Sedma online konferencija u 2020. godini kompanije Color Media Communications, E-COMMERCE REVOLUTION, posvećena online trgovini, održaće se 7. jula sa početkom od 11 časova.
Svi zainteresovani konferenciju će moći da prate putem live stream-a na Youtube kanalu i Facebook stranici Color Media Communications.
Zvanična statistika za Evropu kaže da je e-commerce doživeo pad i da su samo pojedine oblasti profitirale. Podaci kod nas pokazuju stagnaciju, iako je kod nas više problem logističke i softverske prirode jer brojke govore da je definitivno poraslo zanimanje građana Srbije za online trgovinu. Nešto na čemu se već godinama radi, procvat je doživelo upravo u vremenima krize i vanrednog stanja. Oni koji su već imali razvijene online delatnosti su i lakše prebrodili krizni period jer su usmeravali klijente i kupce da svoja potraživanja obavljaju na postojećim online platformama, a veliki broj kompanija je prvi put krenuo da širi svoje online prisustvo.
Na ovoj konferenciji potrudićemo se da što više zaokružimo e-commerce priču Srbije a neka od pitanja kojima ćemo se baviti su: kako je izgledala e-trgovina tokom vanrednog stanja, u kojoj meri će kompanije ubuduće nastaviti da razvijaju svoje online usluge i prodavnice, koji nedostaci su utvrđeni u elektronskoj trgovini, koji su koraci preduzeti za njihovo rešavanje, logistički trendovi, nove platforme, edukacije i još mnogo drugih tema.
Naša sagovornica ovom prilikom bila je Dragana Stanić, viceguverner Narodne banke Srbije, jedna od učesnica konferencije:
Po vašem mišljenju kako će se e-trgovina razvijati u budućnosti u svetu i kod nas, pogotovo nakon situacije izazvane pandemijom virusa Covid-19? Koji su to trendovi i transformacije koje nas očekuju?
– E-trgovina iz godine u godinu beleži intenzivan rast o čemu svedoči i podatak da je u prvom tromesečju 2020. godine broj transakcija kupovine robe i usluga na internetu porastao za 48,13% u odnosu na prvo tromesečje 2019. godine.
Posebno nas raduje podatak da značajan rast ostvaruje trgovina na sajtovima domaćih trgovaca (preko 80% je veći broj transakcija izvršenih na internetu u odnosu na prvi kvartal prošle godine, a u 2019. broj transakcija izvršenih na domaćim sajtovima je bio čak za 146,78% veći u odnosu na 2018. godinu).
Ovakav trend u porastu trgovine na internetu rezultat je zajedničkih aktivnosti privrede i države na polju razvoja i popularizacije digitalnog načina poslovanja i usmeravanje aktivnosti na virtuelna okruženja radi povećanja efikasnosti poslovanja.
Guverner Jorgovanka Tabaković je elektronsku trgovinu postavila visoko na lestvici prioriteta, i zato je Narodna banka Srbije važan učesnik u procesu i dala je vrlo značajan doprinos kreiranjem izuzetno povoljnog, stimulativnog, regulatornog okvira sa ciljem da se otklone sve administrativne prepreke ali i pojednostavi proces kupovine omogućavanjem korišćenja efikasnih instrumenata plaćanja na internetu. Tu pre svega mislimo na širenje broja internet prodajnih mesta na kojima se prihvata nacionalna platna kartica DinaCard, koja zbog svojih komparativnih prednosti predstavlja daleko atraktivniji kartični brend za trgovce u odnosu na inostrane kartične brendove u pogledu troškova plaćanja koji su za svakog trgovca veoma važan segment u procesu ostvarivanja profitabilnosti poslovanja.
Dodatno, pored DinaCard kartice Narodna banka Srbije je zajedno sa bankama omogućila i korišćenje izuzetno aktuelnog NBS IPS QR koda i za plaćanje na internetu koji obezbeđuje dodatnu troškovnu efikasnost, ali i maksimalnu sigurnost i brzinu izvršavanja transakcija plaćanja.
Pored razvoja nacionalnih platnih instrumenata, Narodna banka Srbije je donela i dva veoma važna propisa kojima su otklonjene prepreke rastu i razvoju e-trgovine a to su Zakon o međubankarskim naknadama, kojim su u značajnoj meri snižene trgovačke naknade za prihvatanje platnih kartica na internet prodajnim mestima što je prouzrokovalo rast internet prihvatne mreže. Samo za dve godine, internet prihvatna mreža u Srbiji je porasla za 77%.
