Pisanjem pesama, recitacijom i glumom bavio se u detinjstvu, a tokom odrastanja sve to objedinio u rep. Po profesiji je diplomirani ekonomista i strukovni poslovni informatičar, a muzika mu je jedna od najvećih ljubavi. Nadimak je dobio po billjci koja je, kako kaže, “kontrast dobrog i lošeg”. Vladimir Borović Tatula, član je novosadske grupe “Unija” a radi kao MC, pevač, tekstopisac, producent i osnivač muzickog studija Unija Studio, kao i digitalnog label-a “UnijaTV”, koji posluje u saradnji sa digitalnom izdavačkom kućom na Balkanu – IDJVideos.
Kada i iz kojih razloga ste se zainteresovali za rep?
U osnovnoj školi, tokom puberteta, kao klinac koji je želeo da bude drugačiji. Viđao sam tada i prve grafite, brejkdensere, dobio “West Coast” kasete od starijih drugara. Cela ta kultura me zaintrigirala. Pred kraj osnovne škole počeo sam samostalno da pišem i prve pesme, a nekoliko puta bio sam i nagrađivan na literarnim konkursima. Sve se nastavilo u srednjoj školi, kada sam i snimao tekstove na muzičke podloge. 2006. godine sam završio prvi studijski album i spot.
Da li ste imali uzore u početku bavljenja tim poslom, imate li ih danas?
Trudim se da nemam uzore u muzici, kako ne bih zbog prevelikog idealizovanja nekoga nesvesno počeo da kopiram. Ceo život slušam različite muzičke žanrove, poštujem brojne domaće i strane izvođače. Zaljubljen sam u muziku, ne u izvođače.
Kako biste nekome ko ne prati tu vrstu muzike objasnili šta je rep i po čemu se on razlikuje od drugih pravaca?
U repu se koriste drugačije muzičke podloge, drugačiji je ritam i bitno je razumeti kompleksnost rimovanja u stihovima. Najvažnije što ga izdvaja od drugih pravaca je doza ličnog u pesmama, jer opšte je poznato da reperi uglavnom sami pišu svoje tekstove, pa je time pojačana i emocija u izvođenju.
Koliko albuma ste do sada izdali, koliko vremena u proseku Vam je potrebno za album ili da napišete pesmu?
Nakon prvog studijskog albuma 2006. godine, snimio sam dva albuma sa Unijom, album sa KC Blaze, ali generalno sam objavljivao singlove, u koje kao i u projekte pesama sa spotom, ulažem najviše vremena. Ponekad, pesmu napišem za 10 minuta, a dešava se i da je pišem i prepravljam danima i mesecima.
Da li su pesme koje pišete i repujete biografske? Da li mislite da biografske pesme, tj. oni stihovi koje izvođač posveti, brže nađu put do publike, tj. da ih publika brže zavoli i oseti tu emociju?
Sve moje pesme sam pisao ja i one jesu autobiografske, inspirisane najrazličitijim iskustvima, događajima, ljudima, razmišljanjima i osećanjima. Te pesme lakše dođu do publike, jer se mladima dešavaju slične situacije, koje ja uobličim u rep.
Opišite rep scenu u Srbiji u jednoj rečenici?
Rep scena u Srbiji je slabo plaćena i medijski zamračena, nagomilana je publikom koja želi i da stvara takvu muziku, smatrajuci da je to poprilicno lako, a time se stvara puno sujete, zavisti i kompleksa.
Kako izgraditi prepoznatljiv imidž na rep sceni?
Prepoznatljivost na sceni se izgrađuje iskrenim pristupom, odnosno prisutnošću u pesmama, a jasna osećanja i stavovi ispilivaju uvek na površinu tako da ih publika prepozna.
Kakvi su Vaši planovi za naredni period?
Planiram da snimim novi spot pre leta, za klupsku pesmu, koju sam već snimio sa mojim producentom KC Blaze-om. Nedavno sam izbacio poslednji samostalni rep spot, jer neću imati vremena da radim istovremeno i komercijalnu muziku, u studiju i još jedan posao pored toga. Dakle, ubuduće ne snimam više rep, već žanrovski pomešane pesme, a u planu su mi i nastupi u klubovima.
Autor: Maja Guzijan