke forme i zakonitosti, ne menjaju, već ostaju iste, tako da i ti alati izgledaju, kao da su iz muzeja.
Da li se potajno nadate da će vaša deca nastaviti tradiciju i naslediti vaš posao i koliko bi vam to značilo?
Nadam se da će moja deca nastaviti ovu tradiciju, a pred njima je rad, rad i rad. Posao nije težak, pogotovo kada neko voli svoje zanimanje. Nema otaljavanja stvari, kao i u svim drugim poslovima, ako čovek planira da postigne neki vidljiviji rezultat i napravi ime za sebe, mora da se trudi i stalno usavršava.
Pored svoje profesije, vi ste pasionirani ribolovac a imate i jedan veoma interesantan hobi. Recite nam nešto više o tome?
Odmor od posla i svakodnevnih obaveza, našao sam u druženju sa životinjama i prirodom. Bavim se odgojem golubova pismonoša, a i pasionirani sam ribolovac. U ova dva hobija nalazim potpuni mir i zaista bih toplo preporučio svima, što vise odlazaka u prirodu, na reku.
Golubarstvo je više pasija nego hobi, to znaju oni koji imaju golubare u porodici. Vrlo je interesantan sport sa (pticama) pismonošama, koji prevaljuju neverovatne distance, da bi se vratili u svoj golubarnik.
Što se ribolova tice, bavim se takmičarskim ribolovom u disciplini plovak. Sve je to na amaterskom nivou, ali adrenalin radi svoj posao, tako da je ugođaj potpun.
Koliko ste uključeni u školu fudbala koju vodi vaš otac?
Školu fudbala i sportski centar “Prof. Bolesnikov” je osnovao moj otac Branislav Bolesnikov-Sule, pre dvanaest godina. S obzirom da je ceo radni vek proveo u sportu kao fudbalski trener i profesor fizičkog vaspitanja, ovo je bio očekivani potez kao kruna njegove karijere. Pomažem zajedno sa bratom Minjom, koji radi kao brend menadžer Ford-a u firmi ” Grand Motors”, u organizaciji vezanoj za sportski centar. To je opet bio i jedan od razloga zbog kojih sam završio fakultet za zvanjem diplomiranog menadžera u sportu i sportskim objektima.
Šta vama predstavlja Novi Sad?
Novi Sad za mene predstavlja jedan divan grad za podizanje porodice, a u isto vreme i jedno mesto prepoznatljivo u čitavom regionu. Zahvaljujući poslu kojim se bavim i hobijima, imao sam priliku da ugostim ljude iz raznih delova Evrope i svi su redom oduševljeni Novi Sadom kao gradom, njegovim kulturnim sadržajima, predusretljivošću i ljubaznošću ljudi i naravno, kvalitetnim kafanskim životom .
Autor: Bojana Šević