Drugi značajan propis koji je otvorio vrata podsticanju virtuelne privredne aktivnosti i razvoju digitalnog bankarstva jeste odluka kojom se uređuje provera identiteta fizičkog lica korišćenjem sredstva elektronske komunikacije čime su stvoreni uslovi za uspostavljanje poslovnog odnosa sa finansijskom institucijom putem interneta.
Sve navedene aktivnosti koje smo sproveli pre nastupajuće situacije izazvane pandemijom virusa COVID-19, u vanrednom stanju su dobile na značaju u pogledu relativno lakog prilagođavanja naših virtuelnih trgovaca novonastaloj situaciji.
Međutim, kada govorimo o situaciji u svetu, pandemija koja je zadesila svet pokazala je izvesne slabosti globalnog internet tržišta i učesnika na njemu. Poremećaji u ponudi i potražnji negativno su se odrazili i na e-trgovinu, što je u nekim zemljama dovelo do kašnjenja isporuka ili masovnog otkazivanja porudžbina. Lanac snabdevanja je najviše bio pogođen nesrazmerom pojačane internet aktivnosti potrošača sa jedne strane i ograničenih kapaciteta trgovaca u ljudskim resursima sa druge strane. Pored ovoga i drugi izazovi za e-trgovinu su se nametnuli u svetu tokom pandemije poput neopravdanog rasta cena, pitanja bezbednosti plaćanja na internetu, zabrinutosti za bezbednost proizvoda, prevarnih radnji, problema razvoja itd. Kod nas, srećom, takvih pojava nije bilo ili je bilo u zanemarljivoj meri.
Saradnja državnog i privatnog sektora globalno došla je do izražaja, te su vlade država svojim merama, podržane od strane privatnog sektora, uticale da e-trgovina maksimalno pomogne u ublažavanju negativnih efekata i rešavanju situacija sa kojima su se različite države suočavale u borbi protiv virusa. Neke od donetih mera su povećanje kapaciteta protoka informacija putem internet mreža, poboljšanje usluga isporuke i druge logistike, korišćenje digitalnih alata za sprovođenje mera i širenje informacija, promovisanje usluga telekomunikacija i sl.
Globalna COVID-19 kriza i njen uticaj na e-trgovinu podstakla je jačanje međunarodne saradnje i dalji razvoj internet trgovine i korišćenja digitalnih kanala za kupovinu i snabdevanje putem interneta. Pandemija je jasno stavila do znanja da e-trgovina može biti važan alat/rešenje za potrošače. E-trgovina može takođe podržati mala preduzeća i, čineći ekonomiju konkretnijom, biti ekonomski pokretač kako domaćeg rasta, tako i međunarodne trgovine.
Ono što je sigurno – pandemija je pokazala i potvrdila neophodnost i opravdanost dodatna ulaganja u cilju razvoja generalno digitalnog poslovanja, a naročito e-trgovine.
Gde je Srbija trenutno što se tiče razvoja e-commerce usluga u odnosu na svetsko tržište?
– Imamo sve više potrošača koji su, ne samo umešni u korišćenju digitalnih tehnologija, već su i po tom pitanju zahtevni i trgovci moraju da prilagode svoje strategije poslovanja, da prošire i unaprede svoje usluge kako bi išli u korak sa brzo evoluirajućim potrebama. Svaka generacija traži sve efikasnija i brža rešenja za ispunjavanje želja što svakako jeste i kupovina proizvoda i usluga putem interneta koja i štedi vreme i jednostavna je.
Naše e-commerce tržište beleži značajan rast što je već i pomenuto. Broj virtuelnih prodajnih mesta povećan je za 36,60% na kraju prvog kvartala 2020. god. u odnosu na isti kvartal 2019. godine što u apsolutnim brojevima iznosi IQ – 1.228 virtuelnih prodajnih mesta naspram 899 na kraju I kvartala 2019. godine.
Samo nacionalna platna kartica – DinaCard je proširila svoju mrežu internet prodajnih mesta na više od 400 domaćih internet prodavnica, s obzirom na to da su trgovci prepoznali njene prednosti u delu značajno nižih troškova prihvatanja, a jedna od osnovnih ideja guvernera je da Narodna banka Srbije promoviše troškovno efikasne i sigurne načine bezgotovinskog plaćanja.
Narodna banka Srbije uvela je instant plaćanje skeniranjem QR koda, ukratko nam predstavite projekat instant plaćanja u Republici Srbiji. Šta tačno podrazumeva instant plaćanje na prodajnom mestu?
– IPS NBS sistem je prvi sistem za instant plaćanja u regionu Balkana. Ponosni smo na činjenicu da je implementacija ovog sistema pozicionirala Republiku Srbiju u malu grupu i to najrazvijenijih zemalja koje imaju ovakav sistem i u grupu lidera u pogledu implementacije instant plaćanja na prodajnom mestu.
U saradnji sa bankama omogućili smo instant plaćanja putem elektronskog i mobilnog bankarstva građanima i privredi još u oktobru 2018. godine, kao i na šalterima pružalaca platnih usluga. Ovaj složeni i višefazni projekat NBS, obuhvata i postupno omogućavanje drugih inovativnih usluga koje smo omogućili u okviru platnog sistema za instant plaćanja.
Krajem februara 2020. godine, u saradnji sa bankama, Narodna banka Srbije omogućila je uslugu upotrebe NBS IPS QR koda na prodajnim mestima putem aplikacija za mobilno bankarstvo, i guverner je pustila u rad ovaj instrument plaćanja u jednom od naših najvećih prodajnih lanaca.
Važno je naglasiti da je reč o NBS IPS QR kodu a ne samo QR kodu, jer potrošači mogu da pomisle da bilo koji QR kod omogućava ovu vrstu plaćanja, što nije tačno. Za potrebe plaćanja standardizovan je i propisan odlukom Narodne banke Srbije – NBS IPS QR kod.
NBS IPS QR kod je standardizovani dvodimenzionalni bar-kod sa predefinisanim setom podataka za izvršavanje plaćanja na fizičkim prodajnim mestima, za internet plaćanja i plaćanje računa/faktura. Takav NBS IPS QR kod je jedinstven na našem tržištu i nedvosmisleno označava da je reč o instant plaćanju koje se izvršava kroz IPS platni sistem Narodne banke Srbije.
Iz tog razloga, radi prepoznatljivosti u javnosti ovog novog instrumenta plaćanja kao i podsticanju upotrebe istog, ali i radi lakšeg razumevanja koji je to QR kod kojim se plaća, u saradnji sa bankama brendirali smo uslugu i insistiramo na korišćenju pravog imena platnog instrumenta. To je ujedno i najava da će građani biti u mogućnosti da lako prepoznaju prodajno mesto koje omogućava plaćanje NBS IPS QR kodom tako što je obeleženo nalepnicom „IPS“, a naplatna mesta i nalepnicom koja daje informaciju kupcu kojim metodom IPS plaćanja može da plati da li „IPS skeniraj“ ili „IPS pokaži“.
Naime, Narodna banka Srbije je pruža instant plaćanje na prodajnim mestima na dva načina:
1) IPS skeniraj – platilac preko mobilne app banke u kojoj ima račun, skenira NBS IPS QR kod trgovca u kome se nalaze svi potrebni podaci za inicanje transakcije plaćanja i u dva klika daje instrukciju svojoj banci za plaćanje,
2) IPS pokaži – platilac preko mobilne aplikacije svoje banke, generiše NBS IPS QR kod na svom telefonu, koji trgovac skenira svojim 2D i 3D čitačem QR kodova ili mobilnim telefonom na kojem ima aplikaciju za prihvatanje instant plaćanja čime preuzima neophodne podatke za iniciranje procesa instant plaćanja preko svoje banke prihvatioca.
Metod plaćanja „IPS skeniraj“ je predviđen i za plaćanje računa/faktura na kojima je odštampan NBS IPS QR kod i koji kao takav sadrži predefinisan set obaveznih podataka neophodnih za ovu vrstu plaćanja i ono se razlikuje od plaćanja na internetu ili fizičkim prodajnim mestima. Privredni subjekti koji izdaju veliki broj mesečnih računa već neko vreme imaju na svojim računima/fakturama NBS IPS QR kodove putem kojih jednostavno možete svojim mobilnim telefonom izmiriti svoju obavezu bez potrebe za prekucavanjem podataka čime je smanjena mogućnost da napravite grešku (npr. Elektropivreda Srbije, Telekom Srbija, Telenor, VIP mobile i dr.)
Prvi trgovac koji je omogućio instant plaćanje NBS IPS QR kodom na svojim fizičkim prodajnim mestima je Mercator S doo i to u svim prodajnim objektima Mercator, Roda и Idea putem metoda IPS pokaži što je preko 1.500 naplatnih mesta.
Prvo prodajno mesto koje omogućava plaćanje NBS IPS QR kodom na internetu je izdavačka kuća „Laguna“ putem metoda IPS skeniraj.
Interesovanje trgovaca za implementaciju instant plaćanja je sve veće s obzirom na to da su troškovi prihvatanja ovog načina plaćanja značajno niži u odnosu na kartična plaćanja, da je novac trgovcima u par sekundi na raspolaganju.
Narodna banka Srbije je bankama omogućila da rešenja za instant plaćanja na prodajnim mestima testiraju u specijalizovanoj NBS IPS Test laboratoriji i trenutno su u toku intenzivna testiranja koja će se uskoro takođe pojaviti na tržištu.
Prednosti plaćanja NBS IPS QR kodom na internet prodajnom mestu ogledaju se u tome da kupac jednostavnim skeniranjem ovog koda koji mu se nakon zaključenja porudžbine i izbora načina plaćanja „IPS skeniraj“ prikaže na internet stranici trgovca – preuzima podatke neophodne za izvršenje transakcije plaćanja i u dva klika bez potrebe dodatnog unosa podataka izvršava plaćanje. Važan element prilikom ovakvog načina plaćanja na internetu je sigurnost plaćanja koja se ogleda u tome da kupac ne ostavlja na sajtu trgovca nijedan podatak, za razliku od plaćanja platnim karticama, već čitavim procesom plaćanja upravlja sam kupac svojim mobilnim uređajem.
Takođe, za trgovce troškovi prihvatanja instant plaćanja znatno su niži od troškova prihvatanja platnih kartica, što znači da je Narodna banka Srbije svojom izrazito povoljnom tarifnom politikom stvorila uslove da banke ovu uslugu ponude trgovcima po značajno nižim naknadama od naknada prihvatanja platnih kartica na internetu.
Smatramo da su navedene prednosti NBS IPS QR koda dovoljno podsticajne da i mali trgovci koji danas ne prihvataju platne kartice na svojim internet prodajnim mestima omoguće upotrebu ovog inovativnog, ali i troškovno povoljnijeg načina plaćanja, što je od velikog značaja za dalji razvoj elektronske trgovine u Srbiji.
Koliko naši građani koriste mogućnost plaćanja putem mobilnog telefona, odnosno putem aplikacija za mobilno bankarstvo?
– U prvom tromesečju 2020, u odnosu na isti period prethodne godine, broj izvršenih transakcija upotrebom mobilnog bankarstva povećan je za 25,62% (sa 5.490.713 transakcija u prvom tromesečju 2019. na 6.897.475 transakcija u prvom tromesečju 2020), dok je broj izvršenih transakcija upotrebom elektronskog bankarstva povećan za 0,5% (sa 31.705.653 transakcije u prvom tromesečju 2019. na 31.863.107 transakcija u prvom tromesečju 2020).
Ako se posmatraju samo transakcije koje su inicirala fizička lica, broj izvršenih transakcija upotrebom mobilnog bankarstva u istom periodu porastao je za 24,45% (sa 4.919.226 transakcija u prvom tromesečju 2019. na 6.121.969 transakcija u prvom tromesečju 2020), dok je na račun toga broj transakcija koje su fizička lica izvršila upotrebom elektronskog bankarstva opao za 1,66% (sa 5.464.194 transakcije u prvom tromesečju 2019. na 5.373.715 transakcija u prvom tromesečju 2020), što govori da mobilni telefon u odnosu na računar uzima sve više primat kao sredstvo plaćanja.
Kod transakcija koje su inicirali pravna lica i preduzetnici upotrebom mobilnog bankarstva broj transakcija je porastao za 35,7% (sa 571.487 transakcija u prvom tromesečju 2019. na 775.506 transakcija u prvom tromesečju 2020), odnosno za 0,94% kada se posmatra broj transakcija koje su pravna lica i preduzetnici izvršili upotrebom elektronskog bankarstva (sa 26.241.459 transakcija u prvom tromesečju 2019. na 26.489.392 transakcije u prvom tromesečju 2020).
Više informacija možete pogledati na linku: http://communications.rs/ecommercerevolution/
Konferenciju su podržale kompanije Vip Mobile, VISA, Idea online prodavnica i AIK banka.
